SEVOI FINANCIAL CONSULTING U SARADNJI SA MEĐUNARODNIM UDRUŽENJEM OVLAŠĆENIH INTERNIH REVIZORA U JAVNOM SEKTORU EUIAPS VAS POZIVAJU NA ČETVORODNEVNI MEĐUNARODNI SEMINAR NA KOME ĆE SE OBRADITI NAJAKTUELNIJE TEME U 2026. GODINI NAMENJENE KORISNICIMA JAVNIH SREDSTAVA U REPUBLICI SRBIJI I REGIONU:

„PRAKTIČNI VODIČ ZA RUKOVODSTVO KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA I INTERNE REVIZORE U DOKAZIVANJU FUNKCIONALNOSTI SISTEMA FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA I KONTROLE KROZ REVIZORSKI TRAG, UPRAVLJANJE NEPRAVILNOSTIMA I IT REVIZIJA“.

16-19. jun 2026. godine, Hotel Buket

Hotel Buket, Zlatibor do popunjavanja kapaciteta, a potom Hotel Olimp, Zlatibor

AGENDA

Dan I – 16.6.2026.

• 14:00 – 17:00 Registracija učesnika seminara u Hotelu Buket i Hotelu Olimp, Zlatibor.
• 17:00 – 19:00
  • Vodič za rukovodstvo korisnika javnih sredstva:
    • Alat za odgovorno i efikasno upravljanje javnim sredstvima;
    • Uloga rukovodstva korisnika javnih sredstava u upravljanju javnim sredstvima;
    • Finansijsko upravljanje i kontrola – Vaš alat za upravljanje;
    • Upravljačka odgovornost – osnova savremenog rukovođenja;
    • Upravljački ciklus odgovornog rukovođenja;
    • Kako finansijsko upravljanje i kontrola pomaže u svakodnevnom upravljanju;
    • Delegiranje – temelj efikasnog upravljanja;
    • Upravljanje rizicima – ključ uspešnog rukovođenja;
    • Poslovni procesi – mesto gde finansijsko upravljanje i kontrola funkcioniše u praksi;
    • Uloga interne revizije.

Dan II – 17.6.2026.

• 09:00 – 11:00
  • Koraci i priprema dokumentacije koja predstavlja revizorski trag na osnovu Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole za prethodnu godinu:
    • • Šta sledi nakon popunjavanja ovakvog tipa izveštaja;
      • Analiza odgovora na pitanja i priprema dokumentacije;
      • Etika i integritet iz ugla sistema finansijskog upravljanja i kontrole;
      • Formiranje „predmeta“ dokumentacije koja predstavlja revizorski trag;
      • Priprema dokumentacije koja nedostaje;
      • Prednosti i nedostaci ovakvog načina izveštavanja.
• 11:00 – 11:30   Pauza za kafu
• 11:30 – 13:00
  • Upravljanje nepravilnostima u sistemu finansijskog upravljanja i kontrole:
    • Odgovornosti u sistemu upravljanja nepravilnostima;
    • Evidentiranje i razvrstavanje nepravilnosti;
    • Sistem izveštavanja o nepravilnostima;
    • Izrada Pravilnika o upravljanju nepravilnostima;
    • Model Odluke o imenovanju lica zaduženog za prijem i postupanje po prijavama o sumnjama na nepravilnosti;
    • Model obrasca za nepravilnosti na osnovu Smernica za upravljanje nepravilnostima koje je objavila Centralna jedinica za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije i višegodišnje evropske prakse upravljanja nepravilnostima unutar implementiranih sistema finansijskog upravljanja i kontrole:
      • Obrazac 1 – Evidencija o nepravilnostima;
      • Obrazac 2 – Postupanje po sumnjama na nepravilnosti;
      • Obrazac 3 – Objedinjeni izveštaj za prethodnu godinu;
    • Izrada i vođenje Registra nepravilnosti.
• 13:00 – 14:00   Pauza za ručak
• 14:00 – 15:00
  • RADIONICA – Kontrole na licu mesta:
    • Uvod – kontrole kao deo sistema finansijskog upravljanja i kontrole;
    • Pripremne radnje za sprovođenje kontrole na licu mesta;
    • Sprovođenje kontrola na licu mesta;
    • Dokumentovanje i izveštavanje;
    • Obrasci i izveštaji – primeri iz prakse.

Dan III – 18.6.2026.

• 09:30 – 11:00
  • Smernice za sprovođenje interne revizije sistema upravljanja nepravilnostima:
    • Proaktivan pristup internih revizora doprineće organizaciji da uspostavi sistem upravljanja nepravilnostima;
    • Sprovođenjem interne revizije sistema upravljanja nepravilnostima i adekvatnim preporukama pomozite da se u sistemu internih kontrola beleže i otklanjaju slabosti, greške i nepravilnosti i time utiče na upravljanje rizicima i ostvarivanje ciljeva.
• 11:00 – 11:30   Pauza za kafu
• 11:30 – 13:00
  • Interni revizor u IT okruženju – koliko smo svesni značaja procene izloženosti IT rizicima sa kojima se suočava organizacija:
    • IT okruženje – očekivane kontrole;
    • IT upravljanje (IT Governance) – interne interesne grupe i IT odgovornost;
    • Plan kontinuiteta poslovanja (BCP) i Plan oporavka od katastrofe (DRP);
    • Informaciona bezbednost.
• 13:00 – 14:00   Pauza za ručak
• 14:00 – 16:00
  • Trendovi, regulative i izazovi u oblasti IT revizije:
    • Veštačka inteligencija u internoj reviziji – praktična primena i unapređenje efikasnosti rada revizora;
    • Veštačka inteligencija i sajber bezbednost – novi rizici i prilike;
    • Eksponencijalni rast AI rizika – šta je potrebno znati za adekvatnu pripremu;
    • Od usklađenosti ka otpornosti – kako regulative menjaju IT reviziju u praksi;
    • Budućnost IT revizije – ključni trendovi i pravci razvoja profesije.

Dan IV – 19.6.2026.

• 10:00 – 12:00
  • Uticaj Nacrta zakona o budžetskom sistemu na položaj i rad interne revizije:
    • Uporedna analiza odredaba Nacrta zakona o budžetskom sistemu i važećeg Zakona o budžetskom sistemu:
      • Novi pojmovi;
      • Nova struktura obuhvata javnog sektora;
      • Nove kategorije korisnika budžeta;
    • Prepoznatljiv odnos budžetskih sredstava i sredstava finansiranja EU;
    • Izmena kontrolnog okruženja interne revizije i strategije revizije uslovljene Nacrtom zakona o budžetskom sistemu;
    • Kaznene odredbe – obuhvat i struktura.

SEVOI FINANCIAL CONSULTING I MEĐUNARODNO UDRUŽENJE OVLAŠĆENIH INTERNIH REVIZORA U JAVNOM SEKTORU EUIAPS IZDAJU POTVRDU O KONTINUIRANOM STRUČNOM USAVRŠAVANJU I OSTVARIVANJU BODOVA – Pravilnik o stručnom usavršavanju ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, 15/19).
UČESNICI OSTVARUJU 6 BODOVA KONTINUIRANE PROFESIONALNE EDUKACIJE.

PREDAVAČI NA ČETVORODNEVNOM SEMINARU SU:

mr Milena Milojević, ovlašćeni interni revizor KOR i javni sektor, sertifikovani trener za obuku internih revizora – CFRR, sertifikovani istražitelj prevara – Međunarodna asocijacija istražitelja prevara ACFE, sertifikovani specijalista za sprečavanje pranja novca – Međunarodna asocijacija ACAMS
V.D. direktora Kancelarije za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije Vlade Republike Srbije. Višegodišnje iskustvo u internoj reviziji u javnom sektoru i međunarodna ekspertiza iz oblasti prevencije prevara. Od 2006. godine aktivni učesnik i predavač na brojnim međunarodnim i nacionalnim konferencijama strukovnih udruženja, učesnik panela, okruglih stolova i diskusija na teme: interne revizije u javnom sektoru, interne finansijske kontrole, rizika, etike, nepravilnosti i prevara. U periodu od 2021-2023. godine učestvovala kao ko-mentor na međunarodnom programu sertifikacije za istražitelje prevara pri Ambasadi SAD, U.S. Department of Justice – OPDAT. Ispred Kancelarije za reviziju sistema upravljanja sredstvima EU, član pregovaračkih grupa za poglavlja 11, 12, 22 i 32.

Davor Kozina, ovlašćeni državni i ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru
Zaposlen u Središnjoj harmonizacijskoj jedinici Ministarstva financija Republike Hrvatske od 2005. godine na mestu rukovodioca zaduženog za koordinaciju razvoja sistema internih kontrola (FMC) u javnom sektoru. Područje njegovog rada uključuje izradu strategija, zakona i podzakonskih akata iz područja sistema internih finansijskih kontrola u javnom sektoru (finansijsko upravljanje i kontrola i interna revizija), izradu metodologije rada, priručnika i smernica, izradu izveštaja i različitih analiza, obavljanje provere kvalitete FMC u subjektima javnog sektora i kontrole kvalitete jedinica interne revizije. Uz sistem PIFC-a, njegova temeljna područja ekspertize su strateško planiranje, upravljanje rizicima, fiskalna odgovornost, antikorupcijski mehanizmi itd. Devet godina radio je u Državnom uredu za reviziju kao ovlašteni državni revizor. Od 2005. godine učestvovao je kao član radne grupe za Poglavlje 32 u pregovaračkom procesu sa Evropskom komisijom. Takođe, ima bogato iskustvo u međunarodnim EU projektima u zemljama regiona (Severna Makedonija, Republika Srbija, Crna Gora, Albanija), gde je učestvovao kao rukovodilac projekta, rukovodilac komponente u području PIFC-a i kao ekspert. Poseduje bogato iskustvo u pripremi programa stručnog usavršavanja i sprovođenju obuka za rukovodioce subjekata javnog sektora, menadžere, interne revizore i zaposlene u finansijama.

Marija Stanković, diplomirani ekonomista, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru (OIRJS), sertifikovani trener za obuku internih revizora – CFRR, sertifikovani istražitelj prevara (CFE) – Međunarodna asocijacija istražitelja prevara ACFE
Rukovodilac Grupe za reviziju u okviru programa regionalne i teritorijalne saradnje u Kancelariji za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije Vlade Republike Srbije. Višegodišnje iskustvo u računovodstvu u privatnom sektoru i internoj reviziji u javnom sektoru, sa međunarodnom ekspertizom iz oblasti prevencije prevara. Na poslovima interne revizije u javnom sektoru radi od 2011. godine. Predavač na stručnim skupovima u zemlji na teme: interna revizija u javnom sektoru – aktivnost koja dodaje vrednost, finansijsko upravljanje i kontrola, upravljanje rizicima i nepravilnostima, kao i internim radionicama na temu razvoja finansijskog upravljanja i kontrole i upravljanja rizicima u Ministarstvu privrede.

Miloš Rastović, diplomirani inženjer informacionih tehnologija i računarstva
Zaposlen u okviru grupne interne revizije AikGroup (CY) Limited kao koordinator revizija IKT sistema i informacione bezbednosti. Stručnjak u oblasti IT revizije i informacione bezbednosti sa više od 10 godina iskustva u radu kroz internu, eksternu i globalnu IT reviziju, sa značajnim međunarodnim iskustvom. Učestvovao je u sprovođenju kompleksnih IT revizija i procena kontrola u bankarskom i korporativnom okruženju, sa fokusom na sajber bezbednost, upravljanje IT rizicima, zaštitu podataka i operativnu otpornost. Ima iskustvo u radu sa globalnim regulatornim i industrijskim okvirima kao što su DORA, ISO 27001, NIST i COBIT, kao i u usklađivanju organizacija sa zahtevima međunarodnih standarda i regulativa. Posebno iskustvo poseduje u sprovođenju globalnih IT audit projekata, proceni efektivnosti IT generalnih kontrola i unapređenju kontrolnog okruženja kroz preporuke i praćenje implementacije mera. Takođe je aktivno učestvovao u razvoju revizorskih metodologija i alata na grupnom nivou. Član je udruženja internih revizora Srbije i ISACA.

Ljubinko Stanojević, diplomirani ekonomista, ovlašćeni računovođa i revizor, ovlašćeni interni revizor, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru
Funkciju direktora Kancelarije za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije Vlade Republike Srbije obavljao je do 2023. godine. Ovlašćeni službenik za javne nabavke – trener, vodeći eksterni revizor ISO/IEC 27001, akreditovani realizator programa stručnog usavršavanja u javnoj upravi Nacionalne akademije za javnu upravu, član Komisije za polaganje ispita za zvanje „ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru“, poseduje dugogodišnje iskustvo u uvođenju sistema finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru Republike Srbije i teoretskoj i praktičnoj obuci internih revizora. Osnivač Međunarodnog udruženja ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru EUIAPS i član mreže regionalnih eksperata Centra za izuzetnost u finansijama.

Nalvedina Rukavina, ing.
Započela karijeru na izradi dokumentacije sistema finansijskog upravljanja i kontrole pre 16 godina. Jedna od prvih stručnih lica u Republici Srbiji na samoj izradi projekata čije je iskustvo utemeljeno na izradi dokumentacije finansijskog upravljanja i kontrole, ISO 37001:2016, ISO 9001:2015, ISO 14001:2014, ISO 17020:2012 i GDPR na preko 1000 poslovnih subjekata u različitim državama regiona (Republika Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina). Izradila 8 projekata ISO 37001:2016 sistema za borbu protiv podmićivanja u regionu. Član interresorne grupe za izradu Strategije za prevenciju i borbu protiv korupcije Bosne i Hercegovine 2020-2024. godine. Tokom godina se isprofilirala kao predavač za finansijsko upravljanje i kontrolu, Strateško planiranje, ISO Standarde i GDPR.

Nemanja Radović, master ekonomista
Direktor i vlasnik konsultantske kompanije SEVOI Financial Consulting. Višegodišnje iskustvo u izradi dokumentacije i implementaciji sistema finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru Republike Srbije. Osnivač i zastupnik Međunarodnog udruženja ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru EUIAPS.

DATUM I MESTO ODRŽAVANJA ČETVORODNEVNOG SEMINARA: 

16-19. jun 2026. godine, Hotel Buket, Zlatibor do popunjavanja kapaciteta, a potom Hotel Olimp, Zlatibor:

• Cena noćenja po osobi dnevno, jednokrevetna soba, pun pansion iznosi 8.592,50 rsd;
• Cena noćenja po osobi dnevno, dvokrevetna soba, pun pansion iznosi 7.467,50 rsd;
• U cenu je uračunata:
  • Boravišna taksa i osiguranje;
  • SPA centar (zatvoreni bazeni, hidromasažna kada, tople klupe, slana soba, parno kupatilo, finska i bio sauna, fitnes sala);
• Prvi uključeni obrok 16.6.2026. je večera, a poslednji uključeni obrok 19.6.2026. je ručak. Učesnici koji su smešteni u Hotelu Olimp imaju uključen doručak, a ručak i večera su u Hotelu Buket.

