Stručni tekstovi

IZVEŠTAVANJE RUKOVODIOCA KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA PREMA CENTRALNOJ JEDINICI ZA HARMONIZACIJU ZA 2023. GODINU 1024 682 euiaps-vega

IZVEŠTAVANJE RUKOVODIOCA KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA PREMA CENTRALNOJ JEDINICI ZA HARMONIZACIJU ZA 2023. GODINU

Obaveštavamo vas da su obrasci Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole i Godišnjeg izveštaja o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije za 2023. godinu dostupni od 22.02.2024. godine na sajtu Centralne jedinice za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije.

Za školske ustanove pripremljen je poseban obrazac Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole i Godišnjeg izveštaja o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije.

Zakonski rok za dostavljanje izveštaja je 31. mart 2024. godine.

Na osnovu člana 81. stav 5. i člana 82. stav 10. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022, 118/2021 – dr. zakon i 92/2023), člana 19. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, broj 89/2019) i člana 32. st. 1 i 4. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, br. 99/2011, 106/2013 i 84/2023) propisano je da su rukovodioci korisnika javnih sredstava obavezni da do 31. marta 2023. godine izveste ministra finansija o adekvatnosti i funkcionisanju sistema finansijskog upravljanja i kontrole (FUK) i interne revizije (IR) za 2023. godinu, na obrascima koje je pripremila i objavila na svojoj internet stranici Centralna jedinica za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije (CJH).

Izveštavanje rukovodioca korisnika javnih sredstava se vrši popunjavanjem dva Godišnja izveštaja, od kojih se jedan odnosi na sistem finansijskog upravljanja i kontrole (FUK), a drugi na sistem interne revizije (IR). Da bi godišnji izveštaji prikazali realno stanje, neophodno je da u njihovu pripremu budu uključeni rukovodioci svih nivoa organizacije.

Na sajtu Centralne jedinice za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije postavljenu su sledeći dokumenti kojima možete pristupiti preko linka:

Da bi se godišnji izveštaji smatrali dostavljenim, potrebno je da svaki korisnik javnih sredstava po završetku popunjavanja upitnika u aplikaciji, dostavi Centralnoj jedinici za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije sledeće dokumente, koje automatski generiše aplikacija za izveštavanje:

1. Za Godišnji izveštaj o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole:

  • Izjavu o internim kontrolama, i
  • Verifikaciju sadržaja izveštaja.

Izjava o internim kontrolama: rukovodilac korisnika javnih sredstava potpisuje i dostavlja jednu od tri ponuđene verzije, a u zavisnosti od toga da li je, na osnovu izvršene samoprocene iz Upitnika za samoocenjivanje interne kontrole, izveštaja interne revizije, izveštaja Državne revizorske institucije, odnosno izveštaja eksterne revizije i drugih dostupnih informacija, stekao razuman nivo uverenosti da u sistemu internih kontrola postoje, ili ne postoje, određene slabosti.

2. Za Godišnji izveštaj o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije:

  • Verifikaciju sadržaja izveštaja.

3. Za školske ustanove Godišnji izveštaj o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole i Godišnji izveštaj o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije:

  • Izjavu o internim kontrolama, i
  • Verifikaciju sadržaja izveštaja.

Navedena dokumenta (Izjava o internim kontrolama i Verifikacija sadržaja izveštaja) moraju biti potpisana od strane rukovodioca korisnika javnih sredstava i to možete učiniti na dva načina:

  • pomoću elektronskog potpisa ili
  • potpisivanjem dokumenata u papirnoj formi.

U članu 20. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru („Sl. glasnik RS“, br. 89/2019) koji je stupio na snagu 01.01.2021. godine Izjava o internim kontrolama je sastavni deo godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole. U slučaju da su dokumenta (Izjava o internim kontrolama i Verifikacija sadržaja izveštaja)  elektronski potpisana i priložena u aplikaciji, nije potrebno redovnom poštom dostavljati bilo kakvu dokumentaciju. U slučaju da se potpisuju dokumenta (Izjava o internim kontrolama i Verifikacija sadržaja izveštaja) u papirnoj formi, neophodno ih je dostaviti redovnom poštom na adresu Ministarstvo finansija Republike Srbije.

Ukoliko vam je potrebna pomoć oko popunjavanja i podnošenja Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole i Godišnjeg izveštaja o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije za 2023. godinu stojimo Vam na raspolaganju.

UPOREDNA ANALIZA EFEKATA IZMENE I DOPUNE PRAVILNIKA O INTERNOJ REVIZIJI ZA VEĆU POKRIVENOST JAVNOG SEKTORA REPUBLIKE SRBIJE FUNKCIJOM INTERNE REVIZIJE 1024 683 euiaps-vega

UPOREDNA ANALIZA EFEKATA IZMENE I DOPUNE PRAVILNIKA O INTERNOJ REVIZIJI ZA VEĆU POKRIVENOST JAVNOG SEKTORA REPUBLIKE SRBIJE FUNKCIJOM INTERNE REVIZIJE

PRAVILNIK O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O ZAJEDNIČKIM KRITERIJUMIMA ZA ORGANIZOVANJE I STANDARDIMA I METODOLOŠKIM UPUTSTVIMA ZA POSTUPANJE I IZVEŠTAVANJE INTERNE REVIZIJE U JAVNOM SEKTORU – DOPRINOS UNAPREĐENJU FUNKCIJE INTERNE REVIZIJE

1. UVOD

Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru objavljen u Službenom glasniku RS br. 84 od 5. oktobra 2023. godine, koji je stupio na snagu 13.10.2023. godine, predstavlja dugo očekivane i najavljivane dopune Pravilnika o internoj reviziji, donetog 27. decembra 2011. i dopunjenog 5. decembra 2013. godine. Prevashodni cilj ovih izmena je da postigne bolji stepen pokrivenosti funkcijom interne revizije (IR) na nivou cele Republike Srbije (RS) i time ispunjava uslov iz poglavlja 32 za jačanje kapaciteta ključnih jedinica IR u sistemu, uz istovremeno smanjivanje ukupnog broja potrebnih revizora na nivou RS.

  • 1.1 Strateški okvir interne finansijske kontrole u javnom sektoru

Podsećanja  radi, skrećemo pažnju našim čitaocima na važeći strateški okvir interne finansijske kontrole u javnom sektoru, koji obuhvata:

  • Program za reformu sistema lokalne samouprave u Republici Srbiji za period od 2021. do 2025. godine (U okviru Mere 2.4: Intenzivan razvoj sistema interne finansijske kontrole u javnom sektoru (IFKJ) na lokalnom nivou predviđeno je za 2023. godinu: dostizanje 70% sertifikovanih internih revizora u jedinicama lokalne samouprave) i
  • Program reforme javnih finansija (PRUJF) 2021-2025 sadrži reformske mere u oblasti IFKJ, pored ostalih i: Mera 4.2. – Unapređena funkcija interne revizije u javnom sektoru u skladu sa međunarodnim standardima i načelima.

Jedan od najvećih izazova u implementaciji IFKJ godinama unazad predstavlja nedovoljan broj revizora u korisnicima javnih sredstava (KJS). Utvrđeno je da je neophodno poboljšanje profesionalnog položaja internih revizora i u tom smislu je koncipirana aktivnost 4.2.3. – Kadrovsko osnaživanje interne revizije (promocija profesije,  alati za regrutaciju i selekciju internih revizora, predlog za unapređenja profesionalnog položaja internih revizora i sl.).