KOTIZACIJA ČETVORODNEVNOG SEMINARA: 

• Za jednu osobu kotizacija iznosi 35.000,00 rsd plus PDV;
• Za dve i više osobe iz iste organizacije kotizacija po osobi iznosi 30.000,00 rsd plus PDV po osobi;
• Za uplate iz inostranstva kotizacija za jednu osobu iznosi 300,00 eur plus PDV po osobi;
• Za uplate iz inostranstva kotizacija za dve i više osoba iz iste organizacije iznosi 250,00 eur plus PDV po osobi.

*Članovi Međunarodnog udruženja ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru EUIAPS ostvaruju 10% popusta na iznos kotizacije.

Agendu sa opisom četvorodnevnog seminara možete preuzeti OVDE.

Molimo Vas da na vreme rezervišete svoje mesto na četvorodnevnom seminaru i svoj dolazak i/ili dolazak svojih kolega potvrdite ispunjenom PRIJAVOM i pošaljete na e-mail adresu: srbija@sevoifc.com

Za sve dodatne informacije, možete nas kontaktirati.

U sedištu Centralne harmonizacijske jedinice Ministarstva finansija i trezora Bosne i Hercegovine dana 3. aprila 2026. godine održan je radno-konsultativni sastanak o uspostavljanju saradnje sa Međunarodnim udruženjem ovlaštenih internih revizora u javnom sektoru EUIAPS.

Na sastanku su Njegoš Pavlović, direktor Centralne harmonizacijske jedinice Ministarstva finansija i trezora Bosne i Hercegovine i Nemanja Radović, zastupnik Međunarodnog udruženja ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru EUIAPS, istakli važnost međusobne saradnje u oblasti kontinuirane profesionalne edukacije internih revizora i osoblja zaduženog za razvoj sistema finansijskog upravljanja i kontrole u institucijama Bosne i Hercegovine.

Tokom razgovora ocenjeno je da se saradnjom između Centralne harmonizacijske jedinice Ministarstva finansija i trezora Bosne i Hercegovine i Međunarodnog udruženja ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru EUIAPS proširuju mogućnosti za unapređenje znanja, veština i iskustva kako internih revizora iz institucija Bosne i Hercegovine, tako i osoblja zaduženog za finansijsko upravljanje i kontrolu.

SEVOI Financial Consulting je u saradnji sa Međunarodnim udruženjem ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru EUIAPS održao četvorodnevni međunarodni seminar namenjen korisnicima javnih sredstava u Republici Srbiji i regionu na temu: „SAMOPROCENA ADEKVATNOSTI SISTEMA FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA I KONTROLE KROZ COSO OKVIR, SA POSEBNIM FOKUSOM NA UPRAVLJANJE KADROVIMA, SPREČAVANJU KORUPCIJE I UPRAVLJANJU NEPRAVILNOSTIMA“. Seminar je održan u periodu od 17. do 20. marta 2026. godine u Hotelu Buket na Zlatiboru.

Učesnicima seminara uručene su potvrde o kontinuiranom stručnom usavršavanju u ukupnom trajanju organizovanog stručnog usavršavanja od 16 sati i ostvarivanju 6 bodova kontinuirane profesionalne edukacije – Pravilnik o stručnom usavršavanju ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, broj 15/19).

U savremenim sistemima javne uprave, kredibilitet interne finansijske kontrole ne zasniva se isključivo na postojanju zakonskih i podzakonskih akata, već pre svega na doslednoj primeni kontrolnih mehanizama, upravljanju rizicima i postizanju merljivih, proverljivih rezultata u praksi. Razlika između institucionalnog samoocenjivanja i nezavisnog eksternog monitoringa predstavlja jedan od najpouzdanijih pokazatelja stepena zrelosti sistema upravljanja javnim sredstvima. U Republici Srbiji, ova razlika se jasno uočava kroz tri ključna izvora: konsolidovani godišnji izveštaj o stanju interne finansijske kontrole, nezavisne procene usklađenosti sa principima javne uprave i izveštaj Evropske komisije u okviru procesa proširenja Evropske unije.

Direktor Agencije za sprečavanje korupcije Dejan Damnjanović održao je predavanje na temu „Integritet, efikasni mehanizmi interne kontrole za prevenciju korupcije u institucijama“. Tokom predavanja posebna pažnja bila je posvećena pitanjima integriteta kao vrednosnog okvira koji određuje kako institucije, rukovodioci i zaposleni funkcionišu, zatim planovima integriteta kao alatima za upravljanje rizicima i mehanizmima interne kontrole koji doprinose sprečavanju korupcije, kao i međunarodnim standardima integriteta javnih funkcionera. Važnost ove vrste komunikacije i saradnje organa javne vlasti i internih revizora ogleda se u činjenici da su interni revizori, u skladu sa principom iz domena etike i profesionalnosti, u svom radu dužni da „demonstriraju integritet“. Istovremeno, Agencija za sprečavanje korupcije kroz obuke i sprovođenje planova integriteta kontinuirano radi na jačanju institucionalnog i ličnog integriteta u organima javne vlasti.

Učesnici su prošli sa predavačima GI FUK 2025 izveštaj za ministarstva, OOSO, privredne subjekte u vlasništvu RS, gradove i organe odgovorne za sprovođenje koraka iz Reformske agende koje je objavila Centralna jedinica za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije. Centralna jedinica za harmonizaciju je pripremila obrasce izveštaja za 2025. godinu, o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole i funkciji interne revizije, radi sagledavanja sveukupnog stanja interne finansijske kontrole u javnom sektoru. Rukovodilac korisnika javnih sredstava je u obavezi da, na propisani način, izvesti ministra finansija o adekvatnosti i funkcionisanju sistema finansijskog upravljanja i kontrole i funkcionisanju sistema interne revizije najkasnije do 31.3.2026. godine za 2025. godinu. Da bi godišnji izveštaji prikazali realno stanje, neophodno je da u njihovu pripremu budu uključeni rukovodioci svih nivoa organizacije.

Posebna pažnja bila je posvećena unapređenju sistema upravljanja nepravilnostima u javnom sektoru, kao jednom od ključnih elemenata zaštite nacionalnih i finansijskih interesa Evropske unije. Kroz sveobuhvatan i praktično orijentisan pristup, učesnici su imali priliku da sagledaju značaj uspostavljanja funkcionalnog sistema koji obuhvata sve faze od prevencije i pravovremenog prepoznavanja nepravilnosti, do njihovog adekvatnog procesuiranja i izveštavanja. U prvom delu predavanja predstavljen je zakonodavni i institucionalni okvir upravljanja nepravilnostima, sa jasnim osvrtom na uloge i odgovornosti nadležnih tela. Posebno je istaknuto da efikasan sistem podrazumeva jasno definisane procedure za prijavljivanje, upravljanje i praćenje nepravilnosti, kao i usklađenost sa pravilima Evropske unije u oblasti zaštite finansijskih interesa. Učesnici su se detaljno upoznali sa ključnim aktivnostima u ovom procesu, uključujući: identifikaciju i klasifikaciju nepravilnosti, uspostavljanje pouzdanih mehanizama prijavljivanja, pravovremeno i transparentno izveštavanje, kao i sprovođenje odgovarajućih finansijskih korekcija. Naglašena je i važna uloga internih revizora, koji ne samo da obezbeđuju kontrolnu funkciju, već kroz savetodavni pristup aktivno doprinose unapređenju sistema i smanjenju rizika od nepravilnosti i prevara. U nastavku rada, kroz prikaz regionalnih iskustava, obrađena je tema nepravilnosti i prevara u institucijama Bosne i Hercegovine, sa posebnim fokusom na ulogu interne revizije. Učesnicima su predstavljeni osnovni pojmovi i razlike između nepravilnosti i prevara, kao i relevantni propisi koji uređuju ovu oblast. Kroz konkretne primere iz prakse, analizirane su nadležnosti i postupanja interne revizije u slučajevima nepravilnosti, uz poseban osvrt na metodologiju rada i davanje preporuka za unapređenje sistema kontrole. Istaknute su i ključne preporuke koje doprinose efikasnijem upravljanju rizicima, kao i jačanju institucionalnih kapaciteta. Diskusija je dodatno otvorila pitanje budućih izazova, uključujući potrebu za daljim unapređenjem regulatornog okvira, kontinuiranim jačanjem kapaciteta interne revizije i unapređenjem koordinacije između nadležnih institucija. Razmena iskustava sa predstavnicima iz regiona omogućila je učesnicima da steknu širu perspektivu i identifikuju dobre prakse koje se mogu primeniti u cilju unapređenja sistema interne finansijske kontrole, upravljanja nepravilnostima i zaštite javnih sredstava u Republici Srbiji.

Završni dan seminara bio je posvećen praktičnim smernicama za popunjavanje Godišnjeg izveštaja o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije za 2025. godinu, u skladu sa instrukcijama koje je objavila Centralna jedinica za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije. Ovaj segment imao je izrazito operativni karakter i bio je usmeren na unapređenje kvaliteta izveštavanja u oblasti interne revizije u javnom sektoru, kao i na pravilnu primenu metodoloških smernica u praksi. Poseban akcenat stavljen je na značaj kvalitativnog i analitičkog pristupa izveštavanju, koji omogućava rukovodstvu institucija da na osnovu nalaza interne revizije donosi informisane odluke i unapređuje sistem finansijskog upravljanja i kontrole.

Učesnici seminara imali su priliku da se upoznaju sa Nacionalnom kampanjom koju sprovodi Ministarstvo zdravlja za podizanje svesti o značaju donacije organa kao i načinom i postupkom sprovođenja procesa transplantacije u Republici Srbiji. Predavanje je održala dr Ružica Jovanović na temu: „Transplantacioni proces u Republici Srbiji“.

Predavači na četvorodnevnom međunarodnom seminaru:

• Dejan Damnjanović
• Njegoš Pavlović, magistar ekonomskih nauka, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru
• Milena Milojević, ovlašćeni interni revizor KOR i javni sektor, sertifikovani trener za obuku internih revizora – CFRR, Sertifikovani istražitelj prevara – Međunarodna asocijacija istražitelja prevara ACFE, sertifikovani specijalista za sprečavanje pranja novca – Međunarodna asocijacija ACAMS
• Marina Mandac, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru
• Nemanja Radović, master ekonomista

Ovom prilikom se zahvaljujemo svim učesnicima seminara na pruženoj pažnji i posvećenosti.

SEVOI FINANCIAL CONSULTING U SARADNJI SA MEĐUNARODNIM UDRUŽENJEM OVLAŠĆENIH INTERNIH REVIZORA U JAVNOM SEKTORU EUIAPS VAS POZIVAJU NA ČETVORODNEVNI MEĐUNARODNI SEMINAR NA KOME ĆE SE OBRADITI NAJAKTUELNIJE TEME U 2026. GODINI NAMENJENE KORISNICIMA JAVNIH SREDSTAVA U REPUBLICI SRBIJI I REGIONU:

„SAMOPROCENA ADEKVATNOSTI SISTEMA FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA I KONTROLE KROZ COSO OKVIR, SA POSEBNIM FOKUSOM NA UPRAVLJANJE KADROVIMA, SPREČAVANJU KORUPCIJE I UPRAVLJANJU NEPRAVILNOSTIMA“.

17-20. mart 2026. godine, Hotel Buket

Hotel Buket, Zlatibor do popunjavanja kapaciteta, a potom Hotel Olimp, Zlatibor

AGENDA

Dan I – 17.3.2026.

• 14:00 – 17:00 Registracija učesnika seminara u Hotelu Buket i Hotelu Olimp, Zlatibor.
• 17:00 – 19:00
  • Kako smo se samoocenili, a kako nas ocenjuju kroz monitoring:
    • Konsolidovani godišnji izveštaj za 2024. godinu o stanju interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji – Centralna jedinica za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije;
    • Javna uprava u Srbiji za 2024. godinu – Procena usklađenosti sa principima javne uprave – Izveštaj o praćenju i napretku;
    • Izveštaj o Republici Srbiji za 2024. godinu – Radni dokument Evropske komisije o politici proširenja EU.

Dan II – 18.3.2026.

• 09:30 – 11:00
  • Privlačenje i zadržavanje kadrova:
    • Zašto je privlačenje i zadržavanje talenata danas strateško pitanje za javni sektor;
    • Kako danas izgleda tržište rada za javni sektor;
    • Privlačenje kadrova – od konkursa do brenda poslodavca;
    • Selekcija kao iskustvo kandidata, a ne samo test;
    • Zadržavanje kadrova – šta ljude zadržava u javnom sektoru;
    • Merenje kao osnova za upravljanje;
    • Od reaktivnog ka proaktivnom HR-u;
    • Uloga Službe za upravljanje kadrovima Vlade Republike Srbije u narednom periodu.
• 11:00 – 11:30   Pauza za kafu
• 11:30 – 13:00
  • Integritet, efikasni mehanizmi interne kontrole za prevenciju korupcije u institucijama:
    • Integritet kao vrednosni okvir koji određuje kako institucije, rukovodioci i zaposleni funkcionišu, kako donose odluke i kako odgovaraju na potrebe građana;
    • Integritet kao temelj uspešnog i odgovornog javnog upravljanja – povezanost integriteta i upravljačke odgovornosti;
    • Integritet javnih funkcionera kao temelj dobre uprave u Republici Srbiji;
    • Međunarodni standardi integriteta javnih funkcionera;
    • Jačanje integriteta kroz planove integriteta;
    • Plan integriteta – alat za upravljanje rizicima i mehanizam interne kontrole koji doprinosi sprečavanju korupcije;
    • Uloga javnih funkcionera kao rukovodilaca u jačanju institucionalnog integriteta, upravljanju rizicima i stvaranju organizacione kulture koja podržava transparentnost, profesionalnost i odgovornost.
• 13:00 – 14:00   Pauza za ručak
• 14:00 – 16:00
  • Smernice za popunjavanje Godišnjeg izveštaja o stanju interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji koje je objavila Centralna jedinica za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije:
    • Godišnji izveštaj o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole za 2025. godinu;
    • Godišnji izveštaj za FUK i IR za škole za 2025. godinu;
    • Godišnji izveštaj za FUK i IR za mesne zajednice za 2025. godinu.

Dan III – 19.3.2026.

• 09:30 – 11:00
  • Sistem upravljanja nepravilnostima u cilju zaštite (nacionalnih i EU) finansijskih interesa:
    • Zakonodavni okvir upravljanja nepravilnostima;
    • Institucionalni okvir i uloge tela u upravljanju nepravilnostima;
    • Aktivnosti vezane za sprečavanje, upravljanje, prijavljivanje, izveštavanje o nepravilnostima i finansijske korekcije;
    • Uloga revizora (internih i eksternih) u zaštiti nacionalnih (i EU) finansijskih interesa.
• 11:00 – 11:30   Pauza za kafu
• 11:30 – 13:00
  • Nepravilnosti i prevare – uloga internih revizora u institucijama Bosne i Hercegovine:
    • Pojam nepravilnosti i prevara;
    • Propisi o nepravilnostima i prevarama u institucijama Bosne i Hercegovine;
    • Nadležnost i postupanja interne revizije;
    • Ključne preporuke;
    • Budući izazovi u oblasti nepravilnosti i preporuka u Bosni i Hercegovini.
• 13:00 – 14:00   Pauza za ručak
• 14:00 – 16:00
  • IZLET – Vožnja Gold gondolom:
    • Devet kilometara najmodernije vazdušne trase zlatiborske gondole povezuje centar Zlatibora sa ski centrom Tornik, preko Ribničkog jezera na kojem se nalazi međustanica. Vožnja Gondolom pružiće impresivnih 25 minuta sa neverovatnim pogledom na živopisne pejzaže Zlatibora.