2. RAZLOZI DONOŠEJA PRAVILNIKA O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O ZAJEDNIČKIM KRITERIJUMIMA ZA ORGANIZOVANJE I STANDARDIMA I METODOLOŠKIM UPUTSTVIMA ZA POSTUPANJE I IZVEŠTAVANJE INTERNE REVIZIJE U JAVNOM SEKTORU

Funkcija interne revizije predstavlja konstitutivni element sistema interne finansijske kontrole u javnom sektoru (Public Internal Financial Control – PIFC), kao sveobuhvatnog sistema mera za upravljanje i kontrolu javnih prihoda, rashoda, imovine i obaveza, koji se uspostavlja kod korisnika javnih sredstava. Svrha sistema interne finansijske kontrole jeste da se upravljanje i kontrola javnih sredstava sprovodi u skladu sa propisima, budžetom i principima dobrog  finansijskog  upravljanja, odnosno efikasnosti, efektivnosti, ekonomičnosti i otvorenosti. Sistem interne finansijske kontrole je propisan Zakonom o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 – dr. zakon, 103/2015, 99/16, 113/17,  95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/2021, 118/2021 – drugi zakon i 138/2022), a implementacija sistema, kao i njegovih elemenata, funkcije finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije, predstavlja obavezu za sve korisnike javnih sredstava.

Dosadašnji Pravilnik o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru („Sl. glasnik RS“, br. 99/2011 i 106/2013) uređuje način uspostavljanja i organizaciju interne revizije kod korisnika javnih sredstava, poslove, standarde i metodologiju interne revizije, prava, dužnosti i odgovornosti rukovodioca interne revizije i internih revizora, zatim uslove za obavljanje tih poslova, kao i planiranje, sprovođenje i izvršenje interne revizije.

Prema spisku korisnika javnih sredstava (KJS) koji se vodi u Upravi za trezor Ministarstva finansija, postoji oko 11.000 subjekata (Pravilnik o spisku korisnika javnih sredstava, „Sl. glasnik RS“ br. 130/2021), s tim da ovaj spisak obuhvata i organizacione jedinice i račune pojedinih organa i organizacija javnog sektora, kao i određene subjekte koji ne spadaju u kategoriju korisnika javnih sredstava. Tipologija korisnika javnih sredstava obuhvata nosioce budžeta (Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave), direktne korisnike budžetskih sredstava, indirektne korisnike budžetskih sredstava, druge KJS (javne agencije, pravna lica čiji je osnivač Republika Srbija (RS), koji obavljaju poverene, razvojne, stručne i regulatorne poslove od opšteg interesa i u nadležnosti su direktnih korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije, i dr.), ostali KJS (javna preduzeća i pravna lica čiji su osnivač ili imaju upravljačku kontrolu RS), Autonomna pokrajina (AP) ili jedinice lokalne samouprave (JLS), Organizacije za obavezno socijalno osiguranje (OOSO) i korisnici sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (zdravstvene i apotekarske ustanove čiji je osnivač RS, AP ili JLS). Način utvrđivanja i evidentiranja KJS, uključujući navedenu tipologiju, uređen je Pravilnikom o načinu utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstava i o uslovima i načinu za otvaranje i ukidanje podračuna konsolidovanog računa trezora kod uprave za trezor („Sl. glasnik RS“, br. 99/2018 i 40/2019).

Polazeći od zakonske obaveze da se kod svih KJS uspostavi funkcija interne revizije na način i pod uslovima koji su bliže uređeni ovim pravilnikom, u dosadašnjoj praksi su se javljale značajne prepreke sprovođenju ove zakonske obaveze, s obzirom na izuzetno heterogeni oblik, sastav i kapacitete korisnika javnih sredstava: nedovoljni kadrovski, organizacioni,  finansijski i tehnički uslovi u značajnom broju KJS, stvara faktičke prepreke za uspostavljanje i rad funkcionalne interne revizije, na način koji je propisan zakonom. Prema Konsolidovanom godišnjem izveštaju o stanju interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji za 2021. godinu, utvrđen je obuhvat tzv. funkcionalne interne revizije, odnosno uspostavljene interne revizije koja ima najmanje jedan revizorski izveštaj u izveštajnom periodu, iznosi 37% u grupi najznačajnijih KJS. Prema dosadašnjim odredbama koje se odnose na način uspostavljanja funkcije interne revizije, za njeno optimalno uspostavljanje kod svih KJS koji su ovim pravilnikom na to obavezani, a na osnovu interne procene koju je sprovela CJH, potrebno je oko 2500 ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru. Obaveza, koju je RS preuzela u okviru pregovaračkog poglavlja 32 – finansijski nadzor, jeste da između ostalog obezbedi dovoljne administrativne kapacitete u ključnim KJS na centralnom i lokalnom nivou, odnosno državnim organima, gradovima, opštinama, OOSO i javnim preduzećima (JP) na centralnom nivou.

Imajući u vidu prethodno navedenu obavezu, u dosadašnjoj praksi je uočeno da nije svrsishodno uspostavljanje interne revizije kod malih KJS po broju zaposlenih i budžetu, naročito imajući u vidu da se to čini zapošljavanjem inokosnog internog revizora, čime se rasipaju resursi i ne obezbeđuje kvalitet rada revizije. Usvojenom izmenom postojećeg modela uspostavljanja, podizanjem praga sa 250 na 500 zaposlenih i istovremeno obavezivanjem nadležnog direktnog korisnika budžeta da te korisnike javnih sredstava (kod kojih nije svrsishodno uspostavljati sopstvenu IR) obuhvati planom revizije svoje jedinice, postižemo bolji stepen uspostavljenosti i pokrivenosti funkcijom na nivou cele RS. Takođe, time RS ispunjava uslov iz poglavlja 32 za jačanje kapaciteta ključnih jedinica IR u sistemu, uz istovremeno smanjivanje ukupnog broja potrebnih revizora na nivou RS. Suštinski predstoji preraspoređivanje budućih resursa na korisnike čija će revizija imati mnogo veći obuhvat, što praktično znači da u ukupnom broju revizora izmene ovog pravilnika neće iziskivati dodatna finansijska sredstva za dodatno radno angažovanje.

Izmenama će ukupan broj revizora za optimalno uspostavljanje funkcije interne revizije na nivou cele RS  biti obezbeđen sa 1500 ovlašćenih internih revizora, što je 1000 zaposlenih odnosno revizora manje u javnom sektoru odnosu na ono što je prvobitno bilo potrebno.

Jačanje jedinica interne revizije sa desetak i više internih revizora, kod ključnih KJS, obezbeđuje mnogo veći kapacitet i eksponencijalni rast broja revizija koje prosečno godišnje obavljaju, omogućava uža specijalizacija revizora u okviru jedinice, obezbediće efikasniji rad i pružen kvalitet usluge.

Usvojenim izmenama Pravilnika, stvaraju se uslovi za fleksibilnija organizaciona rešenja interne revizije putem propisivanja modaliteta uspostavljanja interne revizije, koji bi obezbedio mogućnost uspostavljanja i funkcionisanja interne revizije u kontekstu stvarnih ograničenja i uslovljenosti kod određenih korisnika javnih sredstava, gde ta funkcija trenutno nije uspostavljena ili nije uspostavljena na adekvatan način. Pored toga, precizirani su pojedini pojmovi i odredbe iz važećeg Pravilnika, dalje razrađen delokrug rada i predviđene mogućnosti uvođenja revizorskog odbora, kao i usaglašavanje sa usvojenim izmenama pravilnika koji uređuje uslove i postupak polaganja ispita za sticanje zvanja ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru, u delu uključivanja kandidata za to zvanje u revizorske timove, koji sprovode internu reviziju kod korisnika javnih sredstava.

3. SADRŽAJ IZMENA I DOPUNA

Član 1. Pravilnika sadrži izmene odredbe člana 2. dosadašnjeg Pravilnika, preciziranja pojmova savetodavne usluge, integritet, objektivnost, kao i odrednicu novog pojma revizorski tim, u skladu sa Međunarodnim standardima profesionalne prakse interne revizije Instituta internih revizora. Pojam savetodavne usluge sada glasi: „Savetodavne usluge su pružanje saveta, smernica, obuke, pomoći ili drugih usluga u cilju povećanja vrednosti i poboljšanja procesa upravljanja kod korisnika javnih sredstava, upravljanja rizicima i kontrole pri čemu interni revizori ne preuzimaju rukovodeću odgovornost“. Pojam integritet sada glasi: „Integritet predstavlja uspostavljanje poverenja internih revizora koji obezbeđuje osnov za oslanjanje na njihove zaključke tj. časno i odgovorno obavljanje poslova interne revizije, poštovanje zakona i struke i poštovanje i doprinos legitimnim i etičkim ciljevima korisnika javnih sredstava;“ pojam objektivnost sada glasi: „Objektivnost predstavlja uravnoteženu ocenu svih relevantnih okolnosti pri formiranju procene, odnosno da pri formiranju zaključaka nisu pod neprimerenim uticajem svojih vlastitih interesa ili interesa drugih“;  Novi stav 16a), koji glasi: „Revizorski tim su interni revizori koji neposredno sprovode pojedinačnu internu reviziju, a sastoji se od vođe tima i najmanje jednog člana tima“, predstavlja značajnu izmenu, usmerenu ka lakšem uključivanju kandidata za sticanje zvanja ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru u revizorske timove, koji sprovode internu reviziju kod korisnika javnih sredstava.

U cilju boljeg razumevanja načina i postupka planiranja i pružanja savetodavnih usluga, Centralna jedinica za harmonizaciju (CJH) je nedavno (4.-5. oktobra) organizovala obuku za ovlašćene interne revizore u javnom sektoru. Detaljnije o uslugama uveravanja videti na linku: https://uirs.rs/standardi-i-smernice/preporucene-smernice/dodatne-smernice-vodici-za-praksu/  – Vodič za praksu – KOORDINACIJA I OSLANJANJE – Izrada mape uveravanja 2019.

Član 2. sadrži izmene člana 3. dosadašnjeg Pravilnika, i to preciziranje obuhvata zajedničke interne revizije, kod korisnika javnih sredstava koji uspostave ovaj modalitet interne revizije (stav 1), tako da tačka 2) precizira način organizovanja zajedničke jedinice za internu reviziju na predlog dva ili više korisnika javnih sredstava, dopunom: „KOJA ĆE OBAVLJATI FUNKCIJU INTERNE REVIZIJE KOD SVIH KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA KOJI SU SE SPORAZUMELI O NJENOM ORGANIZOVANJU“.  U stavu 1. tačka 4) istog člana se propisuje novi modalitet interne revizije, koja se obavlja putem interne revizije od strane jedinice interne revizije nadležnog direktnog korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, u skladu sa planom te jedinice interne revizije. Ovaj oblik interne revizije predstavlja modifikaciju postojećeg oblika iz člana 5. stav 3. dosadašnjeg Pravilnika, koji je bio predviđen kao izuzetak, s tim da je usvojenim izmenama taj oblik svrstan u redovne oblike interne revizije i preciziran u pogledu obuhvata subjekata kod kojih se može uspostaviti.

Pored toga, u stavu 3. istog člana, predviđena je mogućnost da KJS izuzetno angažuje internog revizora po ugovoru o obavljanju tih poslova, kada ne postoje uslovi za organizovanje jedinice za internu reviziju. U nastavku iste odredbe, propisano je da ako poslove interne revizije obavlja samo jedan interni revizor (tzv. inokosna interna revizija), u tom slučaju taj interni revizor ima dužnosti i ovlašćenja koja su pravilnikom propisana za rukovodioca interne revizije. Navedena izmena ima za cilj sagledavanje realne situacije u pogledu kadrovskih kapaciteta funkcije interne revizije u javnom sektoru Republike Srbije i ispunjavanje obaveza iz poglavlja 32 za jačanje kapaciteta ključnih jedinica IR u sistemu javnih finansija.

Član 3. predviđa značajnu izmenu odredbe člana 4. dosadašnjeg Pravilnika, tako da je prag uspostavljanja interne revizije u modalitetu nezavisne organizacione jedinice, povećan i postavljen na nivou od 500 zaposlenih. Ova izmena ima za cilj bolju pokrivenost javnog sektora funkcijom interne revizije, uz istovremeno smanjivanje kadrovskih potreba za brojem novih kandidata za sticanje zvanja ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru.

Član 4. propisuje izmene u članu 5. postojećeg Pravilnika, propisivanjem izuzetka u odnosu na obavezu direktnog budžetskog korisnika, koji u svojoj nadležnosti ima indirektne budžetske korisnike, da uspostavi organizacionu jedinicu za internu reviziju (stav 1). Izuzetak se odnosi na direktne budžetske korisnike koji su organi u sastavu drugog direktnog budžetskog korisnika (npr. Uprava za izvršenje krivičnih sankcija je direktni budžetski korisnik, koji ima u svom sastavu indirektne budžetske korisnike, ali je istovremeno organizaciono u nadležnosti Ministarstva pravde, kao direktnog budžetskog korisnika).

U stavu 2. istog člana je dopunjena lista KJS kod kojih se obavezno uspostavlja organizaciona jedinica za internu reviziju, koja pored ministarstava, obuhvata i Narodnu skupštinu, Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje i Nacionalnu službu za zapošljavanje.

U stavu 3. istog člana se konkretizuje način uspostavljanja novog modaliteta interne revizije, prema kategorijama i važećoj tipologiji korisnika javnih sredstava koja je uređena propisima o načinu utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstava, i to određivanjem načina uspostavljanja interne revizije tako što kod:

  1. indirektnih budžetskih korisnika internu reviziju obavlja jedinica interne revizije nadležnog direktnog korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije odnosno autonomne pokrajine;
  2. direktnih budžetskih korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije iz okvira razdela drugog direktnog budžetskog korisnika, internu reviziju obavlja jedinica interne revizije tog drugog direktnog budžetskog korisnika, uključujući direktne budžetske korisnike na razdelu ministarstva kod kojih internu reviziju obavlja jedinica interne revizije tog ministarstva;
  3. javnih agencija, organizacija nad kojima se primenjuju propisi o javnim agencijama ili su kontrolisane od strane države, pravnih lica čiji je osnivač Republika Srbija i koja obavljaju poverene, razvojne, stručne i regulatorne poslove od opšteg interesa i u nadležnosti su direktnih korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije, internu reviziju obavlja jedinica interne revizije nadležnog direktnog korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije;
  4. Generalnog sekretarijata i službi Vlade, internu reviziju obavlja jedinica interne revizije u sastavu službe Vlade nadležne za poslove revizije sistema upravljanja sredstvima Evropske unije;
  5. upravnih okruga, internu reviziju obavlja jedinica za internu reviziju ministarstva nadležnog za poslove državne uprave;
  6. zdravstvenih ustanova u javnoj svojini čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave od strane jedinice interne revizije nadležnog direktnog korisnika budžetskih sredstava;
  7. javnih preduzeća osnovanih od strane autonomne pokrajine i pravnih lica osnovanih od strane tih preduzeća, pravnih lica nad kojima autonomna pokrajina ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili 50% glasova u upravnom odboru, drugih pravnih lica u kojima javna sredstva čine više od 50% prihoda ostvarenih u prethodnoj poslovnoj godini, od strane jedinice interne revizije nadležnog direktnog budžetskog korisnika preko kojeg njihov osnivač vrši zakonom utvrđena prava u pogledu upravljanja, odnosno finansiranja;
  8. direktnih i indirektnih korisnika budžeta jedinice lokalne samouprave, kod javnih preduzeća osnovanih od strane jedinica lokalne samouprave i pravnih lica osnovanih od strane tih preduzeća, kao i pravnih lica nad kojima jedinica lokalne samouprave ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili 50% glasova u upravnom odboru, drugih pravnih lica u kojima javna sredstva iz budžeta jedinica lokalne samouprave čine više od 50% prihoda ostvarenih u prethodnoj poslovnoj godini, od strane interne revizije jedinice lokalne samouprave koja vrši zakonom utvrđena prava u pogledu upravljanja, odnosno

Isto se odnosi na jedinice lokalne samouprave u kojima ne postoji obaveza uspostavljanja jedinice interne revizije u skladu sa ovim Pravilnikom, pa internu reviziju kod direktnih i indirektnih korisnika budžeta jedinice lokalne samouprave, odnosno drugih pravnih lica iz ove kategorije, obavlja interni revizor te jedinice lokalne samouprave.