Dan IV – 20.3.2026.

• 10:00 – 12:00
  • Smernice za popunjavanje Godišnjeg izveštaja o stanju interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji koje je objavila Centralna jedinica za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije:
    • Godišnji izveštaj o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije za 2025. godinu.

SEVOI FINANCIAL CONSULTING I MEĐUNARODNO UDRUŽENJE OVLAŠĆENIH INTERNIH REVIZORA U JAVNOM SEKTORU EUIAPS IZDAJU POTVRDU O KONTINUIRANOM STRUČNOM USAVRŠAVANJU I OSTVARIVANJU BODOVA – Pravilnik o stručnom usavršavanju ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, 15/19).
UČESNICI OSTVARUJU 6 BODOVA KONTINUIRANE PROFESIONALNE EDUKACIJE.

PREDAVAČI NA ČETVORODNEVNOM SEMINARU SU:

Prof. dr Danilo Rončević
Direktor Službe za upravljanje kadrovima Vlade Republike Srbije i doktor pravnih nauka sa više od dve decenije iskustva u oblasti radnog prava, upravljanja ljudskim resursima i reforme javne uprave. Njegovo profesionalno delovanje usmereno je na unapređenje kadrovskih politika, razvoj kompetencija, karijerno vođenje i podizanje kvaliteta upravljanja ljudskim resursima u javnom sektoru. Kao ekspert je učestvovao u radu više radnih grupa za izradu zakona i podzakonskih akata u oblasti državne uprave. Prethodno je sticao iskustvo u multinacionalnoj kompaniji Mercedes-Benz, a aktivno je angažovan i u visokom obrazovanju kao nastavnik u zvanju vanrednog profesora. Član je Visokog službeničkog saveta i miritelj pri Republičkoj Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova. Na međunarodnom nivou, prof. dr. Rončević je aktivno uključen u inicijative Evropske unije, RESPA i OECD/SIGMA, a 2025. godine je u ime Službe za upravljanje kadrovima primio priznanje „Zlatnih 18 Evrope“ za izvrsnost u implementaciji Common Assessment Framework (CAF). Autor je više od 30 naučnih i stručnih radova, uglavnom iz oblasti radnog prava, HR-a i javne uprave. Na seminaru predstavlja pristupe i rešenja za privlačenje i zadržavanje talenata, sa naglaskom na sistemske mere, motivaciju, razvoj i zadržavanje ključnih kadrova.

Dejan Damnjanović
Direktor Agencije za sprečavanje korupcije od 2023. godine, u kojoj radi od njenog osnivanja. Karijeru u Agenciji započeo je kao savetnik u Odeljenju za registre, a potom postao načelnik ovog odeljenja. Od 2012. godine obavljao je poslove šefa Kancelarije direktora, dok je na funkciji zamenika direktora bio od 2018. godine, pa do preuzimanja dužnosti vršioca dužnosti direktora Agencije, a zatim i izbora na mesto direktora 27. februara 2023. godine. Profesionalnu karijeru započeo je kao pripravnik u Advokatskoj kancelariji Miloša Tešića u Beogradu, a zatim proveo deset godina u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je radio u više privatnih kompanija i stekao značajno administrativno i pravno iskustvo, uključujući rad u advokatskoj kancelariji „Douglas Jovanovic“, na Floridi. Tokom karijere prošao je brojne specijalizovane programe i obuke iz oblasti jačanja integriteta, borbe protiv korupcije, strateškog planiranja, menadžmenta u javnoj upravi i liderstva u organizaciji EU, UNDP, ReSPA, EPAC/EACN, OPDAT, među kojima je i program CAMS (Certified Anti-Money Laundering Specialist), koji je uspešno završio i stekao zvanje sertifikovanog specijaliste za otkrivanje pranja novca. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Njegoš Pavlović, magistar ekonomskih nauka, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru
Direktor Centralne harmonizacijske jedinice Ministarstva finansija i trezora Bosne i Hercegovine. Višegodišnje iskustvo u oblasti PIFC-a u javnom sektoru. Učestvovao u realizaciji projekata iz oblasti javnih finansija koji su finansirani od Svetske banke i  Evropske unije, kao što su Projekat SITAP, Projekat  PIFC, Projekat SPFM… Član više ekspertskih radnih grupa u javnom sektoru Bosne i Hercegovine za izradu dokumenata iz oblasti interne revizije za javni sektor Bosne i Hercegovine.

mr Milena Milojević, ovlašćeni interni revizor KOR i javni sektor, sertifikovani trener za obuku internih revizora – CFRR, Sertifikovani istražitelj prevara – Međunarodna asocijacija istražitelja prevara ACFE, sertifikovani specijalista za sprečavanje pranja novca – Međunarodna asocijacija ACAMS
V.D. direktora Kancelarije za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije Vlade Republike Srbije. Višegodišnje iskustvo u internoj reviziji u javnom sektoru i međunarodna ekspertiza iz oblasti prevencije prevara. Od 2006. godine aktivni učesnik i predavač na brojnim međunarodnim i nacionalnim konferencijama strukovnih udruženja, učesnik panela, okruglih stolova i diskusija na teme: interne revizije u javnom sektoru, interne finansijske kontrole, rizika, etike, nepravilnosti i prevara. U periodu od 2021-2023. godine učestvovala kao ko-mentor na međunarodnom programu sertifikacije za istražitelje prevara pri Ambasadi SAD, U.S. Department of Justice – OPDAT. Ispred Kancelarije za reviziju sistema upravljanja sredstvima EU, član pregovaračkih grupa za poglavlja 11, 12, 22 i 32.

Marina Mandac, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru
Šef Odeljenja za metodologiju u hrvatskom Revizorskom telu – Agenciji za reviziju sistema sprovođenja programa Evropske unije, sa 18 godina iskustva u Revizorskom telu (ARPA-i). Iskusan član revizorskog tima Mehanizma oporavka i otpornosti (RRF), pružajući i stručnu podršku zemljama korisnicama Fonda za reformski rast (RGF). Priznati je predavač u Republici Hrvatskoj i na nivou EU na brojnim konferencijama, npr. interni trener u ARPA-i, trener nacionalnih internih revizora, govornik na TAIEX događajima i CEF konferenciji, trener i rukovodilac projekata u tvining projektima koje sprovodi ARPA, na konferencijama i obukama širom EU koje organizuje Evropska komisija (TAIEX seminari, ciljane anti-fraud edukacije za DG REGIO) i predavač Evropskog revizorskog suda. Pored toga, Marina je član tima zadužen za razvoj metodologije revizije (priručnici za reviziju, kodeks etike, kontrolne liste) i pružanje podrške horizontalnim aspektima procesa revizije u ARPA-i. Kao aktivan član AFCOS mreže i koordinator horizontalnih područja u ARPA-i i jedan od mentora novozaposlenih u ARPA-i aktivno uključena u politiku zadržavanja kvalitetnih kadrova (izradu potreba za treninzima, analizu radne opterećenosti), predstavnik ARPA-e za roadmap administrativnih kapaciteta svih tela za EU fondove u Republici Hrvatskoj i rukovodilac kvaliteta.

Nemanja Radović, master ekonomista
Direktor i vlasnik konsultantske kompanije SEVOI Financial Consulting. Višegodišnje iskustvo u izradi dokumentacije i implementaciji sistema finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru Republike Srbije. Osnivač i zastupnik Međunarodnog udruženja ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru EUIAPS.

DATUM I MESTO ODRŽAVANJA ČETVORODNEVNOG SEMINARA: 

17-20. mart 2026. godine, Hotel Buket, Zlatibor do popunjavanja kapaciteta, a potom Hotel Olimp, Zlatibor:

• Cena noćenja po osobi dnevno, jednokrevetna soba, pun pansion iznosi 8.592,50 rsd;
• Cena noćenja po osobi dnevno, dvokrevetna soba, pun pansion iznosi 7.467,50 rsd;
• U cenu je uračunata:
  • Boravišna taksa i osiguranje;
  • SPA centar (zatvoreni bazeni, hidromasažna kada, tople klupe, slana soba, parno kupatilo, finska i bio sauna, fitnes sala);
  • IZLET – Vožnja Gold gondolom.
• Prvi uključeni obrok 17.3.2026. je večera, a poslednji uključeni obrok 20.3.2026. je ručak. Učesnici koji su smešteni u Hotelu Olimp imaju uključen doručak, a ručak i večera su u Hotelu Buket.

KOTIZACIJA ČETVORODNEVNOG SEMINARA: 

• Za jednu osobu kotizacija iznosi 35.000,00 rsd plus PDV;
• Za dve i više osobe iz iste organizacije kotizacija po osobi iznosi 30.000,00 rsd plus PDV po osobi;
• Za uplate iz inostranstva kotizacija za jednu osobu iznosi 300,00 eur plus PDV po osobi;
• Za uplate iz inostranstva kotizacija za dve i više osoba iz iste organizacije iznosi 250,00 eur plus PDV po osobi.

*Članovi Međunarodnog udruženja ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru EUIAPS ostvaruju 10% popusta na iznos kotizacije.

Agendu sa opisom četvorodnevnog seminara možete preuzeti ovde.

Molimo Vas da na vreme rezervišete svoje mesto na četvorodnevnom seminaru i svoj dolazak i/ili dolazak svojih kolega potvrdite ispunjenom prijavom i pošaljete na e-mail adresu: srbija@sevoifc.com

Za sve dodatne informacije, možete nas kontaktirati.

SEVOI Financial Consulting je u saradnji sa Međunarodnim udruženjem ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru EUIAPS održao četvorodnevni međunarodni seminar namenjen korisnicima javnih sredstava u Republici Srbiji i regionu na temu: „UPRAVLJANJE KVALITETOM FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA I KONTROLE I INTERNE REVIZIJE, OSLANJAJUĆI SE NA COSO OKVIR I GLOBALNE STANDARDE INTERNE REVIZIJE, KROZ RADIONICE I PRAKTIČNE PRIMERE“. Seminar je održan u periodu od 2. do 5. decembra 2025. godine u Hotelu Buket na Zlatiboru.

Učesnicima seminara uručene su potvrde o kontinuiranom stručnom usavršavanju u ukupnom trajanju organizovanog stručnog usavršavanja od 16 sati i ostvarivanju 6 bodova kontinuirane profesionalne edukacije – Pravilnik o stručnom usavršavanju ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, broj 15/19).

U savremenim sistemima javne uprave, kredibilitet interne finansijske kontrole ne zasniva se isključivo na postojanju zakonskih i podzakonskih akata, već pre svega na doslednoj primeni kontrolnih mehanizama, upravljanju rizicima i postizanju merljivih, proverljivih rezultata u praksi. Razlika između institucionalnog samoocenjivanja i nezavisnog eksternog monitoringa predstavlja jedan od najpouzdanijih pokazatelja stepena zrelosti sistema upravljanja javnim sredstvima. U Republici Srbiji, ova razlika se jasno uočava kroz tri ključna izvora: konsolidovani godišnji izveštaj o stanju interne finansijske kontrole, nezavisne procene usklađenosti sa principima javne uprave i izveštaj Evropske komisije u okviru procesa proširenja Evropske unije.

Na seminaru je detaljno objašnjeno koji su dalji koraci u upravljanju sistemom finansijskog upravljanja i kontrole, sa posebnim fokusom na praktičnu primenu menadžerskih principa. Posebno je istaknuto šta znači povezivanje strateških ciljeva sa budžetom i koje su ključne razlike između administriranja i upravljanja. Sistem finansijskog upravljanja i kontrole dolazi do punog izražaja kada se jasno povežu konkretni strateški ciljevi sa raspoloživim budžetskim sredstvima i kada se odrede odgovorna lica za ostvarivanje svakog definisanog cilja. Predavači su predstavili sistem finansijskog upravljanja i kontrole iz menadžerske perspektive, različite pristupe njegovoj implementaciji i značaj strateškog planiranja kao ključnog alata za razvoj korisnika javnih sredstava. Poseban akcenat stavljen je na povezivanje strateških i operativnih planova, programsko budžetiranje kroz usklađivanje ciljeva, odgovornost rukovodioca korisnika javnih sredstava za ostvarivanje postavljenih ciljeva i efektivno upravljanje budžetom. Tokom seminara prikazan je i način integracije procesno-orijentisanog pristupa u sistemu finansijskog upravljanja i kontrole sa ciljevima definisanim u strateškim dokumentima. Obrađeni su elementi upravljanja rizicima i ljudskim potencijalima, uz praktičan prikaz kroz konkretan slučaj i pripadajuću dokumentaciju. Predavači su se fokusirali na teme kontinuiranog unapređenja sistema finansijskog upravljanja i kontrole, praćenja njegove primene i upravljanja nepravilnostima, što je omogućilo sveobuhvatan pregled funkcionalnosti sistema i njegove primene u praksi.

U cilju jačanja kapaciteta korisnika javnih sredstava, održane su radionice posvećene unapređenju interne revizije i sistema finansijskog upravljanja i kontrole. Učesnici su kroz praktične primere i metodološke smernice stekli znanja koja direktno mogu primeniti u svom radu. Prva radionica bila je fokusirana na izradu Strateškog plana interne revizije zasnovanog na strateškom okviru korisnika javnih sredstava. Učesnici su kroz prikupljanje i analizu relevantnih podataka, identifikaciju i procenu rizika, kao i praktičnu izradu Strateškog plana, ojačavali kapacitete sistematskog planiranja aktivnosti interne revizije. Posebna pažnja bila je posvećena usklađivanju planiranih aktivnosti sa strateškim ciljevima institucije, čime se obezbeđuje njihova direktna primena u unapređenju odgovornog upravljanja, upravljanja rizicima i kontrolama. Druga radionica bila je posvećena praktičnom predstavljanju alata i metodologije za sprovođenje interne revizije sistema finansijskog upravljanja i kontrole. Učesnici su se detaljno upoznali sa komponentama, principima i tvrdnjama okvira interne kontrole, kao i sa načinima procene njegove efektivnosti i funkcionalnosti. Fokus je bio na primeni sistemskog pristupa koji omogućava identifikaciju slabosti i unapređenje procesa unutar korisnika javnih sredstava. Treća radionica bila je posvećena metodologiji izrade preporuka interne revizije. Učesnici su usavršili veštine definisanja jasnih, konkretnih i praktično primenljivih preporuka koje doprinose unapređenju rada institucija, jačanju mehanizama odgovornosti i povećanju efikasnosti sistema finansijskog upravljanja i kontrole. Poseban akcenat stavljen je na primenu primerenih metodoloških smernica i dobre prakse, kako bi preporuke bile strateški relevantne, adekvatno formulisane što olakšava implementaciju istih od strane subjekata revizije i doprinosi im svakodnevnom radu.

Tokom 2024. i 2025. godine, kroz seriju seminara i radionica, učesnici su imali priliku da unaprede svoje profesionalne veštine i praktično primene savremene pristupe u oblasti interne revizije i sistema finansijskog upravljanja i kontrole.

SEVOI Financial Consulting u saradnji sa Međunarodnim udruženjem ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru EUIAPS će, kao i do sada, nastaviti da pruža stručnu podršku institucijama javnog sektora u sprovođenju reformi, obuka i uspostavljanju sistema interne kontrole u skladu sa najboljom praksom u zemlji i regionu.

Predavači na četvorodnevnom međunarodnom seminaru:

• Milena Milojević, ovlašćeni interni revizor KOR i javni sektor, sertifikovani trener za obuku internih revizora – CFRR, Sertifikovani istražitelj prevara – Međunarodna asocijacija istražitelja prevara ACFE, sertifikovani specijalista za sprečavanje pranja novca – Međunarodna asocijacija ACAMS
• Davor Kozina, ovlašćeni državni i ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru
• Nalvedina Rukavina, ing.
• Nemanja Radović, master ekonomista

Ovom prilikom se zahvaljujemo svim učesnicima seminara na pruženoj pažnji i unapred uspešnoj saradnji.

1. UVOD

Donet je novi Pravilnik o računovodstvenim politikama korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje (u daljem tekstu: Pravilnik o računovodstvenim politikama) koji uređuje računovodstvene politike, koje su obavezni da primenjuju korisnici budžeta Republike Srbije, budžeta autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: lokalne vlasti), kao i njihovi direktni i indirektni korisnici, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i Nacionalna služba za zapošljavanje, kao i korisnici sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: entiteti). Ovaj pravilnik stupio je na snagu 20. septembra 2025. godine, a primenjuje se od sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja za 2025. godinu.

Računovodstvene politike korisnici budžeta, lokalne vlasti i entiteti primenjuju za pripremu, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja na principima gotovinske osnove, u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom za javni sektor na gotovinskoj osnovi.

Računovodstvenim politikama je uređeno da se za pripremu i sastavljanje izveštaja o izvršenju budžeta koristi gotovinska osnova, odnosno transakcije i ostali događaji evidentiraju se u trenutku kada se gotovinska sredstva prime, odnosno isplate.

Izuzetak od primene ove odredbe su primljena sredstva od donacija, humanitarne pomoći i finansijske pomoći Evropske unije u devizama, koje se evidentiraju kao prihod u momentu konvertovanja i uplate tih sredstava u dinarima na uplatni račun javnog prihoda, odnosno u momentu evidentiranja dinarske protivvrednosti plaćanja izvršenog u devizama.

Osnov za uspostavljanje i vođenje sistema dvojnog knjigovodstva i jedinstvenog sistema budžetskog računovodstva (u daljem tekstu: računovodstva) korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje je zakon kojim se uređuje budžetski sistem, uredba kojom se uređuje budžetsko računovodstvo i uredba kojom se uređuje primena Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor.

1.1. Vlada je donela Uredbu o primeni Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor („Službeni glasnik RS“, broj 144/ 2022 i 101 od 20. decembra 2024.), koja uređuje primenu Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor.

Na osnovu člana 1. stav 3. prevode Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor rešenjem utvrđuje ministar finansija. Rešenjem Ministarstva finansija broj 403-00-996/2023-001-003 od 31. maja 2023. utvrđen je zvaničan prevod Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor – finansijsko izveštavanje na gotovinskoj osnovi računovodstva.

Međunarodni računovodstveni standardi za javni sektor (MRS JS) su visokokvalitetni globalni standardi finansijskog izveštavanja namenjeni entitetima u javnom sektoru. Oni su usredsređeni na principe i prakse izveštavanja, a njihovo donošenje izvršeno je radi stvaranja održivog računovodstvenog sistema, čiji rezultat su pouzdani, uporedivi i transparentni finansijski izveštaji. Sastavni deo MRS JS, pored 50 standarda zasnovana na obračunskoj osnovi, je i standard MRS JS zasnovan na gotovinskoj osnovi. Značaj ovog regulatornog okvira je prevashodno u tome što predstavlja most ka obračunskom računovodstvu koje obezbeđuje transparentno finansijsko izveštavanje javnog sektora i princip odgovornosti javnog sektora prema javnosti. Odgovornost prema javnosti, kao najznačajnijem krugu korisnika finansijskih izveštaja, zauzima značajno mesto u poslovanju entiteta javnog sektora.

Članom 4. Pravilnika o računovodstvenim politikama određeno je značenje termina koji se koriste u ovom pravilniku na identičan način kako je to predviđeno MRS JS, tako da je Republika Srbija dosledno prihvatila Međunarodne računovodstvene standarde za javni sektor u svoj pravni sistem i računovodstvenu praksu.

Kvalitet informacija datih u finansijskim izveštajima određuje upotrebljivost tih izveštaja za korisnike (javnost). Primenjene računovodstvene politike, kao posebni principi, osnove,  pravila i prakse koje je usvojio entitet u pripremi i prezentaciji finansijskih izveštaja utiču na kvalitet tih izveštaja.

Kvalitativne karakteristike informacija u finansijskim izveštajima treba da budu: „razumljive; relevantne za potrebe odlučivanja i odgovornosti korisnika; uporedive; blagovremene; proverljive i da verno predstavljaju prilive gotovine, odlive gotovine i gotovinska salda entiteta i ostale obelodanjene informacije na način da su potpune, neutralne i bez materijalnih grešaka“.

Član 8. Propisuje da: „Materijalnu značajnost poseduje informacija ukoliko njeno izostavljanje ili netačno prikazivanje može uticati na odluke ili procene korisnika finansijskih izveštaja. Takođe, informacija je materijalno značajna ako bi njeno izostavljanje, odnosno pogrešno prikazivanje moglo uticati na oslobađanje od odgovornosti“.

2. POGLAVLJE II. Pravilnika o računovodstvenim politikama, koje se odnosi na računovodstvene politike, detaljnije određuje sledeće pojmove:

• Računovodstvena osnova (član 9. ovog pravilnika propisuje da: „Entiteti za priznavanje prihoda i primanja, rashoda i izdataka koriste gotovinsku osnovu računovodstva prema kojoj se transakcije i događaji priznaju kada entitet primi ili isplati gotovinu ili gotovinske ekvivalente.)“,
• Gotovina, gotovinski ekvivalenti i gotovinski tokovi (Izveštaj o novčanim tokovima),
• Način izveštavanja na neto osnovi i datum odobravanja finansijskih izveštaja,
• Strana valuta,
• Završni račun, doslednost prezentacije i klasifikacije stavki u finansijskim izveštajima,
• Način ispravljanja matematičkih grešaka, grešaka u primeni računovodstvenih politika, nastalih pogrešnim tumačenjem činjenica, proneverom ili previdima iz prethodnog perioda. (član 20. propisuje kao „materijalno značajnu grešku onu, čije bi izostavljanje ili netačno prikazivanje uticalo na odluke ili procene korisnika finansijskih izveštaja. Smatra se da je greška materijalno značajna ako je iznos greške jednak ili veći od 3% pojedine vrste priliva ili odliva gotovine na sintetičkom nivou ekonomske klasifikacije entiteta. U napomenama uz finansijske izveštaje, obelodanjuje se priroda greške, iznos ispravke, činjenica da je uporediva informacija ponovo iskazana, ili da je to neizvodljivo)“.

Računovodstvo zasnovano na gotovinskoj osnovi obuhvata gotovinu, depozite po viđenju i gotovinske ekvivalente, odnosno resurs za koji se entitet javnog sektora smatra odgovornim. Prema ovom računovodstvenom konceptu, evidencija transakcija i poslovnih događaja vrši se isključivo u momentu kada po njihovom osnovu nastaju gotovinski tokovi, i shodno tome osnovni finansijski izveštaj predstavlja Izveštaj o prilivima i odlivima gotovine, koji sadrži početna salda i sve promene na gotovini koje su nastale u izveštajnom periodu.

3. POGLAVLJE III. ovog pravilnika uređuje strukturu napomena, koje čine sastavni deo završnog računa i treba da:

• prezentuju informacije i osnovu za pripremu finansijskih izveštaja i specifične računovodstvene politike, koje su odabrane i primenjene na značajne transakcije i ostale događaje;
• pruže dodatne informacije koje nisu prikazane u finansijskim izveštajima, ali su neophodne za fer prezentaciju priliva i odliva gotovine i salda entiteta.

Član 22. propisuje obavezu entiteta da obelodanjuje u napomenama uz finansijske izveštaje opšte informacije o entitetu, podnosiocu izveštaja, ukoliko to nije obelodanjeno u informacijama objavljenim u finansijskim izveštajima i to: sedište, zakonski oblik entiteta i pravni sistem u kojem posluje; opis prirode poslova i glavnih aktivnosti entiteta; relevantne zakone koji regulišu poslovanje entiteta; kao i nazive značajnih entiteta ili državnih sektora koju su prezentovani u finansijskim izveštajima i promene u značajnim entitetima ili sektorima koji čine izveštajni entitet i bili su prezentovani u finansijskim izveštajima za prethodne periode.

Član 26. Propisuje obavezu entiteta da „obelodanjuje u napomenama uz finansijske izveštaje (sa komentarom) prirodu i iznos: većih gotovinskih salda koja nisu raspoloživa entitetu, većih gotovinskih salda koja podležu eksternim ograničenjima, kao i neiskorišćenih pozajmica, odnosno odobrenih, a nepovučenih kreditnih sredstava koje mogu biti na raspolaganju za buduće poslovne aktivnosti i za podmirivanje kapitalnih obaveza, navodeći ograničenja vezana za korišćenje ovih sredstava“.

Član 27. propisuje obavezu entiteta da „ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke iskazane u Izveštaju o izvršenju budžeta i prilivi i odlive iskazane u Izveštaju o novčanim tokovima usklađuju, uz identifikovanje svih razlika u pogledu vremena, osnove i entiteta“. Istim članom predviđena je tabela za usklađivanje i obelodanjivanje u napomenama i  prezentovanje sa dodatnim objašnjenjima.

Entiteti (korisnici sredstava budžeta Republike Srbije, korisnici budžeta Autonomne pokrajine – AP, korisnici budžeta jedinica lokalne vlasti – JLV, korisnici sredstava organizacija obaveznog socijalnog osiguranja – OOSO) u obavezi su da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika usklade svoja interna akta sa ovim pravilnikom.

3.1. REALIZACIJA PROGRAMA REFORME UPRAVLJANJA JAVNIM FINANSIJAMA 2021-2025

U sklopu daljeg unapređenja sistema računovodstva u javnom sektoru, Uprava za trezor je u 2024. godini bila posvećena sprovođenju Plana unapređenja računovodstva u javnom sektoru u fazama. U cilju harmonizacije računovodstvene regulative Republike Srbije sa međunarodnim računovodstvenim standardima i najboljom praksom, formirana Komisija za praćenje primene međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor, koja ima nadzornu ulogu u procesu praćenja primene Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor. Uprava za trezor je prepoznala značaj usklađenosti pravne regulative u oblasti računovodstva sa Međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor (MRS JS), tako da je u pripremila usklađivanje pravne regulative za gotovinsku osnovu i donošenje Računovodstvene politike za finansijsko izveštavanje u skladu sa MRS JS za gotovinsku osnovu, u skladu sa Merom 5.3 – Unapređenje obuhvata računovodstvenih podataka kroz primenu međunarodnih  računovodstvenih standarda za javni sektor. Uredbom o primeni međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor odložena je primena standarda na gotovinskoj osnovi, počev od izrade finansijskih izveštaja za 2025. godinu, tako da su na sednicama komisije razmatrani i analizirani pripremljeni nacrti:

• Izmena Pravilnika o načinu pripreme, sastavljanja i podnošenja finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i budžetskih fondova;
• Pravilnika o računovodstvenim politikama za finansijsko izveštavanje u skladu sa MRS JS za gotovinsku osnovu.

Usvajanje ranije pripremljenih nacrta regulative i pravnih propisa radi međusobnog usaglašavanja i usaglašavanje sa MRS JS ima za cilj unapređenje kompletnosti i obuhvata računovodstvenih podataka kroz adekvatno uvođenje računovodstvenih standarda, njihovo prikazivanje u finansijskim izveštajima zasnovanim na gotovinskoj osnovi u skladu sa MRS JS, kao i dalji razvoj sveobuhvatnosti Završnog računa. Navedeni koraci obezbediće dalje usaglašavanje računovodstvene regulative u Republici Srbiji sa MRS JS, sa jedne strane jačajući gotovinsku osnovu, a sa druge strane postepeno stvaranje uslova za prelazak na obračunsko računovodstvo.

4. ZAKLJUČAK – PREDSTOJEĆE OBAVEZE KORISNIKA BUDŽETA, LOKALNIH VLASTI I ENTITETA

Pravilnik o računovodstvenim politikama korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje stupio je na snagu 20. septembra 2025. godine, a primenjuje se od sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja za 2025. godinu. Entiteti (korisnici sredstava budžeta RS, korisnici budžeta AP korisnici budžeta JLV, korisnici sredstava OOSO) u obavezi su da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika (odnosno najkasnije do 20. marta 2026. godine) usklade svoja interna akta sa ovim pravilnikom. Na ovaj način ispunjavaju svoju zakonsku obavezu usklađivanja načina iskazivanja svojih finansijskih izveštaja u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor, što će svakako biti predmet sledećih eksternih revizija.

Član 16.stav 7. Uredbe o budžetskom računovodstvu („Sl. gl. RS“ br. 125/ 2003, 12/ 2006, 27/ 2020 i 3 od 10. januara 2025. godine propisuje da: „Korisnici budžetskih sredstava i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, kao i korisnici sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, internim opštim aktom definišu: organizaciju računovodstvenog sistema; interne računovodstvene kontrolne postupke; lica koja su odgovorna za zakonitost, ispravnost i sastavljanje isprava o poslovnoj promeni i drugom događaju; kretanje računovodstvenih isprava kao i rokove za njihovo dostavljanje“. U skladu sa ovom odredbom, potrebno je blagovremeno izvršiti izmenu internih opštih akata i uskladiti ih sa Pravilnikom o računovodstvenim politikama korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, odnosno Međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor.

Ljubinko Stanojević, diplomirani ekonomista, ovlašćeni računovođa i revizor, ovlašćeni interni revizor, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru

1. KONSOLIDOVANI GODIŠNJI IZVEŠTAJ ZA 2024. GODINU O STANJU INTERNE FINANSIJSKE KONTROLE U JAVNOM SEKTORU U REPUBLICI SRBIJI

Ministarstvo finansija Republike Srbije je 22. septembra 2025. godine objavilo Konsolidovani godišnji izveštaj (KGI) o stanju interne finansijske kontrole u javnom sektoru (IFKJ) u Republici Srbiji za 2024. godinu. Izveštaj je pripremljen na osnovu pojedinačnih izveštaja koje su korisnici javnih sredstava bili u obavezi da dostave do 31. marta 2025. godine i izveste ministra finansija o stanju sistema finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije. KGI možete preuzeti direktno OVDE ili putem sajta na LINK-u.