Ukratko rečeno, uvođenje novog modaliteta za uspostavljanje funkcije interne revizije obavljanjem interne revizije od strane nadležnog direktnog korisnika javnih sredstava (praktično prema resornom principu), utiče da internom revizijom budu pokriveni brojni manji korisnici javnih sredstava.

St. 4. i 5. istog člana propisuju način uspostavljanja interne revizije u slučaju kombinacije ovog modaliteta i do sada postojećeg modaliteta zajedničke interne revizije, kao i mogućnost da svi KJS koji su obuhvaćeni navedenim modalitetom, mogu da organizuju sopstvenu internu reviziju po nekom od drugih modaliteta, uz saglasnost direktnog budžetskog korisnika u čijoj je nadležnosti uspostavljanje interne revizije. Centralna jedinica za harmonizaciju posebno utvrđuje mogućnost uspešnog obavljanja interne revizije po ovom osnovu prilikom razmatranja i davanja saglasnosti na uspostavljanje zajedničke interne revizije.

Članom 5. Izmena i dopuna Pravilnika o internoj reviziji propisuje novi član 5a., kojim se dalje precizira i detaljnije uređuje način sprovođenja interne revizije prema napred navedenom novom modalitetu, odnosno rešavaju statusna pitanja funkcije interne revizije. Novina je stav 1. tačka 7), koja propisuje da „Interna revizija direktnog korisnika budžetskih sredstava…: 7) može da vrši internu reviziju više korisnika javnih sredstava iz svog delokruga rada koji obavljaju istovrsnu delatnost, na bazi izabranog uzorka korisnika javnih sredstava koji obavljaju tu istovrsnu delatnost. Nakon ovako sprovedene interne revizije i na osnovu uočenih nedostataka koji su relevantni za sve druge korisnike koji obavljaju istu vrstu delatnosti, mogu se dati preporuke svim ostalim korisnicima kod kojih nije izvršena interna revizija, koji obavljaju tu vrstu delatnosti“. Ova dopuna takođe ima za cilj delotvornije korišćenje kadrovskih resursa.

Član 6. sadrži izmene u članu 6. dosadašnjeg Pravilnika, u pogledu uspostavljanja donjeg praga obaveze organizovanja nezavisne jedinice za internu reviziju u opštinama gde je u opštinskoj upravi, kod korisnika budžetskih sredstava opštine i kod ostalih korisnika javnih sredstava u nadležnosti opštine zaposleno ukupno više od 500 lica. Postojeći stav 3. glasi: „Interna revizija uspostavlja se u opštinama na jedan od načina propisanih članom 3. ovog pravilnika i direktno izveštava predsednika opštine“. Brisan je raniji stav 4., koji je glasio: „Kod korisnika budžetskih sredstava opštine koji nisu uspostavili internu reviziju na jedan od načina propisanih članom 3. ovog pravilnika, poslove interne revizije vrši interna revizija iz stava 3. ovog člana, koja direktno izveštava predsednika opštine, u skladu sa sopstvenim planom rada“.

 

Član 7. dodatno razrađuje ranije predviđenu mogućnost uspostavljanja revizorskog odbora tako što taksativno navodi delokrug poslova koji naročito obavlja to telo (stav 2.) i to:

  1. razmatra izveštaje o radu interne revizije i izveštaje o sprovedenim pojedinačnim revizijama;
  2. daje prethodno mišljenje na nacrt povelje interne revizije, strateški i godišnji plan interne revizije, odnosno izmene i dopune ovih akata;
  3. razmatra plan aktivnosti i sprovođenje datih preporuka interne revizije;
  4. razmatra izveštaje o stanju finansijskog upravljanja i kontrole.

Ova dopuna je takođe uslovljena ispunjavanjem obaveza iz poglavlja 32. i prethodnom eksternom revizijom kvaliteta rada interne revizije. Detaljnije o Odboru za reviziju u organizacijama javnog sektora pogledati na:  https://uirs.rs/standardi-i-smernice/globalni-pogledi-na-javni-sektor/.

Član 8. sadrži izmenu odredbe člana 19. važećeg Pravilnika, kojom se sprovodi preciziranje i dopuna u pogledu upravljanja kvalitetom rada jedinice za internu reviziju, u skladu sa metodologijom rada interne revizije. Najznačajnija je izmena stava 4. koji sada glasi: „Rukovodilac interne revizije razvija i održava program obezbeđenja i unapređenja kvaliteta rada jedinice za internu reviziju i podnosi na odobrenje rukovodiocu korisnika javnih sredstava. Ovaj program razvija na osnovu metodologije za ocenu kvaliteta koje priprema Centralna jedinica za harmonizaciju Ministarstva finansija“. U tom smislu na internet stranici – sajtu CJH već postoji „MODEL ZA INTERNU OCENU KVALITETA RADA JEDINICA ZA INTERNU REVIZIJU“. Stavom 8. je propisana obaveza rukovodioca interne revizije da jednom godišnje saopštava rezultate programa obezbeđenja i unapređenja kvaliteta rukovodiocu korisnika javnih sredstava i revizorskom odboru, ukoliko je uspostavljen.

Član 9. sadrži izmenu člana 21. važećeg Pravilnika, kojom se predviđa da internu reviziju obavljaju interni revizori sa sertifikatom ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru raspoređeni na radno mesto internog revizora. Propisan je i novi izuzetak, da internu reviziju mogu da obavljaju kandidati za sticanje sertifikata, u sastavu revizorskog tima koji vodi ovlašćeni interni revizor, odnosno u sklopu obuke za praktičan rad na reviziji. Član 21. dosadašnjeg Pravilnika sadržao je i odredbe koje su uređivale uslove i način obuke, koje su brisane kako bi se ova materije u celini obuhvatila merodavnim pravilnikom koji uređuje uslove i postupak polaganja ispita za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru.

Član 10. sadrži izmenu uslova za rukovodioca interne revizije, tako što predviđa relevantno radno iskustvo od najmanje sedam godina iskustva na poslovima revizije i srodnim poslovima, ali istovremeno predviđa najmanje godinu dana iskustva na poslovima revizije.

Članom 11. preciziran je član 27. važećeg Pravilnika u pogledu plana za izvršenje preporuka, koji obavezno sadrži rokove za izvršenje od subjekta revizije i lica odgovorna za izvršenje preporuka.

Članom 12. predviđena je dodatna obaveza iz člana 31. za rukovodioca subjekta revizije da i revizorskom odboru ako je uspostavljen, dostavi izveštaj o izvršenju plana aktivnosti.

Član 13. sadrži prelaznu odredbu kojom je predviđeno da interne revizije koje su uspostavljene kod KJS na način i pod uslovima koji su važili do stupanja na snagu predviđenih izmena, nastavljaju sa radom i nakon stupanja na snagu ovog pravilnika. Potrebno je napomenuti da je ova odredba imperativnog karaktera, i da podrazumeva da već organizovane i uspostavljene jedinice interne revizije, kao i tzv. inokosni interni revizori (član 3. stav 2. važećeg Pravilnika), nastavljaju sa radom, odnosno da ne postoji opcija njihovog ukidanja po osnovu odredbi ovog pravilnika kojima je predviđen drugačiji modalitet interne revizije kod tih korisnika javnih sredstava.

4. ZAKLJUČAK

Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru koji je stupio na snagu 13.10.2023. godine, ima za cilj da obezbedi veći obuhvat internih revizija javnog sektora Republike Srbije i time ispuni uslov iz poglavlja 32 za jačanje kapaciteta ključnih jedinica IR u sistemu, uz istovremeno smanjivanje ukupnog broja potrebnih revizora na nivou RS. Precizirani su kriterijumi koji se odnose na uspostavljanje interne revizije kod korisnika javnih sredstava, što podrazumeva zapošljavanje većeg broja revizora u ključnim državnim organima.

Usvojene izmene i dopune su naročito značajne za jedinice lokalne samouprave, kojima je Programom reforme sistema lokalne samouprave u Republici Srbiji za period od 2021. do 2025. godine, u okviru Mere 2.4: Intenzivan razvoj sistema interne finansijske kontrole u javnom sektoru (IFKJ) na lokalnom nivou predviđeno za 2023. godinu dostizanje 70% sertifikovanih internih revizora u jedinicama lokalne samouprave. Precizirano je koji su direktni korisnici budžeta obavezani da svojom internom revizijom obuhvate korisnike javnih sredstava iz svoje nadležnosti te se omogućava i formiranje jedinica za internu reviziju u opštinama koje zajedno sa korisnicima svojih budžetskih sredstava i ostalim korisnicima imaju više od 500 zaposlenih.

Autor teksta: Ljubinko Stanojević, diplomirani ekonomista, ovlašćeni računovođa i revizor, ovlašćeni interni revizor, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru

ZAVRŠENA OBUKA INTERNIH REVIZORA ZA VEŠTINE KOMUNIKACIJE U ORGANIZACIJI CEF LJUBLJANA
ZAVRŠENA OBUKA INTERNIH REVIZORA ZA VEŠTINE KOMUNIKACIJE U ORGANIZACIJI CEF LJUBLJANA 1024 684 euiaps-vega

ZAVRŠENA OBUKA INTERNIH REVIZORA ZA VEŠTINE KOMUNIKACIJE U ORGANIZACIJI CEF LJUBLJANA

U periodu od 31.5. do 2.6.2023. godine u organizaciji CEF Ljubljana održan je peta, poslednja radionica „Strengthening Communication Skills: From Verbal Communication to Reporting Audit Results“ – Jačanje komunikacijskih veština: od verbalne komunikacije do izveštavanja o rezultatima revizije.

Navedena obuka organizovana je u periodu od 28. februara do 02. juna 2023. kroz hibridne forme: 4 webinara i 1 radionice. Obuku su pohađali interni revizori javnog sektora iz sledećih zemalja: Srbije, Hrvatske, Severne Makedonije, Rumunije, Moldavije, Albanije, Gruzije, Crne Gore, Jermenije i Holandije, koji su imali priliku da razmene svoja iskustva u uče od kolega.

Ova višemesečna obuka je obradila sledeće teme i veštine:

  • The art of active listening – Umetnost aktivnog slušanja;
  • From Verbal Communication to Reporting Audit Results – Od verbalne komunikacije do izveštavanja o rezultatima revizije;
  • The joy of dealing with different personalities – Radost bavljenja različitim ličnostima;
  • Exercise on providing feedforward – Vežba za modifikacijy ili kontroly procesa korišćenjem njegovih očekivanih rezultata ili efekata, kao i
  • The power of reporting audit results – Moć izveštavanja o rezultatima revizije (Using visuals in audit reports – Korišćenje vizuelnih prikaza u revizorskim izveštajima).

Nakon završene obuke, nastavljena je saradnja i razmena revizorskih alata korišćenjem društvenih mreža.

Ljubinko Stanojević

DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA (DRI) OBJAVILA REGISTAR PREPORUKA ZA 2021. GODINU
DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA (DRI) OBJAVILA REGISTAR PREPORUKA ZA 2021. GODINU 1024 684 euiaps-vega

DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA (DRI) OBJAVILA REGISTAR PREPORUKA ZA 2021. GODINU

Državna revizorska institucija (DRI) objavila je 26.6.2023. godine na svom veb-sajtu Registar preporuka za 2021. godinu. U revizijama, sprovedenim u 2021. godini, DRI je dala 2.542 preporuke. Najviše preporuka dali smo u revizijama pravilnosti poslovanja – 1.300, zatim u revizijama finansijskih izveštaja 923, u revizijama svrsishodnosti poslovanja dali smo 216 preporuka, a u kombinovanim revizijama finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja 103 preporuke.

Od ukupno 2.542 preporuke koje su date subjektima na osnovu revizija sprovedenih 2021. godine radi otklanjanja otkrivenih nepravilnosti/nesvrsishodnosti, 973 preporuke su „prvog prioriteta“ – koje se odnose na nepravilnosti/nesvrsishodnosti koje su subjekti revizije, po zakonu, dužni da otklone u roku od 90 dana, 1.285 preporuka je „drugog prioriteta“ – za nepravilnosti/nesvrsishodnosti koje su subjekti dužni da otklone u roku do godinu dana i 284 preporuka je „trećeg prioriteta“ – za nepravilnosti/nesvrsishodnosti koje su subjekti dužni da otklone u roku do tri godine i tako izvrše preporuke Državne revizorske institucije.

Kao što je i bilo očekivano, na današnji dan najveći je procenat izvršenja preporuka prvog prioriteta, i to 93%. Kada posmatramo preporuke prvog i drugog prioriteta, s obzirom na to da je prošlo godinu dana od davanja preporuka, procenat njihovog  sprovođenja je 83%.

Objavljivanjem preporuka svim zainteresovanim stranama omogućeno je da prate status svake preporuke date u svakoj vrsti revizije, svim subjektima, što je afirmativno za one subjekte koji sprovode preporuke i podsticajno za druge subjekte koji treba da unaprede sprovođenje preporuka koje im je dala DRI.

Registru preporuka možete pristupiti izborom podmenija „registar preporuka“ u okviru menija „revizije“ ili putem sledećeg linka.

Nastavak objavljivanja Registra preporuka predstavlja dodatni korak ka povećanju transparentnosti i finansijske discipline institucija javnog sektora, kao i odgovornosti u trošenju javnih sredstava.

Državna revizorska institucija je strateški opredeljena za to da u okviru svojih nadležnosti maksimalno doprinese unapređenju stepena realizacije preporuka revizije i da rezultate postupka revizije učini vidljivijim i svrsishodnijim.

Smernice o učinku
Smernice o učinku 1024 683 euiaps-vega

Smernice o učinku

Ministarstvo finansija Republike Srbije odjavilo je Smernice o učinku. Izradu i objavljivanje Smernica podržala je Vlada Savezne Republike Nemačke u okviru projekta „Reforma javnih finansija – Agenda 2030” koji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.

Cilj javnog sektora Republike Srbije je da građanima pruža najkvalitetnije usluge (najbolju vrednost) za uloženi novac. Da bi se postigao ovaj cilj, zaposleni u javnom sektoru i organizacija rada javnog sektora moraju ispuniti određene preduslove, kao što su liderstvo, jasna podela uloga, timski rad, profesionalni razvoj i postavljanje i ostvarivanje ciljeva.

Republika Srbije je u prethodnom periodu usvojila i sprovela sledeća ključna strateška dokumenta koja omogućavaju sprovođenje reformskih mera u ovoj oblasti:

  • Strategija razvoja interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji za period 2017–2020. godine (IFKJ) („Sl. glasnik RS“, br. 51/17- prečišćen tekst, 69/08, 98/12 i 87/13) zajedno sa Akcionim planovima za 2017–2018. i 2019-2019. godinu i
  • Strategija reforme javne uprave Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 9/14, 42/14-ispravka i 54/18) kao i Akcioni plan za period 2018-2020. godine.

Radi unapređenja IFKJ u narednom strateškom periodu usvojena su sledeća dokumenta:

  • Strategija reforme javne uprave u Republici Srbiji za period od 2021. do 2030. godine („Službeni glasnik RS“, broj 42/2022.) sa Akcionim planom za period 2021-2025. godine,
  • Program reforme upravljanja javnim finansijama za period 2021–2025. godine („Službeni glasnik RS“, broj 70/2021),
  • Program za reformu sistema lokalne samouprave u Republici Srbiji za period od 2021. do 2025. godine („Službeni glasnik RS“, broj 73/2021),
  • Program unapređenja upravljanja javnim politikama i regulatornom reformom sa Akcionim planom za period 2021–2025. godine („Službeni glasnik RS“, broj 113/2021).