1.1. KGI se, pre svega, zasniva na pojedinačnim godišnjim izveštajima o sistemu FUK i godišnjim izveštajima o obavljenim revizijama i aktivnostima IR koje dostavljaju KJS. Obrasci FUK i IR izveštaja su uglavnom ostali nepromenjeni u odnosu na prošlogodišnje, koji su kreirani u formi upitnika. Sastavni deo FUK izveštaja je i Izjava o internim kontrolama. Rukovodilac KJS potpisuje jednu od tri verzije Izjave, u zavisnosti od toga da li su u sistemu FUK uočene određene slabosti i da li te slabosti utiču ili ne utiču na rad organizacije. Od ukupnog broja pristiglih Izjava, prvu opciju (da se organizacijom upravlja u skladu sa principima zakonitosti, pravilnosti i dobrog finansijskog upravljanja) je dostavilo 3064 (62,66%) rukovodilaca KJS, za drugu opciju (da u sistemu internih kontrola postoje određene slabosti koje će biti otklonjene u najkraćem mogućem roku i da i pored uočenih slabosti, sistem internih kontrola funkcioniše efektivno i efikasno) se opredelilo 1758 (35,95%) rukovodilaca KJS, dok je samo 68 (1,39%) njih potvrdilo da u sistemu internih kontrola postoje slabosti odnosno odlučilo se za treću opciju (da u sistemu internih kontrola postoje slabosti koje mogu negativno uticati na poštovanje principa zakonitosti, pravilnosti i dobrog finansijskog upravljanja, a koje će biti otklonjene u najkraćem mogućem roku).

Stopa izveštavanja o sistemu FUK je ove godine zabeležila značajan porast, sa ukupno 4890 dostavljenih izveštaja u odnosu na 3779 za 2023. Najznačajnije institucije javnog sektora RS redovno dostavljaju FUK izveštaj. Visok obuhvat izveštaja pruža osnov za donošenje relevantnih zaključaka o stanju sistema FUK u javnom sektoru RS. Dostavljeni godišnji izveštaji, kako pojedinačno tako i objedinjeno, pružaju informacioni osnov za upravljanje sistemima internih kontrola na mikro i makro nivou. Imajući u vidu da se rezultati zasnivaju na samoproceni, neophodno je objektivnost pokazatelja posmatrati sa rezervom. Osim na rezultatima samoprocene, zaključci o stanju IFKJ se zasnivaju i na informacijama koje su rezultat sagledavanja kvaliteta sistema FUK i sagledavanja kvaliteta rada IR, koje sprovodi CJH.

U postupku sagledavanja kvaliteta sistema FUK, CJH je svim ministarstvima kod kojih je sprovedeno sagledavanje kvaliteta sistema FUK ukazala na ista sistemska unapređenja:

• Godišnje izveštaje o stanju sistema FUK koje KJS popunjavaju i šalju do 31. marta tekuće za prošlu godinu, Sektoru – CJH, trebalo bi da popunjavaju lica koja su istovremeno i članovi RG za uvođenje i razvoj sistema FUK, kao i da jasno, precizno i tačno definišu odgovor u skladu sa formulisanim pitanjima iz upitnika.
• Potrebno je da rukovodilac, pre samog potpisivanja Izjave o internim kontrolama razmatra sve slabosti iz Izveštaja, nalaza IR i eksterne revizije i sprovođenje preporuka, analizira greške i slabosti sistema što predstavlja osnov za korekciju i otklanjanje slabosti koje su identifikovane, kako bi se u narednom periodu uvrstile u aktivnosti prilikom ažuriranja Akcionog plana;
• Preporuka da se rukovodioci svih nivoa a naročito članovi RG, koordinatori za FUK, ukoliko su imenovani, interni revizori i ostali zaposleni upoznaju i završe video obuke koje je CJH pripremila iz oblasti FUK i IR, a koje su dostupne na NAJU platformi.

Praćenje (nadzor) i procena sistema FUK je, kao i u prethodnom periodu, najniže ocenjen element KOSO okvira, tako da je aktivnostima praćenja i unapređenja sistema FUK potrebno posvetiti veću pažnju u 2025. godini.

Dalje, potrebno je dodatno ojačati kapacitete tela za nadzor (upravnih/nadzornih odbora) i povećati njihov angažman u funkciji praćenja funkcionisanja svih komponenti sistema FUK. Posebnu pažnju treba posvetiti nalazu da tela za nadzor imaju izuzetno slabu direktnu komunikaciju sa internom i eksternom revizijom, kao i pokazatelju da se manje od polovine njih bavi praćenjem visokorizičnih oblasti (transakcije velike novčane vrednosti, složeni poslovi itd.). Komponenta Procena rizika je i dalje slabo ocenjena. Dokumentovanje rizika, u kontekstu izrade strategije za upravljanje rizicima i registara rizika, je još uvek na nezadovoljavajućem nivou. Posledično i kontrolne aktivnosti za ublažavanje rizika i odgovornosti za sprovođenje istih su upitne. Praćenje i ažuriranje je takođe nedovoljno zastupljeno. Imajući u vidu da se čak desetina KJS izjasnila da i dalje ne preduzima ništa od preporučenih metoda povodom razmatranja, analize, procene i određivanja kontrola i odgovornih lica za ublažavanje rizika, CJH zaključuje da KJS celom elementu KOSO okvira koji se odnosi na procenu rizika moraju posvetiti veću pažnju.

1.2. U oblasti IR je, ukupno gledano, evidentiran napredak kada je u pitanju broj KJS koji imaju uspostavljenu funkciju IR. Takođe, porastao je broj zaposlenih na poslovima IR, ali i broj sertifikovanih internih revizora. S druge strane, stagnira broj internih revizora u ministarstvima i uspostavljenim jedinicama za IR uopšte.

Analizom podataka prikazanih u Obrascima godišnjeg izveštaja o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije CJH zaključuje sledeće:

• Kategorija APV ima propisan broj internih revizora prema Pravilniku za IR;
• U kategoriji OOSO 3 od 4 KJS ima propisan broj internih revizora;
• U kategoriji ministarstva sa organima uprave u sastavu, jedinicu za IR sa najmanje tri interna revizora ima 34%, što je na prošlogodišnjem nivou;
• Devet ministarstva nema ni jednog internog revizora;
• Prema pristiglim IR izveštajima, 93% gradova ima funkcionalnu IR, što je rast u odnosu na prethodnu godinu. U skladu sa Pravilnikom za IR, gradovi su u obavezi da imaju popunjenu jedinicu za IR, a 32% gradova ispunjava ovu obavezu;
• U kategoriji Privredni subjekti u vlasništvu Republike Srbije (PSRS) prema Pravilniku za IR 16 ima obavezu da popuni jedinicu za IR, a ovu obavezu ispunjava njih 10;
• Ostali DKBS, kao i opštine, nemaju zadovoljavajući nivo pokrivenosti funkcionalnom IR.

Analizom podataka prikazanih u Obrascima godišnjeg izveštaja o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije CJH zaključuje da je broj sistematizovanih radnih mesta porastao za 19% a broj popunjenih radnih mesta porastao za 4% u 2024. godini u odnosu na 2023. godinu. Ukupno gledano, postoji pozitivan trend razvoja funkcije IR u prethodnom periodu po svim pokazateljima. Međutim, CJH uočava stagnaciju broja internih revizora kod kategorija ministarstava, OOSO i ostalih DKBS na centralnom nivou, gde je glavni uzrok uglavnom prirodan odliv internih revizora, kao i nedovoljan priliv novih kadrova. Tokom 2024. godine je 13% KJS angažovalo nove interne revizore. Nešto veća aktivnost je zabeležena kada su u pitanju ministarstva sa organima uprave u sastavu, gde je u 30% slučajeva bilo novih raspoređivanja na mesta internih revizora. Međutim, imajući u vidu da broj internih revizora u ovoj kategoriji KJS nije doživeo veće promene, dodatna angažovanja su najčešće bila u funkciji zamene postojećeg kadra. Potrebno je da nova angažovanja ne rezultiraju isključivo održavanjem postojećeg broja internih revizora, već da se kapaciteti unapređuju.

Poteškoće u procesu podizanja kadrovskih kapaciteta IR rezultat su, bar jednim delom, prakse da se kao uslov za novo angažovanje na poslovima IR navodi posedovanje sertifikata OIRuJS. Sertifikat zahteva oko 40% svih KJS, a ova pojava je prisutnija na centralnom nivou u odnosu na lokal. Posebno zabrinjava podatak da u ovu grupu KJS spadaju dve trećine ministarstava sa organima uprave u sastavu i tri od četiri OOSO. Broj OIRuJS je još uvek relativno mali, a njih je gotovo nemoguće pronaći na tržištu rada. Praksa zahtevanja sertifikata može biti posledica neznanja, odnosno nerazumevanja činjenice da se sertifikat stiče naknadno, uz rad u KJS. Sa svoje strane, CJH se već angažovala na ovom polju, pripremivši materijale za pronalaženje adekvatnih IR kadrova u okviru organizacije. Ostaje da CJH dodatno pojača komunikaciju sa rukovodiocima KJS kako bi se ova samonametnuta prepreka uklonila. Naravno, ne bi bilo dobro ako bi se ispostavilo da praksa zahtevanja sertifikata OIRuJS ima za cilj da pruži izgovor za neodgovarajuće kadrovske kapacitete IR ili neuspostavljanje funkcije IR u skladu sa propisima. U tom slučaju je neophodno dodatno raditi na jačanju motivacije za adekvatno uspostavljanje funkcije IR. Sa svoje strane, CJH će nastaviti da priprema odgovarajuću regulativu, edukuje i promoviše IR kao korisnu funkciju, kao i da prati i izveštava o stanju na terenu, posebno kada su u pitanju najznačajniji KJS.

Zabeležen je pad ukupnog broja datih preporuka u 2024. godini u odnosu na 2023. godinu za nešto više od 1,6%. Gledajući po oblastima, porastao je broj preporuka koje se odnose na interna pravila i procedure, primanja i prihode,  zaposlene, plate i naknade, kao i na informacione sisteme (novi trend u oblasti revizije za koji je CJH organizovala obuke u prethodnim godinama). Podaci ukazuju da je potrebno više pažnje posvetiti oblasti koja se odnosi na osnovnu delatnost, jer CJH beleži pad ovih preporuka kada posmatra prethodne dve godine.

Od ukupno 6022 datih preporuka u 2024. godini, svi KJS su ukupno sproveli 3291 preporuku, što čini 55% ukupno datih preporuka. Za procenat nesprovedenenih preporuka od 45%, kao glavne razloge za nesprovođenje preporuka KJS navode nedostatak pažnje, vremena i ljudskih resursa za sprovođenje datih preporuka u subjektu revizije, nedovoljnu posvećenost rukovodstva i zaposlenih i nedostavljanje izveštaja o sprovedenim preporukama u skladu sa potpisanim planovima sprovođenja preporuka od strane subjekata revizije.

IR izveštaj, takođe, sadrži i deo za mišljenje internih revizora o uspostavljenom nivou sistema FUK u izveštajnom periodu. Prema dostavljenim IR izveštajima, najviše slabosti je utvrđeno u oblasti kontrolnih aktivnosti, zatim sledi upravljanje rizicima, a najmanje slabosti je iz elementa kontrolnog okruženja. Najveći deo utvrđenih slabosti se odnosi na neuspostavljanje, na neadekvatnost i na nepoštovanje poslovnih procedura.

CJH je izvršila sagledavanja kvaliteta rada IR u osam KJS, za period od 01.10.2023. godine do 30.09.2024. godine i utvrdila neophodnost da, u skladu sa svojim kadrovskim kapacitetima, KJS obezbede izvršioce za poslove IR, kako bi se održao kontinuitet ove funkcije i da bi se suštinski koristila od strane rukovodilaca kao alat za podršku upravljanju organizacijom.

Izvesna ograničenja su iskazana i u planovima jedinica za IR kod kojih je došlo do promene kadrovske strukture zbog odlaska iskusnih internih revizora i prijema novih, koji su uključeni u proces obuke.

Sagledavanjem kvaliteta rada IR, u cilju podizanja kvaliteta rada IR, CJH preporučuje:

• u skladu sa svojim kadrovskim kapacitetima, KJS treba da obezbede izvršioce za poslove IR, kako bi se održao kontinuitet ove funkcije;
• u postupku pripreme planova dokumentovati svaki pojedinačni korak i omogućiti dostupnost usvojenih planova svim višim rukovodiocima KJS;
• unaprediti povezivanje i čuvanje radnih dokumenata revizije kada se revizorski dosijei formiraju u mešovitom papirnom i elektronskom obliku;
• dosledno sprovođenje interne kontrole kvaliteta rada IR.

U prethodnom periodu je urađena priprema za usklađivanje sa novim Globalnim standardima IR. CJH je, uz podršku eksperta, pripremila analizu usklađenosti postojeće regulative sa izmenama standarda u IR i izrađen je plan aktivnosti za realizaciju.

Prema prikazanim podacima, uočeno je da je kod 508 KJS normativno uspostavljena funkcija IR, što predstavlja rast od 12% u 2024. godini u odnosu na prethodnu godinu. Takođe, kod 435 KJS je funkcionalno uspostavljena IR, što predstavlja rast od 16% u odnosu na 2023. godinu.

Za najveće slabosti koje su identifikovane u sistemu FUK i IR su u ovom KGI date odgovarajuće preporuke za njihovo otklanjanje, sa posebnom preporukom za prioritetnu grupu KJS (ministarstva, gradovi, PSRS i OOSO) kako bi se obezbedili adekvatni uslovi za uspostavljanje i razvoj sistema FUK i obavljanje IR u punom kapacitetu.

2. UNAPREĐENJE REGULATORNO METODOLOŠKOG OKVIRA IFKJ I KONCEPTA UPRAVLJAČKE ODGOVORNOSTI

Izmene i dopune ZoBS u 2024. godini su imale za cilj dalji razvoj i implementaciju IFKJ kroz:

• obezbeđivanje jedinstvenog pristupa organizovanju funkcije IR na nivou jedinica lokalne samouprave, ujednačavanje radnih aspekata i doslednost položaja rukovodilaca jedinica IR;
• propisivanje da IR ima neograničen pristup svim podacima organizacije, kao i omogućava rukovodstvu organizacije da zaštiti poverljivost izveštaja IR (ako je potrebno) u skladu sa propisima kojima se uređuje poverljivost podataka;
• uspostavljanje i održavanje javnog registra od strane CJH sa usklađenim podacima o uspostavljenoj funkciji IR kod KJS, angažovanih revizora i dr.;
• uvođenje kaznenih odredbi da budžetski korisnici, kao i OOSO postupaju u skladu sa obavezama utvrđenim navedenim zakonom, a koje se odnose na uspostavljanje i obezbeđivanje uslova za adekvatno funkcionisanje funkcije IR, kao i blagovremeno dostavljanje izveštaja o funkcionisanju IR i o stanju sistema FUK.