Ovim dokumentima se Vlada Republike Srbije obavezala da sprovede niz reformskih mera koje su usmerene na unapređenje odgovornosti rukovodilaca i zaposlenih u javnom sektoru i to kroz primenu principa finansijske kontrole u upravljanju javnim sredstvima radi ostvarivanja strateških ciljeva javnog sektora i jačanja transparentnosti i odgovornosti u vršenju funkcija državne uprave. Stoga je ključno da zaposlenima u javnom sektoru omogući pun i efektivan doprinos u ostvarivanju definisanih ciljeva i da se podstakne kontinuirana edukacija i postizanje visokog učinka u radu. Za ovo je neophodno promovisati organizacionu kulturu koja utiče kako na zaposlene tako i na više rukovodstvo javnih institucija.

U Republici Srbiji, pravni aspekt upravljačke odgovornosti potiče od koncepta Interne finansijske kontrole u javnom sektoru koji je uveden u pravni okvir kroz Zakon o budžetskom sistemu. Shodno tome, upravljačka odgovornost je počela da se javlja kao zakonska obaveza u celom javnom sektoru. Zakon o budžetskom sistemu u članu 2. definiše upravljačku odgovornost kao: „… obaveza rukovodilaca svih nivoa kod korisnika javnih sredstava da sve poslove obavljaju zakonito, poštujući principe ekonomičnosti, efektivnosti, efikasnosti i javnosti, kao i da za svoje odluke, postupke i rezultate odgovaraju onome koji ih je imenovao ili im preneo odgovornost“. Polazna osnova koncepta upravljačke odgovornosti bazira se na konstataciji da su integritet, transparentnost i odgovornost korisnika javnih sredstava preduslov i osnov za poverenje javnosti i ujedno osnovni stub dobrog upravljanja. Takođe, koncept upravljačke odgovornosti obuhvata decentralizaciju nadležnosti i ovlašćenja. Dodeljivanje ovlašćenja mora da bude upotpunjeno dovoljnim stepenom nadležnosti i količinom resursa da bi se ostvarili ciljevi i pokazatelji učinka. I na kraju, neophodno je da postoje definisane linije izveštavanja o izvršenim ovlašćenjima kako bi se obezbedile potpune informacije licima/organima koji su nam ta ovlašćenja dodelili. Evropska komisija u svom Pregledu sistema internih kontrola u javnom sektoru definiše upravljačku odgovornost (managerial accountability) kao „proces na osnovu kog su rukovodioci na svim nivoima odgovorni za i po potrebi dužni da obrazlože, odluke i postupke preduzete u pravcu ostvarivanja ciljeva organizacije kojom upravljaju“. Upravljačka odgovornost podrazumeva odgovornost za dobro finansijsko upravljanje na svim nivoima, odnosno, odgovarajuću organizaciju, procedure i izveštavanje o rezultatima organizacije. Korisnici javnih sredstava moraju da povežu i usklade sistem upravljačke odgovornosti sa ciklusom planiranja i kontrole kao i da primene i održe efektivni sistem upravljanja učinkom koji će im omogućiti da planirane usluge pružaju građanima i privredi  na  efektivan i efikasan način.

U skladu sa tradicionalnim načinom upravljanja, fokus upravljanja i kontrole je najčešće bio na praćenju izvršenja budžeta i trošenja finansijskih sredstava, kao i na usklađenosti sa zakonskim zahtevima. Sa druge strane, moderan način upravljanja zahteva da se sam proces upravljanja posmatra u širem smislu, pri čemu: „Upravljanje podrazumeva uspostavljanje plana delovanja ili mape puta za ciljeve koje je potrebno ostvariti, opredeljivanje sredstava za realizaciju plana u skladu sa predviđenim rokovima, kao i utvrđivanje onoga što je zaista ostvareno u poređenju sa prvobitno planiranim, utvrđivanje odstupanja i razloga odstupanja, kao i njihovo unošenje u prvobitne planove i odluke o opredeljivanju sredstava. Rukovodstvo snosi odgovornost, što zahteva postojanje transparentnosti. Odgovornost zavisi od jasnoće i razumljivosti izveštavanja, kao i kapaciteta lica kojima se informacije dostavljaju na pregled, razmatranje i osporavanje”. Uvođenje koncepta odgovornosti i upravljanja učinkom u srpskom javnom sektoru je u početnoj fazi i sistem je i dalje više fokusiran na ocenjivanje učinka državnih službenika nego na upravljanje učinkom organizacije. Višim rukovodiocima se ne može nametnuti dodatna odgovornost za celokupan učinak njihove organizacione jedinice a da im se prethodno ne odobri/dodeli veća kontrola nad resursima koji su im potrebni. Unapređenje u ovoj oblasti mora da ide u pravcu uspostavljanja politike prenosa nadležnosti i ovlašćenja. Upravljanje učinkom je proces upravljanja i razvoja učinka u celoj organizaciji. Suština upravljanja učinkom je planiranje, praćenje i procena učinka za određeni period, dok je njegov rezultat motivisanje zaposlenih i dodatno povećanje njihove efikasnosti i efektivnosti

Za uvođenje sistema upravljanja učinkom u javni sektor u Republici Srbiji neophodno je postepeno proći određene faze. Ciklus  PLANIRAJ-PRIMENI-PROVERI-POBOLJŠAJ („4P – Plan, do check and act“) je podesan alat koji se može koristiti na više nivoa, na strateškom, operativnom kao i na pojedinačnom nivou među zaposlenima.

Ciklus PLANIRAJ-PRIMENI-PROVERI-POBOLJŠAJ („4P – Plan, do check and act“) obuhvata:

  • Faza PLANIRAJ – Srednjoročni plan institucije, kao i Plan učinka su „rolling plans“, odnosno planovi koji su osmišljeni za odgovarajući vremenski period (3 godine), ali tako da se sukcesivno njihovo vreme trajanja pomera i podložni su redovnom preispitivanju i ažuriranju. Svake godine se realizuje proces planiranja za sledeću godinu sa projekcijama za naredne 2 godine. U okviru ovog procesa može doći do izmene ili uvođenja novih ciljeva, predlaganje novih indikatora i slično ali uz maksimalnu usaglašenost sa ključnim planskim dokumentima institucije. Analitička jedinica svake godine pruža podršku svim organizacionim jedinicama u ovoj fazi.
  • Faza PRIMENI – Tokom ove faze neophodno je primeniti sve izmene koje su definisane u fazi PLANIRAJ, jer izmena ciljeva često zahteva različite organizacione promene ili zahteva dodatne resurse.
  • Faza PROVERI – Kroz ovu fazu se kontinuirano prati ostvareni učinak kako celokupne institucije, tako i njenih organizacionih jedinica – pa sve do neposrednih izvršioca. Najvažniji aspekt provere je da se uporede učinci u međufazi sa planiranim učincima, odnosno da se kontinuirano prati izvršenje svih planiranih aktivnosti u odnosu na vreme i u odnosu na resurse. Kroz ovu fazu se utvrđuje postojanje odstupanja od planiranih vrednosti i omogućuje identifikacija potencijalnih problema. Analitička jedinica kroz sistem izveštavanja prikuplja izveštaje o učinku svih organizacionih, vrši njihovu analizu i priprema informacije za rukovodioce i donosioce odluke. Analitička jedinica bi trebalo da „pritisne alarm“ svaki put kada su ciljevi organizacije u opasnosti.
  • Faza POBOLJŠAJ – U ovoj fazi rukovodstvo na osnovu „upozorenja“ Analitičke jedinice treba da izvrši korekciju gde god je to potrebno, odnosno, gde god su utvrđena relevantna odstupanja od planiranog učinka. U slučaju razočaravajućih rezultata, rukovodstvo može:
  • preduzeti mere kako bi se ipak ispunio prvobitni plan i/ili
  • prilagoditi plan i utvrditi novi redosled prioriteta i shodno tome prilagoditi ciljeve i KPU.