Izmene i dopune ZoBS, koje su stupile na snagu 28. novembra 2024. godine („Službeni glasnik RS“, 94/2024), a pre svega uvođenje kaznenih odredaba, u srednjem roku treba da imaju za posledicu podizanje svesti rukovodstva organizacija javnog sektora o značaju internih kontrola i funkcije praćenja, obezbeđenju nezavisnosti funkcije IR i kontinuitet funkcija rukovodilaca službe IR na lokalnom nivou, odnosno obezbeđivanje ubrzanja procesa uspostavljanja i redovnog izveštavanja.

Upravljačka odgovornost predstavlja fundamentalni princip u okviru IFKJ i uvedena je u sistem IFKJ dopunom ZoBS, a zatim dodatno precizirana Pravilnikom za FUK. Takođe, predstavlja važan stub reforme javne uprave. Upravljačka odgovornost se javlja u dva osnovna oblika, kao pravna odgovornost (usklađenost) i kao odgovornost za učinak (rezultate).

Vlada je 3. oktobra 2024. godine donela Rešenje o imenovanju predsednika, zamenika predsednika i članova radne grupe za upravljačku odgovornost u državnoj upravi. Vlada je usvojila Mapu puta za dalje unapređenje upravljačke odgovornosti u javnoj upravi Republike Srbije 26. decembra 2024. godine. Usvajanju su prethodili brojni sastanci radne grupe Vlade koju čine predstavnici: GenSek, Sekretarijata za zakonodavstvo, RSJP, MEI, MFIN, MDULS, SUK i NAJU. Mapa puta za upravljačku odgovornost obuhvata tri tematske oblasti sa razrađenim ciljevima i aktivnostima, rokovima i odgovornim institucijama, kao i izvorima verifikacije. Govoreći o tematskim oblastima Mape puta za upravljačku odgovornost, prva Organizaciona i regulatorna poboljšanja, posvećena je poboljšanju delegiranja u ministarstvima i koordinaciji između Vlade i ministarstava. Široka oblast upravljanja učinkom je druga tematska oblast i obuhvata aktivnosti za poboljšanje izveštavanja, sistemsko upravljanje organizacionim učinkom koje se spušta sa Vlade, stabilizaciju tematskih sektora, podršku za uspostavljanje analitičkih jedinica i kontrolne table za upravljanje, upravljanje učinkom na individualnom nivou i poboljšanje koordinacije nekoliko strateških dokumenata relevantnih za Upravni organ. Organizaciona kultura je treća tematska oblast i podrazumeva dalju promociju interne kontrole i IR kao alata za upravljanje. Pored toga, ova tematska oblast obuhvata aktivnosti koje se bave stručnim razvojem rukovodilaca u dobrom/odgovornom upravljanju.

U skladu sa ciljem iz ovog dokumenta „Afirmisanje finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije kao podrške upravljanju“ i podciljem „Upoznavanje rukovodilaca sa savetodavnim uslugama koje interna revizija treba da im pruži“, CJH je informisala KJS o aspektima rada IR koji mogu osnažiti koncept upravljačke odgovornosti koji se primenjuje u njihovoj organizaciji. IR u javnom sektoru predstavlja važan deo koncepta upravljačke odgovornosti. Ova funkcija „dodaje vrednost“ ne samo kroz analiziranje i izveštavanje o onome što se dogodilo, već i kroz „gledanje unapred“, odnosno identifikovanje oblasti u kojima su moguća poboljšanja i podsticanje dobre prakse. Na taj način IR doprinosi promovisanju poboljšanih standarda upravljanja, boljem rukovođenju i procesu donošenja odluka, kao i efektivnijem korišćenju sredstava poreskih obveznika. IR ima dve osnovne funkcije, da organizaciji pruži usluge uveravanja i savetodavne (konsalting) usluge. Mapa puta pokriva period do kraja 2027. godine. Namenjena je da se koristi kao fleksibilan dokument i ažurira po potrebi.

3. SLABOSTI I PREPORUKE

U oblasti sistema FUK, utvrđene su sledeće slabosti:- Iako najznačajnije institucije u RS (koje istovremeno i obuhvataju najveći deo budžeta RS) redovno izveštavaju CJH, regulativa propisuje obavezu izveštavanja CJH od strane svih KJS u RS zato što ovi izveštaji predstavljaju osnov za procenu stanja sistema FUK kod KJS i njegovo unapređenje kako u samom KJS tako i konsolidovano na nivou celog javnog sektora. Iz grupe prioritetnih KJS, pojedini PSRS nisu dostavili izveštaj o stanju sistema FUK.  Podaci sugerišu da je najveći izazov predstavlja upravljanje ljudskim resursima, pre svega zbog ograničenja postojećih mehanizama za privlačenje i zadržavanje kvalitetnih kadrova. Takođe, kontinuitet poslovanja nije u potpunosti obezbeđen, budući da kod značajnog broja KJS ne postoje planovi zamene i nije zaživela praksa primopredaje dužnosti. Potrebno je raditi na daljem razvoju sistema pojedinačne odgovornosti, pre svega u sferama merenja učinka, mehanizama podsticaja i sprečavanja prekomernog opterećenja zaposlenih jer je sa stanovišta internih kontrola poznato da ono dovodi do tendencije zaobilaženja kontrola i pojave grešaka u radu.  Registrovan je izvestan napredak kada je reč o primeni principa koji se odnose na procenu rizika, ali se mora naglasiti da se ovaj, inače kontinuirani proces, u pojedinim slučajevima shvata kao jednokratna aktivnost, bez odgovarajućih prilagođavanja /ažuriranja, odnosno bez neophodnih reakcija na interne i eksterne promene. Takođe, registri rizika se nedovoljno koriste kao alat u svakodnevnim aktivnostima organizacije. KJS u velikoj meri nisu definisali mere za ublažavanje rizika, a ako i jesu te mere se ne sprovode i ne ažuriraju redovno. Procesni pristup u upravljanju još uvek nije u dovoljnoj meri prisutan kod organizacija javnog sektora. Nisu u odgovarajućoj meri uspostavljeni mehanizmi za prijavu, evidentiranje na jednom mestu i odlučivanje kada je reč o sumnjama na korupciju, prevare, greške u finansijskom izveštavanju, nepravilnosti u vezi sa ugovaranjem, nepravilno rukovanje opremom, lažno prikazivanje i davanje netačnih informacija i ostale nepravilnosti. Sistem FUK u javnom sektoru je u izvesnoj meri rigidan, odnosno nedovoljno se prati i prilagođava/ unapređuje u skladu sa potrebama, čime se on obesmišljava u svojoj preventivnoj funkciji, a postaje administrativno opterećenje. Kod KJS koji imaju telo za nadzor u vidu upravnog/ nadzornog odbora, ova tela nisu u punoj meri involvirana u proces praćenja i unapređenja sistema FUK.

Radi otklanjanja uočenih slabosti, CJH je predložila, a Vlada zaključkom usvojila sledeće preporuke:

• Potrebno je da se rukovodioci svih nivoa, a naročito članovi RG, koordinatori za FUK, ukoliko su imenovani, kao i interni revizori i ostali zaposleni treba da se upoznaju i završe video obuke koje je CJH pripremila iz oblasti FUK i IR, a koje su dostupne na NAJU platformi.
• Svi KJS, koji to do sada nisu učinili, treba da se uključe u izveštavanje o sistemu FUK i radu IR.
• Po pitanju upravljanja kadrovskim potencijalom, potrebno je obezbediti mehanizme privlačenja i zadržavanja kvalitetnih kadrova. Takođe, KJS treba da sačine planove zamene i uspostave praksu primopredaje dužnosti.
• Korisno je da organizacije dokumentuju bar ključne poslovne procese, odnosno da identifikuju i opišu poslovne procese na način koji sadrži cilj i rezultat, odgovorna lica, tok poslovnog procesa i ulaznu i izlaznu dokumentaciju.
• Neophodno je da KJS usvoje strategiju upravljanja rizicima i sačine registar rizika. Registar rizika se mora redovno ažurirati u skladu sa okolnostima i koristiti u svakodnevnim aktivnostima organizacije. U ovom segmentu je oportuno koristiti Smernice za upravljanje rizicima koje je pripremila CJH.
• Za rizike koje je rukovodstvo odlučilo da ih je potrebno tretirati, potrebno je definisati i implementirati mere za ublažavanje rizika.
• Potrebno je da KJS uspostave adekvatan sistem za upravljanje nepravilnostima, koristeći Smernice za upravljanje nepravilnostima. U tom smislu je neophodno:
• uspostaviti bezbedan kanal komunikacije za prijavu (može i anonimnu) sumnje na nepravilnost, koji može da se koristi i od strane zaposlenih, ali i eksternih lica;
• odrediti lice zaduženo za beleženje i ažuriranje baze nepravilnosti;
• razmatrati/rešavati nepravilnosti na nivou organizacije (npr. komisijski);
• prijaviti nepravilnosti nadležnim organima u slučaju da se ne mogu rešiti na nivou organizacije;
• u sklopu samoprocene sistema FUK obaviti analizu ažurirane baze nepravilnosti sa stanovišta uočavanja sistemskih problema u funkcionisanju organizacije.
• Potrebno je unaprediti dinamiku sistema FUK. U cilju procene sistema i njegovog unapređenja je oportuno prilikom obavljanja samoprocene sistema FUK utvrditi/diskutovati (na RG za FUK/kroz mejlove/kontrolne liste) sledeće:
• stopu implementacije mera za ublažavanje rizika;
• da li baza nepravilnosti ukazuje na sistemske probleme i koje;
• da li su sve važeće interne politike i procedure poznate i dostupne relevantnim zaposlenima;
• da li su postojeće procedure adekvatne sa stanovišta vlasnika procedure (uključiti i osvrt na relevantne nalaze IR, DRI i eksterne revizije, kao i prihvaćene mere za ublažavanje rizika);
• da li se procedure sprovode.

Identifikovane slabosti sistema potrebno je otkloniti u narednom periodu (AP za unapređenje sistema FUK).

U slučaju da u organizaciji postoji nadzorni/upravni odbor, potrebno je članovima predočiti izveštaj o sistemu FUK i izveštaj o radu IR, kako bi bili upoznati sa eventualnim slabostima sistema i propratili njihovo otklanjanje. Takođe, nadzorni/upravni odbor treba da zauzme stav o adekvatnosti postojećih kadrovskih kapaciteta IR i da podstakne rukovodstvo da obezbedi odgovarajući broj zaposlenih internih revizora.

3.1. Mada je funkcija interne revizije (IR) uspostavljena i funkcioniše kod sve većeg broja KJS, u ovoj oblasti su identifikovane sledeće slabosti:

• U kategoriji ministarstava zabeležena je stagnacija u broju zaposlenih internih revizora u odnosu na prethodnu godinu. Od ukupno 25 ministarstva, funkcija IR je uspostavljena kod 18 ministarstava, od kojih u dva na osnovu ugovora o obavljanju poslova IR sa OIRuJS kao prelazno rešenje do zapošljavanja izvršilaca za poslove IR. U samo 7 ministarstava su zaposlena, minimalno propisana, tri interna revizora.
• U kategoriji gradova, od ukupno njih 28, funkcija IR je uspostavljena u 26, od kojih u jednom na osnovu ugovora o obavljanju poslova IR sa OIRuJS kao prelazno rešenje do zapošljavanja izvršilaca za poslove IR. U 8 gradova su zaposlena, minimalno propisana, tri interna revizora.
• 83% svih KJS koji imaju zaposlene interne revizore, imaju manje od 3 zaposlena interna revizora, što dovodi u sumnju da se mogu u potpunosti poštovati standardi IR.
• U pripremi planova interni revizori se konsultuju sa višim rukovodstvom, ali najčešće usmeno na sastancima ili putem elektronske komunikacije (elektronska pošta) i ne poseduju uvek revizorski trag o donetim zaključcima prilikom konsultacija sa višim rukovodstvom. Zbog nedostatka obrazloženja, u pojedinim slučajevima, nije jasna povezanost izbora predmeta i subjekta revizije u godišnjim planovima u odnosu na strateški plan IR.
• Rast broja sistematizovanih radnih mesta za poslove IR je veći od rasta broja popunjenih radnih mesta, što je pokazatelj otežanog privlačenja i zadržavanja kvalitetnih kadrova. Manji je broj i kandidata prijavljenih za pohađanje osnovne obuke iz IR.
• Značajan broj jedinica za IR nije usvojio program obezbeđenja i unapređenja kvaliteta i ne vrši potpuno interno ocenjivanje rada IR, sem redovnog nadzora od strane rukovodioca jedinice za IR. Razlozi za takvo stanje su nepopunjena radna mesta, odnosno samo je jedan izvršilac u jedinici za IR ili je upražnjeno mesto rukovodioca jedinice za IR, pa nije moguće primeniti periodično samoocenjivanje.
• Značajan je procenat nesprovedenih preporuka zbog ograničenih kadrovskih kapaciteta kod subjekata revizije, nedostatka pažnje i dovoljne posvećenosti rukovodstva i zaposlenih u subjektu revizije.

Radi otklanjanja uočenih slabosti, CJH daje a Vlada zaključkom usvaja sledeće preporuke:

• U skladu sa Pravilnikom za IR, KJS treba da usklade sistematizaciju, opise poslova i broj potrebnih izvršilaca za radna mesta internih revizora, i da popune radna mesta za interne revizore. Broj potrebnih internih revizora određuje KJS na osnovu procene rizika, obima i složenosti poslovnih procesa, obima sredstava kojima raspolaže i broja zaposlenih.
• Zbog stagnacije broja internih revizora u uspostavljenim jedinicama interne revizije i nesrazmernosti sistematizovanih u odnosu na popunjena radna mesta internih revizora neophodno je da KJS blagovremeno pokrenu proces za preraspodelu postojećeg i zapošljavanje novih kadrova za poslove IR, i da u internim aktima za sistematizaciju i opise poslova, zbog kompleksnosti, odgovornosti i neophodne sertifikovane stručnosti, na odgovarajući način vrednuju poslove interne revizije. Za upražnjena radna mesta IR kao neophodan uslov nije potrebno navoditi položen ispit za OIRuJS obzirom na to da se ispit polaže tokom rada na radnom mestu.
• U postupku pripreme planova, dokumentovati svaki pojedinačni korak i omogućiti dostupnost usvojenih planova višem rukovodstvu KJS.
• Potrebno je da rukovodioci jedinica za IR, donesu program obezbeđenja i unapređenja kvaliteta rada jedinica za IR i da vrše internu ocenu kvaliteta rada IR u skladu sa Pravilnikom za IR i preporučenim Modelom za internu ocenu kvaliteta rada jedinica za IR.
• S obzirom na to da je značajan broj nesprovedenih preporuka kod svih kategorija KJS osim OOSO, neophodno je da se u godišnje planove rada IR uvrste revizije za naknadnu proveru izvršenja datih preporuka („follow up“ revizije).
• Potrebno je unaprediti povezivanje i čuvanje radnih dokumenata revizije kada se revizorski dosijei formiraju u mešovitom papirnom i elektronskom obliku.

4. ZAKLJUČAK

Razvoj adekvatnog sistema IFKJ ne predstavlja samo zahtev koji nameće proces pristupanja EU, već pre svega korak u pravcu obezbeđivanja transparentnog, efikasnog i efektivnog trošenja javnih sredstava, a sve u funkciji kvalitetnijeg zadovoljavanja potreba građana RS. Konsolidovani godišnji izveštaj o stanju IFKJ predstavlja nezamenjiv alat u ovom reformskom procesu. U tom smislu analiza stanja sistema služi kao osnov za upravljanje, odnosno za identifikaciju i sprovođenje odgovarajućih aktivnosti usmerenih na unapređenje IFKJ na mikro i makro nivou.

Nastavljen je trend rasta kada je reč o broju dostavljenih FUK izveštaja. Izveštaj za 2024. godinu je dostavljen od strane 4890 KJS, a ukupni rashodi i izdaci svih DKBS na nivou RS (ministarstva sa organima uprave u sastavu, pravosudni organi, direkcije, kancelarije, agencije, zavodi, službe…), koji su obuhvaćeni KGI za 2024. godinu, čine 99,57% od ukupnih rashoda i izdataka budžeta RS za 2024. godinu. Kada je reč o prioritetnim KJS, najznačajnije institucije redovno izveštavaju. Ove godine izveštaj su dostavila sva ministarstva, OOSO i gradovi, kao i najveća privredna društva koja čine novu kategoriju PSRS. PSRS su u ovom KGI obuhvaćeni kao nova kategorija umesto dosadašnje kategorije javnih preduzeća koja je tradicionalno bila jedna od najboljih. Sa pridruženjem novih članova ovoj kategoriji, u narednom periodu je neophodno da ona urednije izveštava CJH. Zakon u upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije poseban akcenat stavlja na unapređenje korporativnog upravljanja, pa se time očekuje i napredak u oblasti internih kontrola, kao bitnog segmenta u funkciji ostvarivanja organizacionih ciljeva.

Ukupno gledano, nastavlja se pozitivan trend u razvoju sistema internih kontrola, imajući u vidu da je ostvaren rast po gotovo svim pojedinačnim pitanjima. Najveće slabosti u sistemima internih kontrola na nivou čitavog javnog sektora su identifikovane u segmentima upravljanja ljudskim resursima, aktivnosti nadzornih/upravnih odbora, procene rizika, upravljanja nepravilnostima i praćenja i ažuriranja sistema FUK. U cilju ispravljanja utvrđenih slabosti su date i odgovarajuće preporuke.

Kadrovski kapaciteti IR su, iako beleže stabilan rast, i dalje nedovoljni. Broj sistematizovanih radnih mesta za poslove IR je porastao za 19%, a broj popunjenih radnih mesta za 4% u 2024. godini u odnosu na 2023. godinu. Ukupno gledano, postoji pozitivan trend razvoja funkcije IR u prethodnom periodu po gotovo svim pokazateljima. Međutim, CJH uočava stagnaciju broja internih revizora kod kategorija ministarstava, OOSO i ostalih DKBS na centralnom nivou, gde je glavni uzrok uglavnom prirodan odliv internih revizora, kao i nedovoljan priliv novih kadrova.

Identifikovan je manji pad broja nesprovedenih usluga uveravanja u odnosu na 2023. godinu, što može ukazati na unapređenje procesa planiranja IR. S druge strane, dublja eksterna analiza kvaliteta rada IR koju u RS obavlja CJH metodom kolegijalnog pregleda, ukazuje na određene nedostatke u ovom segmentu u prošlogodišnjem uzorku organizacija, a koji se odnose pre svega na dokumentovanje informacija koje su od uticaja na planiranje.

CJH je u ovom periodu sertifikovala 87 OIRuJS, i uz pomoć iskusnih OIRuJS a nakon specijalističke obuke za mentore u IR implementirana je opcija internog mentorstva koja pokazuje odlične rezultate. Takođe, CJH je ojačala svoje mentorske kapacitete dodatnim angažmanom OIRuJS čime je kandidatima za polaganje ispita skraćen period čekanja slobodnog mentora za praktičan deo obuke.

Posle godinu dana primene izmena dva pravilnika iz oblasti IR, očigledni su prvi efekti, pre svega kada je u pitanju povećan broj sertifikovanih internih revizora i uspostavljenih funkcija IR.

Na kraju, potrebno je naglasiti da ključni faktor u unapređenju IFKJ predstavlja posvećenost KJS, a pre svega njihovih rukovodilaca, na kojima je i najveća odgovornost.

Autori teksta:

Ljubinko Stanojević, diplomirani ekonomista, ovlašćeni računovođa i revizor, ovlašćeni interni revizor, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru

Nemanja Radović, mast. ekon.

Novi  Pravilnici: – o programu stručnog osposobljavanja za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja; – o računovodstvenim politikama korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje; – o načinu pripreme, sastavljanja i podnošenja finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, stupili su na snagu 20. septembra 2025. godine.

1. STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE ZA VOĐENJE POSLOVNIH KNJIGA

U skladu sa propisanim zakonskim ovlašćenjem, na predlog Komisije za praćenje primene Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor, Ministar finansija doneo je 1. septembra 2025. godine Pravilnik o programu stručnog osposobljavanja za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom za javni sektor na gotovinskoj osnovi, koji je objavljen u Službenom glasniku Republike Srbije, broj 78 od 12. septembra 2025. godine, a stupa na snagu 20.09.2025. godine.

Ovim pravilnikom propisuju se uslovi za osposobljavanje stručnih lica u smislu uredbe kojom se uređuje budžetsko računovodstvo, za vođenje poslovnih knjiga, pripremu, podnošenje i objavljivanje finansijskih izveštaja u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom za javni sektor na gotovinskoj osnovi, korisnika budžetskih sredstava i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, kao i korisnika sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a sve u skladu sa Programom stručnog osposobljavanja za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor na gotovinskoj osnovi (u daljem tekstu: Program), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 2. ovog pravilnika predviđa da su: „Korisnici Programa zaposleni kod korisnika budžetskih sredstava i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, kao i korisnika sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje koji imaju:

• srednju, višu i visoku stručnu spremu i
• odgovarajuće radno iskustvo od najmanje tri godine na poslovima računovodstva“.

Član 3. istog pravilnika predviđa pravo da: „Lice iz člana 2. ovog pravilnika obaveštava korisnika javnih sredstava kod kojeg je zaposleno o obukama koje je potrebno da pohađa u cilju osposobljavanja“. Obaveza Korisnika javnih sredstava je da organizatora obuke obaveštava o zaposlenima koji će pohađati obuku.

Cilj Programa je stručno osposobljavanje zaposlenih kod korisnika budžetskih sredstava i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, kao i korisnika sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, za vođenje poslovnih knjiga, pripremu, podnošenje i objavljivanje finansijskih izveštaja u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor na gotovinskoj osnovi.

Član 2. Programa predviđa da se Program realizuje pohađanjem obuka, stručnih kurseva, seminara i predavanja (u daljem tekstu: Obuke). Obuke se sprovode kontinuirano tokom cele godine po oblastima utvrđenim pravilnikom kojim je propisan ovaj program.

Član 3. Programa predviđa da Obuke obuhvataju sledeće oblasti:

• Međunarodni računovodstveni standardi za javni sektor;
• Javne finansije;
• Budžetsko računovodstvo.

Član 4. Programa predviđa da Obuke organizuju državni organi i organizacije koji su za to stručno, kadrovski i tehnički osposobljeni (u daljem tekstu: Organizator). Predavači na Obukama mogu biti državljani Republike Srbije i strani državljani.

Član 5. Programa predviđa da je nakon završetka Obuke, Organizator u obavezi da polazniku izda potvrdu o pohađanju Obuke.

Član 6. Programa propisuje da se za sprovođenje ovog programa obezbeđuju sredstva u budžetu Republike Srbije.

Programom nije bliže određen cilj i očekivani ishod Obuke, opis sadržaja, oblik i metode rada i trajanje programa u satima, pa se nameće zaključak da će ova oblast biti sprovedena u skladu sa Opštim programom obuke državnih službenika – Program kontinuiranog stručnog usavršavanja državnih službenika u državnim organima, koji utvrđuje Nacionalna akademija za javnu upravu za programsku oblast finansijsko-materijalno poslovanje.

2. SPROVOĐENJE MERA PROGRAMA REFORME UPRAVLJANJA JAVNIM FINANSIJAMA (PRUJF) 2021-2025

Donošenje Pravilnika o programu stručnog osposobljavanja za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom za javni sektor na gotovinskoj osnovi, za čije sprovođenje se obezbeđuju sredstva u budžetu Republike Srbije, predviđeno je: „Merom 5.2 – Unapređenje profesionalne kompetentnosti računovođa u  javnom  sektoru sprovođenjem  adekvatnih  obuka“. Na ovaj način stvoren je osnovni preduslov za adekvatno sprovođenje reforme računovodstva, odnosno usvajanje međunarodne prakse izveštavanja, za kompetentnost računovođa i rukovodilaca u javnom sektoru.

U okviru Posebnog cilja V,  unapređeno računovodstvo u javnom sektoru primenom međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor, u okviru Planiranih reformskih mera u periodu 2021-2025, u Meri 5.3. predviđeno je: „Unapređenje obuhvata računovodstvenih podataka kroz primenu međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor“. U cilju sprovođenja ove mere u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 78/2025 od 12.9.2025. godine, objavljena su potpuno nova dva pravilnika u oblasti budžetskog računovodstva, i to:

• Pravilnik o računovodstvenim politikama korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje – koji stupa na snagu 20.09.2025. godine, a primenjuje se od sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja za 2025. godinu. Navedeni entiteti su u obavezi da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika usklade svoja interna akta sa ovim pravilnikom;
• Pravilnik o načinu pripreme, sastavljanja i podnošenja finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje – ovaj pravilnik stupa na snagu 20.09.2025. godine, a primenjuje se počev od pripreme, sastavljanja i podnošenja godišnjih finansijskih izveštaja za 2025. godinu.

Na opisani način je praktično zaokružen sistem budžetskog računovodstva u Republici Srbiji primenom međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor na gotovinskoj osnovi (IPSAS – skraćenica na engleskom od International Public Sector Accounting Standards), tako da je konačno usvojena preporuka SIGMA/OECD, odnosno EU.

3. REZIME

Izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu od 28.11.2024. godine, Uredbom o izmenama Uredbe o budžetskom računovodstvu, objavljenoj u Službenom glasniku Republike Srbije, 3 od 10. januara 2025. godine i Pravilnikom o programu stručnog osposobljavanja za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom za javni sektor na gotovinskoj osnovi, koji  stupa na snagu 20.09.2025. godine, zaokruženo je pitanje stručnog osposobljavanja za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja u skladu sa (MRS JS) na gotovinskoj osnovi, koje je prethodne godine izazivalo nedoumice kod dela zaposlenih na poslovima računovodstva u javnom sektoru.

Autor teksta: Ljubinko Stanojević, diplomirani ekonomista, ovlašćeni računovođa i revizor, ovlašćeni interni revizor, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru

SEVOI FINANCIAL CONSULTING U SARADNJI SA MEĐUNARODNIM UDRUŽENJEM OVLAŠĆENIH INTERNIH REVIZORA U JAVNOM SEKTORU EUIAPS VAS POZIVAJU NA ČETVORODNEVNI MEĐUNARODNI SEMINAR NA KOME ĆE SE OBRADITI NAJAKTUELNIJE TEME U 2025. GODINI NAMENJENE KORISNICIMA JAVNIH SREDSTAVA U REPUBLICI SRBIJI I REGIONU:

„UPRAVLJANJE KVALITETOM FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA I KONTROLE I INTERNE REVIZIJE, OSLANJAJUĆI SE NA COSO OKVIR I GLOBALNE STANDARDE INTERNE REVIZIJE, KROZ RADIONICE I PRAKTIČNE PRIMERE“.

2-5. decembar 2025. godine, Hotel Buket

Hotel Buket, Zlatibor do popunjavanja kapaciteta, a potom Hotel Olimp, Zlatibor

AGENDA

Dan I – 2.12.2025.

• 14:00 – 17:00 Registracija učesnika seminara u Hotelu Buket i Hotelu Olimp, Zlatibor.
• 17:00 – 19:00
  • Kako smo se samoocenili, a kako nas ocenjuju kroz monitoring:
    • Konsolidovani / Godišnji izveštaj o stanju interne finansijske kontrole u javnom sektoru;
    • Javna uprava u Srbiji za 2024. godinu – Procena usklađenosti sa principima javne uprave – Izveštaj o praćenju i napretku.
    • Izveštaj o Republici Srbiji za 2024. godinu – Radni dokument Evropske komisije o politici proširenja EU.

Dan II – 3.12.2025.

• 09:00 – 11:00
  • Razvijeno planiranje kao preduslov za efikasan sistem finansijskog upravljanja i kontrole kod korisnika javnih sredstava:
    • Strateško planiranje kao ključni alat za upravljanje razvojem korisnika javnih sredstava;
    • Povezivanje strateških i operativnih planova kroz definisanje merljivih ciljeva i indikatora;
    • Programsko budžetiranje kroz usklađivanje ciljeva sa finansijskim planom i budžetom;
    • Adekvatna organizaciona struktura za efikasno izvršavanje zadataka i ostvarivanje ciljeva;
    • Odgovornost rukovodioca za ostvarivanje ciljeva i upravljanje budžetom.
• 11:00 – 11:30   Pauza za kafu
• 11:30 – 13:00
  • Upravljanje sistemom finansijskog upravljanja i kontrole kod korisnika javnih sredstava:
    • Upravljanje ljudskim potencijalima;
    • Procesna orijentacija u sistemu finansijskog upravljanja i kontrole;
    • Proces upravljanja rizicima u odnosu na ciljeve iz strateških i operativnih planova, programa, projekata, aktivnosti i poslovnih procesa.
• 13:00 – 14:00   Pauza za ručak
• 14:00 – 16:00
  • Monitoring sistema finansijskog upravljanja i kontrole kod korisnika javnih sredstava:
    • Kontinuirano unapređenje sistema finansijskog upravljanja i kontrole i praćenje učinkovitosti;
    • Praćenje sistema finansijskog upravljanja i kontrole kod korisnika javnih sredstava;
    • Upravljanje nepravilnostima i prevarama kroz sistem finansijskog upravljanja i kontrole i Plan integriteta.

Dan III – 4.12.2025.