Ovaj alat je od pomoći u stvaranju hijerarhijske strukture odgovornosti.

Na sajtu Centralne jedinice za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije postavljenu su Smernice o učinku kojima možete pristupiti preko linka

Interna revizija u javnom sektoru
Interna revizija u javnom sektoru 1024 683 euiaps-vega

Interna revizija u javnom sektoru

Interna revizija je aktivnost koja pruža nezavisno objektivno uveravanje i savetodavna aktivnost, sa svrhom da doprinese unapređenju poslovanja korisnika javnih sredstava; pomaže korisniku javnih sredstava da ostvari svoje ciljeve, tako što sistematično i disciplinovano procenjuje i vrednuje upravljanje rizicima, kontrole i upravljanje korisnikom javnih sredstava, vrši praćenje sa ciljem da se obezbedi učinkovito sprovođenje preporuka. Interna revizija ne preuzima rukovodeću odgovornost. Rukovodilac korisnika javnih sredstava je odgovoran za uspostavljanje i obezbeđenje uslova za adekvatno funkcionisanje interne revizije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 i 149/2020) i Pravilnikom o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, br. 99/2011 i 106/2013.)

Strategijom razvoja interne finansijske kontrole u javnom sektoru Vlada Republike Srbije sprovodi niz reformskih mera usmerenih na unapređenje odgovornosti rukovodilaca i zaposlenih u javnom sektoru. Takođe, ovim merama se upravljanje javnim sredstvima obavlja u skladu sa principima interne finansijske kontrole.

Niz reformskih mera oslanja se na tri stuba kontrole u javnom sektoru:

  1. Finansijsko upravljanje i kontrola rukovodstvu u javnom sektoru obezbeđuje podršku u ispunjavanju strateških i operativnih ciljeva, uz sprovođenje optimalne raspodele dužnosti i odgovornosti među zaposlenima.
  2. Iinterna revizija – Republika Srbija ima Nacionalni sertifikat za internu reviziju i ovlašćene interne revizore u javnom sektoru. Njihova prevashodna funkcija je da oni budu prijatelji u upravljanju i da pomažu da naše institucije u javnom sektoru funkcionišu bolje.
  3. Centralna jedinica za harmonizaciju, koja se nalazi u okviru Ministarstva finansija – predstavlja „centar znanja“, jer se u okviru nje prave metodološke smernice i uputstva i obavlja obrazovanje rukovodećih kadrova u javnoj upravi, kao i obučavanje revizora.

Cilj primene interne revizije na svim nivoima javnog upravljanja je da se pored praćenja namenskog i zakonskog trošenja budžetskih sredstava, pažnja usmeri i na merenje rezultata i bolje planiranje i upravljanje budžetskim novcem. Svi građani koji plaćaju porez imaju interes da znaju da li se njihov novac troši na efikasan način, i da li lokalne samouprave ulažu u razvoj svojih zajednica.

Interna finansijska kontrola, kao mera za upravljanje i kontrolu javnih prihoda, rashoda, imovine i obaveza, pomaže i podstiče dobro finansijsko upravljanje koje počiva na temeljima ekonomičnosti, efektivnosti i efikasnosti javne uprave.

Bitan faktor ove reforme je uskladiti regulativu i praksu sa međunarodnim standardima i principima kao i najboljom praksom Evropske unije u oblasti interne revizije i kontrole. Ova oblast predstavlja merilo za ispunjenje pregovaračkog poglavlja 32 – Finansijski nadzor, koje je otvoreno 2015. godine.

Postoji značajna institucionalna i međunarodna podrška da se ovaj proces odgovornog postupanja sa budžetskim novcem dodatno unapredi i usavrši u skladu sa međunarodnim standardima. Ovaj koncept je usaglašen sa najboljom praksom u Evropskoj uniji, a zasnovan je na međunarodnim principima i standardima.

Odgovornost Rukovodioca KJS za uspostavljanje FUK-a
Odgovornost Rukovodioca KJS za uspostavljanje FUK-a 1024 683 euiaps-vega

Odgovornost Rukovodioca KJS za uspostavljanje FUK-a

Finansijsko upravljanje i kontrola obuhvata celokupan sistem finansijskih i drugih kontrola, uključujući i organizacionu strukturu, metode, procedure i internu reviziju, koje uspostavlja rukovodstvo organizacije. Ona podržava ostvarivanje korporativnih ciljeva kroz podršku u vođenju poslova u organizaciji na ispravan, ekonomičan, efikasan i delotvoran način.

Interne kontrole osmišljene su tako da pobošavaju učinak  i vode ostvarivanju ciljeva organizacije. Finansijsko upravljanje i kontrola obuhvataju sve aspekte jedne organizacije sve zaposlene, procese i infrastrukturu.

Interna kontrola je proces. Ona nije sama po sebi cilj, već predstavlja sredstvo za postizanje određenog cilja. Internu kontrolu sprovode ljudi i ona ne predstavlja samo priručnike o određenoj politici i obrasce, nego zaposlene na svim nivoima organizacije. Od interne kontrole se može očekivati da rukovodstvu organizacije pruži razumnu uverenost, a ne apsolutnu uverenost.

Postoji opšte očekivanje da su oni koji vode javne poslove i upravljaju javnim sredstvima u potpunosti odgovorni za taj posao u skladu sa zakonom i odgovarajućim standardima, te da se javna sredstva na odgovarajući način čuvaju i troše ekonomično, efikasno i efektivno. Pored toga, u skladu sa zahtevima u vezi sa otvorenosti i transparentnosti, važno je ne samo da se oni ispune, već i da se vidi da su ispunjeni.

Pored toga, cilj politike jedne vlade jeste da pruži brže i kvalitetnije usluge koje su integrisane, orijentisane na korisnike i koncentrisane na rezultate. Da bi se ispunila ova dužnost, neophodno je da javne institucije i svi zaduženi za vođenje ovih poslova uspostave i održavaju odgovarajuću strukturu za upravljanje poslovima i čuvanje sredstava koja su im na raspolaganju.

Za uspostavljanje, održavanje i unapređenje sistema finansijskog upravljanja i kontrole odgovoran je rukovodilac korisnika javnih sredstava. U skladu sa principima upravljačke odgovornosti, rukovodioci korisnika javnih sredstava su neposredno odgovorni za:

  1. određivanje ciljeva korisnika javnih sredstava kojima rukovodi, razradu i sprovođenje strateških planova, akcionih planova i programa za ostvarenje ciljeva;
  2. utvrđivanje, procenu i upravljanje rizicima koji prete ostvarenju ciljeva korisnika javnih sredstava, uvođenjem odgovarajućih kontrola u skladu sa međunarodnim standardima interne kontrole;
  3. planiranje, upravljanje i računovodstvo javnih sredstava;
  4. pridržavanje principa zakonitosti, pravilnosti i zdravog finansijskog upravljanja javnim sredstvima;
  5. učinkovito upravljanje osobljem i održavanje neophodnog nivoa njihove stručnosti;
  6. čuvanje i zaštitu sredstava i informacija od gubitaka, krađe, neovlašćenog korišćenja i pogrešne upotrebe;
  7. uspostavljanje odgovarajuće organizacione strukture za učinkovito ostvarivanje ciljeva i upravljanje rizicima;
  8. uspostavljanje uslova za zakonito i etičko ponašanje zaposlenih kod korisnika javnih sredstava;
  9. razdvajanje odgovornosti za donošenje, izvršavanje i kontrolu odluka;
  10. uvođenje internih pravila za finansijsko upravljanje i kontrolu, putem internih akata;
  11. potpuno, ispravno, tačno i blagovremeno evidentiranje svih transakcija;
  12. praćenje, ažuriranje i preduzimanje mera za poboljšanje sistema za finansijsko upravljanje i kontrolu, u skladu sa preporukama interne revizije i ostalim procenama;
  13. dokumentovanje svih transakcija i poslova i obezbeđenje revizorskog traga unutar korisnika javnih sredstava;
  14. izveštavanje o stanju sistema za finansijsko upravljanje i kontrolu.

Pojedine odgovornosti rukovodilac korisnika javnih sredstava može preneti na druga lica u okviru korisnika javnih sredstava kojima rukovodi, ako zakonom ili drugim propisom nije drugačije određeno. Prenošenjem odgovornosti ne isključuje se i odgovornost rukovodioca korisnika javnih sredstava.

Uspostavljanjem finansijskog upravljanja i kontrole, rukovodioci korisnika javnih sredstava doprinose:

  1. stvaranje pozitivnog kontrolnog okruženja i odgovarajućeg procesa upravljanja;
  2. uspostavljanje odgovarajućeg procesa upravljanja rizicima;
  3. uspostavljanje kontrolnih aktivnosti;
  4. uspostavljanje i održavanje sistema informisanja i komunikacije;
  5. praćenje procesa upravljanja rizicima i kontrolnih aktivnosti;
  6. podrška internoj reviziji.

Finansijsko upravljanje i kontrola podrazumeva celokupan sistem finansijskih i drugih kontrola, čime se rukovodiocima korisnika javnih sredstava pruža podrška u ostvarivanju korporativnih ciljeva tako što im pomaže u vođenju poslova organizacije na ispravan, ekonomičan, efikasan i efektivan način.

Izrada-i-revizija-dokumentacije-sistema-FUK-a
Izrada i revizija dokumentacije sistema finansijskog upravljanja i kontrole u skladu sa zakonom o javnim nabavkama 1024 728 euiaps-vega

Izrada i revizija dokumentacije sistema finansijskog upravljanja i kontrole u skladu sa zakonom o javnim nabavkama

Skupština Republike Srbije je na sednici održanoj 23.12.2019. godine usvojila novi Zakon o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/19). Novi Zakon je stupio na snagu 01.01.2020. godine, ali je njegova  primena odložena za 01.07.2020. godine. Postupke javnih nabavki koji su započeti pre njegove primene 01.07.2020. godine naručioci nastavljaju da sprovode po Zakonu o javnim nabavkama koji je donet 2012. godine i koji je imao izmene 2015. godine („Sl. glasnik RS“, br. 124/12, 14/15, 68/15), dok sve postupke koje naručioci pokrenu od 01.07.2020. godine sprovode po novom Zakonu o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/19). Zakon o javnim nabavkama donosi suštinske novine, u vezi sa čijom primenom ne postoje prethodna uporedna iskustva ni kod jednog od ključnih aktera – ponuđača, naručilaca i nadležnih institucija.

Korisnici javnih sredstava u obavezi su da usvoje Pravilnikom o bližem uređivanju postupka javne nabavke. Pravilnikom o bližem uređivanju postupka javne nabavke bliže se uređuje način planiranja nabavki (kriterijumi, pravila i način određivanja predmeta javne nabavke i procenjene vrednosti, način ispitivanja i istraživanja tržišta), odgovornost za planiranje, ciljevi postupka javne nabavke, način izvršavanja obaveza iz postupka, način obezbeđivanja konkurencije, sprovođenje i kontrola javnih nabavki i način praćenja izvršenja ugovora o javnoj nabavci unutar “korisnika javnih sredstava”. Cilj Pravilnika o bližem uređivanju postupka javne nabavke je da se nabavke sprovode u skladu sa novim Zakonom o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/19), da se obezbedi jednakost, konkurencija i zaštita ponuđača od bilo kog vida diskriminacije, da se obezbedi blagovremeno pribavljanje dobara, usluga i radova uz najniže troškove, a u skladu sa objektivnim potrebama “korisnika javnih sredstava”.

Nakon usvajanja Pravilnika o bližem uređivanju postupka javne nabavke korisnici javnih sredstava koji su izradili dokumentaciju finansijskog upravljanja i kontrole u obavezi su da izvrše reviziju procesa, procedura i registra rizika u skladu sa Pravilnikom o bližem uređivanju postupka javne nabavke. Takođe, svi korisnici javnih sredstava koji su u procesu izrade dokumentacije finansijskog upravljanja i kontrole moraju izraditi dokumentaciju u skladu sa navedenim promenama.

Primena novog Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/19) donosi značajno smanjenje i pojednostavljivanje postupaka u oblasti javne nabavke, smanjenje administrativnog opterećenja kako na strani naručioca tako i na strani ponuđača. Značajno će se smanjiti troškovi učešća u postupcima javne nabavke malim i srednjim preduzećima, što predstavlja uvođenje najbolje evropske prakse u ovoj oblasti. Ovo doprinosi povećanju broja ponuda u postupcima javne nabavke, a time direktno i većoj tržišnoj konkurenciji i boljem kvalitetu i ceni isporučenih usluga ili dobara.

Elektronska internet platforma – Portal javnih nabavki postaje zakonski obavezno centralno mesto za komunikaciju i razmenu podataka u postupku javne nabavke. Novim Zakonom o javnim nabavkama je uvedeno elektronsko podnošenje ponuda i prijava za učešće, odnosno kompletno sprovođenje procedure javne nabavke preko ove internet platforme.

Glavne novine, uvedene novim Zakonom o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/19) koje značajno modernizuju i uređuju postupak javnih nabavki su:

  • Izjava o ispunjenosti kriterijuma – podnosi je svaki ponuđač gde formalno potvrđuje da ispunjava sve kriterijume i da nije u situaciji koja može da ga isključi iz postupka javne nabavke. Ova izjava zamenjuje razne potvrde koje je ponuđač morao da sakuplja od različitih nadležnih organa, u pismenoj formi, samo da bi mogao da učestvuje u javnom nadmetanju.
  • Partnerstvo za inovacije – nov postupak javne nabavke. Ovaj postupak bi trebalo da omogući i da ubrza javne nabavke u slučaju potrebe za inovativnim dobrima, radovima ili uslugama koje nisu dostupne na tržištu. Ovaj postupak će značajno doprineti razvoju i integraciji transportnih, energetskih, informacionih, komunikacionih i drugih tehnologija u pojedinim sektorima i promovisanje znanja i novih tehnologija. Očekuje se posebna primena u oblasti zdravstva i kulture gde će se postupak nabavke sprovoditi po „blažem režimu“, s kraćim postupkom.
  • Novi kriterijumi za dodelu ugovora – ugovor se dodeljuje ekonomski najpovoljnijoj ponudi na osnovu odnosa cene i kvaliteta.
  • Izjednačenost postupaka javne nabavke male i velike vrednosti – Isti postupci javne nabavke primenjivaće se bez obzira na vrednost nabavke, s tim da se za nabavke većih vrednosti primenjuju duži rokovi za dostavljanje ponuda i prijava za učešće.
  • Sistem dinamične nabavke – Otvoreni, višegodišnji postupak javne nabavke koji se odigrava automatizovano, elektronskim putem, u skladu sa unapred datim parametrima – ponuda se podnosi elektronskim putem, iste se ocenjuju i rangiraju elektronski, što u velikoj meri otklanja mogućnost uticaja ljudskog faktora, a time i potencijalni prostor za koruptivne radnje. Može da se odabere više ponuđača u dužem vremenskom periodu, za robu ili usluge za kojima postoji potreba naručioca u dužem vremenskom periodu. Ovo je pravilo kojim se znatno utiče kako na transparentnost, tako i na princip konkurencije u ovom posebnom obliku javne nabavke.

Kvaliteno izrađena i revidirana dokumentacija (procesi, procedure i registar rizika) u skladu sa usvojenim Pravilnikom o bližem uređivanju postupka javne nabavke omogućava korisnicima javnih sredstava funkcionalan sistem finansijskog upravljanja i kontrole, čime se Republici Srbiji omogućava uspešno zatvaranje Poglavlja 32.

    Prijavi se na Newsletter

    Poslaćemo vam biltene sa vestima i savetima. Nema neželjene pošte.