• 09:00 – 11:00
  • RADIONICA – Strateški plan interne revizije izrađen na bazi strateškog okvira korisnika javnih sredstava:
    • Prikupljanje informacija i analiza strateškog okvira korisnika javnih sredstava;
    • Procena rizika;
    • Izrada Strateškog plana.
• 11:00 – 11:30   Pauza za kafu
• 11:30 – 13:00
  • RADIONICA – Interna revizija sistema finansijskog upravljanja i kontrole:
    • Predstavljanje alata za sprovođenje interne revizije sistema finansijskog upravljanja i kontrole prema komponentama i principima.
• 13:00 – 14:00   Pauza za ručak
• 14:00 – 16:00
  • RADIONICA – Kako formulisati preporuke interne revizije:
    • Metodološke smernice i primeri dobre prakse.

Dan IV – 5.12.2025.

• 10:00 – 12:00
  • INTERAKTIVNA PANEL DISKUSIJA – Rekapitulacija zaključaka sa održanih seminara tokom 2024. i 2025. godine, šta smo novo naučili i primenili u praksi:
    • U julu 2024. godine predstavili smo vam ključne izmene Globalnih standarda interne revizije i uz interaktivnu panel diskusiju sa međunarodnim ekspertima iz zemlje i regiona predstavili iskustva koja predstavljaju put za usmeravanje profesionalne prakse interne revizije;
    • U novembru 2024. godine predstavili smo stepen razvoja sistema finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije u skladu sa zahtevima Evropske komisije, odnosno Poglavlja 32. Kako bismo imali celovitu sliku i pružili vam što adekvatnije informacije, kroz panel diskusiju dali smo priliku da vam relevantni govornici, eksperti iz navedenih oblasti, predstave iskustva iz svojih zemalja, Republike Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Republike Hrvatske;
    • U martu 2025. godine, prošli smo kroz sve principe COSO okvira, na jedinstven način i time vam pružili suštinu, na primerima dobre prakse i u formi koju je regulator propisao;
    • U julu 2025. godine otišli smo korak dalje ka učinkovitoj primeni koncepta upravljačke odgovornosti u javnom sektoru. Smernice, metodološki okvir, kao i radionica doprineli su boljem razumevanju koncepta i pružen je alat za praktičnu primenu prezentovanog.

SEVOI FINANCIAL CONSULTING I MEĐUNARODNO UDRUŽENJE OVLAŠĆENIH INTERNIH REVIZORA U JAVNOM SEKTORU EUIAPS IZDAJU POTVRDU O KONTINUIRANOM STRUČNOM USAVRŠAVANJU I OSTVARIVANJU BODOVA – Pravilnik o stručnom usavršavanju ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, 15/19).
UČESNICI OSTVARUJU 6 BODOVA KONTINUIRANE PROFESIONALNE EDUKACIJE.

PREDAVAČI NA ČETVORODNEVNOM SEMINARU SU:

mr Milena Milojević, ovlašćeni interni revizor KOR i javni sektor, sertifikovani trener za obuku internih revizora – CFRR, Sertifikovani istražitelj prevara – Međunarodna asocijacija istražitelja prevara ACFE, sertifikovani specijalista za sprečavanje pranja novca – Međunarodna asocijacija ACAMS
V.D. direktora Kancelarije za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije Vlade Republike Srbije. Višegodišnje iskustvo u internoj reviziji u javnom sektoru i međunarodna ekspertiza iz oblasti prevencije prevara. Od 2006. godine aktivni učesnik i predavač na brojnim međunarodnim i nacionalnim konferencijama strukovnih udruženja, učesnik panela, okruglih stolova i diskusija na teme: interne revizije u javnom sektoru, interne finansijske kontrole, rizika, etike, nepravilnosti i prevara. U periodu od 2021-2023 učestvovala kao ko-mentor na međunarodnom programu sertifikacije za istražitelje prevara pri Ambasadi SAD, U.S. Department of Justice – OPDAT. Ispred Kancelarije za reviziju sistema upravljanja sredstvima EU, član pregovaračkih grupa za poglavlja 11, 12, 22 i 32.

Davor Kozina, ovlašćeni državni i ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru
Zaposlen u Središnjoj harmonizacijskoj jedinici Ministarstva financija Republike Hrvatske od 2005. godine na mestu rukovodioca zaduženog za koordinaciju razvoja sistema internih kontrola (FMC) u javnom sektoru. Područje njegovog rada uključuje izradu strategija, zakona i podzakonskih akata iz područja sistema internih finansijskih kontrola u javnom sektoru (finansijsko upravljanje i kontrola i interna revizija), izradu metodologije rada, priručnika i smernica, izradu izveštaja i različitih analiza, obavljanje provere kvalitete FMC u subjektima javnog sektora i kontrole kvalitete jedinica interne revizije. Uz sistem PIFC-a, njegova temeljna područja ekspertize su strateško planiranje, upravljanje rizicima, fiskalna odgovornost, antikorupcijski mehanizmi itd. Devet godina radio je u Državnom uredu za reviziju kao ovlašteni državni revizor. Od 2005. godine učestvovao je kao član radne grupe za Poglavlje 32 u pregovaračkom procesu sa Evropskom komisijom. Takođe, ima bogato iskustvo u međunarodnim EU projektima u zemljama regiona (Severna Makedonija, Republika Srbija, Crna Gora, Albanija), gde je učestvovao kao rukovodilac projekta, rukovodilac komponente u području PIFC-a i kao ekspert. Poseduje bogato iskustvo u pripremi programa stručnog usavršavanja i sprovođenju obuka za rukovodioce subjekata javnog sektora, menadžere, interne revizore i zaposlene u finansijama.

Nalvedina Rukavina, ing.
Započela karijeru na izradi dokumentacije sistema finansijskog upravljanja i kontrole pre 16 godina. Jedna od prvih stručnih lica u Republici Srbiji na samoj izradi projekata čije je iskustvo utemeljeno na izradi dokumentacije finansijskog upravljanja i kontrole, ISO 37001:2016, ISO 9001:2015, ISO 14001:2014, ISO 17020:2012 i GDPR na preko 1000 poslovnih subjekata u različitim državama regiona (Republika Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina). Izradila 8 projekata ISO 37001:2016 sistema za borbu protiv podmićivanja u regionu. Član interresorne grupe za izradu Strategije za prevenciju i borbu protiv korupcije Bosne i Hercegovine 2020-2024. godine. Tokom godina se isprofilirala kao predavač za finansijsko upravljanje i kontrolu, Strateško planiranje, ISO Standarde i GDPR.

Nemanja Radović, master ekonomista
Direktor i vlasnik konsultantske kompanije SEVOI Financial Consulting. Višegodišnje iskustvo u izradi dokumentacije i implementaciji sistema finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru Republike Srbije. Osnivač i zastupnik Međunarodnog udruženja ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru EUIAPS.

DATUM I MESTO ODRŽAVANJA ČETVORODNEVNOG SEMINARA: 

2-5. decembar 2025. godine, Hotel Buket, Zlatibor do popunjavanja kapaciteta, a potom Hotel Olimp, Zlatibor:

• Cena noćenja po osobi dnevno, jednokrevetna soba, pun pansion iznosi 8.592,50 rsd;
• Cena noćenja po osobi dnevno, dvokrevetna soba, pun pansion iznosi 7.467,50 rsd;
• U cenu je uračunata:
  • Boravišna taksa i osiguranje,
  • SPA centar (zatvoreni bazeni, hidromasažna kada, tople klupe, slana soba, parno kupatilo, finska i bio sauna, fitnes sala),
• Prvi uključeni obrok 2.12.2025. je večera, a poslednji uključeni obrok 5.12.2025. je ručak. Učesnici koji su smešteni u Hotelu Olimp imaju uključen doručak, a ručak i večera su u Hotelu Buket.

KOTIZACIJA ČETVORODNEVNOG SEMINARA: 

• Za jednu osobu kotizacija iznosi 30.000,00 rsd plus PDV;
• Za dve i više osobe iz iste organizacije kotizacija po osobi iznosi 25.000,00 rsd plus PDV po osobi;
• Za uplate iz inostranstva kotizacija za jednu osobu iznosi 250,00 eur plus PDV po osobi;
• Za uplate iz inostranstva kotizacija za dve i više osoba iz iste organizacije iznosi 200,00 eur plus PDV po osobi.

*Članovi Međunarodnog udruženja ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru EUIAPS ostvaruju 10% popusta na iznos kotizacije.

Agendu sa opisom četvorodnevnog seminara možete preuzeti ovde.

Molimo Vas da na vreme rezervišete svoje mesto na četvorodnevnom seminaru i svoj dolazak i/ili dolazak svojih kolega potvrdite ispunjenom prijavom i pošaljete na e-mail adresu: srbija@sevoifc.com

Za sve dodatne informacije, možete nas kontaktirati.

SEVOI Financial Consulting je u saradnji sa Međunarodnim udruženjem ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru EUIAPS održao četvorodnevni međunarodni seminar namenjen korisnicima javnih sredstava u Republici Srbiji i regionu na temu: „KORAK DALJE KA UČINKOVITOJ PRIMENI KONCEPTA UPRAVLJAČKE ODGOVORNOSTI U JAVNOM SEKTORU“. Seminar je održan u periodu od 1. do 4. jula 2025. godine u Hotelu Buket na Zlatiboru.

Učesnicima seminara uručene su potvrde o kontinuiranom stručnom usavršavanju u ukupnom trajanju organizovanog stručnog usavršavanja od 16 sati i ostvarivanju 6 bodova kontinuirane profesionalne edukacije – Pravilnik o stručnom usavršavanju ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, broj 15/19).

Upravljačka odgovornost u javnom sektoru nije više stvar teorijskog koncepta, već sve više predstavlja praktičnu, neophodnu i očekivanu normu upravljanja javnim resursima. Rastući zahtevi za efikasnijom administracijom, odgovornošću prema građanima i transparentnošću u donošenju odluka postavljaju pred rukovodioce korisnika javnih sredstava jasan zadatak da obezbede rezultate, a ne samo zakonitost.

Koncept upravljačke odgovornosti u javnom sektoru predstavlja temelj savremenog javnog menadžmenta i ključan je za izgradnju poverenja građana u institucije. Prema Smernicama o upravljačkoj odgovornosti koje je objavila Centralna jedinica za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije, upravljačka odgovornost podrazumeva ne samo formalnu odgovornost za pravilnost poslovanja, već i sadržinsku odgovornost za rezultate, upravljanje rizicima, planiranje i racionalno korišćenje resursa.

Rukovodioci korisnika javnih sredstava dužni su da postave jasne ciljeve i prioritete institucije, organizuju i nadziru sistem interne kontrole, dele odgovornost kroz delegiranje ovlašćenja, ali bez prenosa krajnje odgovornosti, redovno izveštavaju o ostvarenim rezultatima i efektima javnih politika. Ove obaveze imaju svoje mesto u pravnom okviru, ali njihova suštinska implementacija zahteva promenu pristupa i izgradnju kompetencija unutar institucija.

Jedna od ključnih poruka seminara jeste da se odgovornost ne odnosi samo na rukovodioce najvišeg nivoa, već da se mora implementirati u sve nivoe upravljanja. Upravljačka odgovornost uključuje i odgovornost za planiranje i usmeravanje rada organizacije, efikasno delegiranje i uspostavljanje sistema izveštavanja i kontrole, povezivanje ciljeva sa budžetom i sistemom finansijskog upravljanja kontrole, proaktivno upravljanje rizicima i donošenje odluka zasnovanih na informacijama. U tom smislu, učesnici seminara su kroz radionice i diskusije radili na unapređenju svoje sposobnosti da prepoznaju izazove i prepreke u ostvarivanju pune upravljačke odgovornosti, kao i na pronalaženju održivih rešenja u skladu sa evropskom praksom.

Na seminaru je posebno razmatran i okvir principa javne administracije koje promoviše SIGMA/OECD, a koji su deo procesa evropskih integracija i reforme javne uprave. U fokusu su bili sledeći principi: Princip 13 – Organizacija i upravljanje javnom administracijom podstiče odgovornost, efektivnost i efikasnost, Princip 14 – Odgovornosti su jasno raspoređene između nivoa vlasti, prihvatajući princip subsidijarnosti i lokalne autonomije, i olakšavajući međuinstitucionalnu koordinaciju sa efikasnim mehanizmima nadzora, Princip 15 – Javna uprava je transparentna i otvorena, Princip 26 – Organi javne uprave upravljaju resursima na efikasan i usklađen način kako bi postigli svoje ciljeve i Princip 27 – Interna revizija unapređuje upravljanje javnim upravnim telima. Način na koji se ovi principi sprovode u praksi bio je predmet analize, sa posebnim osvrtom na stanje u Republici Srbiji i regionu. Učesnici su imali priliku da procene sopstvenu organizaciju u odnosu na ove principe i da identifikuju konkretne korake za unapređenje.

Jedna od važnijih tema na seminaru bila je operacionalizacija upravljačke odgovornosti, odnosno način na koji se strateški ciljevi i standardi pretvaraju u konkretne aktivnosti, zadatke i merljive rezultate. Predstavljeni su alati i modeli za kreiranje mapa procesa, uspostavljanje matrica odgovornosti (RACI), integraciju upravljanja rizicima, praćenje i evaluaciju ostvarenja ciljeva. Poseban akcenat stavljen je na značaj kulture odgovornosti, koja se ne može nametnuti propisima, već mora biti deo organizacione prakse i liderstva na svim nivoima.

Zaključci seminara ukazuju da puna implementacija koncepta upravljačke odgovornosti zahteva političku volju i stratešku posvećenost, izgradnju kapaciteta zaposlenih i kontinuirano stručno usavršavanje, unapređenje internih procedura uz uvođenje mera za merenje učinka, povezivanje odgovornosti sa upravljačkom i budžetskom politikom, kao i stalni dijalog i razmenu znanja među institucijama i donosiocima odluka.

SEVOI Financial Consulting u saradnji sa Međunarodnim udruženjem ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru EUIAPS će, kao i do sada, nastaviti da pruža stručnu podršku institucijama javnog sektora u sprovođenju reformi, obuka i uspostavljanju sistema interne kontrole u skladu sa najboljom evropskom praksom.

Predavači na četvorodnevnom međunarodnom seminaru:

• Gordana Stanković, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru
• Jelena Švraka, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru
• Milena Milojević, ovlašćeni interni revizor KOR i javni sektor, sertifikovani trener za obuku internih revizora – CFRR, Sertifikovani istražitelj prevara – Međunarodna asocijacija istražitelja prevara ACFE, sertifikovani specijalista za sprečavanje pranja novca – Međunarodna asocijacija ACAMS
• Snežana Beatović, diplomirani ekonomista, ovlašćeni interni revizor IIA, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru, eksterni procenitelj kvaliteta interne revizije IIA, sertifikovani predavač CFRR
• Marina Mandac, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru
• Dr Ivana Stošić, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru
• Brankica Kuveljić, ovlašćeni interni revizor (CIA, KOR)
• Ljubinko Stanojević, diplomirani ekonomista, ovlašćeni računovođa i revizor, ovlašćeni interni revizor, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru
• Nemanja Radović, master ekonomista

Ovom prilikom se zahvaljujemo svim učesnicima seminara na pruženoj pažnji i unapred uspešnoj saradnji.