Stručni tekstovi

NOVI PRAVILNIK KOJI BLIŽE UREĐUJE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE KORISNIKA BUDŽETSKIH SREDSTAVA I KORISNIKA SREDSTAVA ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE 1024 768 euiaps-vega

NOVI PRAVILNIK KOJI BLIŽE UREĐUJE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE KORISNIKA BUDŽETSKIH SREDSTAVA I KORISNIKA SREDSTAVA ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE

1. UVOD

Donet je novi Pravilnik o računovodstvenim politikama korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje (u daljem tekstu: Pravilnik o računovodstvenim politikama) koji uređuje računovodstvene politike, koje su obavezni da primenjuju korisnici budžeta Republike Srbije, budžeta autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: lokalne vlasti), kao i njihovi direktni i indirektni korisnici, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i Nacionalna služba za zapošljavanje, kao i korisnici sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: entiteti). Ovaj pravilnik stupio je na snagu 20. septembra 2025. godine, a primenjuje se od sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja za 2025. godinu.

Računovodstvene politike korisnici budžeta, lokalne vlasti i entiteti primenjuju za pripremu, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja na principima gotovinske osnove, u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom za javni sektor na gotovinskoj osnovi.

Računovodstvenim politikama je uređeno da se za pripremu i sastavljanje izveštaja o izvršenju budžeta koristi gotovinska osnova, odnosno transakcije i ostali događaji evidentiraju se u trenutku kada se gotovinska sredstva prime, odnosno isplate.

Izuzetak od primene ove odredbe su primljena sredstva od donacija, humanitarne pomoći i finansijske pomoći Evropske unije u devizama, koje se evidentiraju kao prihod u momentu konvertovanja i uplate tih sredstava u dinarima na uplatni račun javnog prihoda, odnosno u momentu evidentiranja dinarske protivvrednosti plaćanja izvršenog u devizama.

Osnov za uspostavljanje i vođenje sistema dvojnog knjigovodstva i jedinstvenog sistema budžetskog računovodstva (u daljem tekstu: računovodstva) korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje je zakon kojim se uređuje budžetski sistem, uredba kojom se uređuje budžetsko računovodstvo i uredba kojom se uređuje primena Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor.

1.1. Vlada je donela Uredbu o primeni Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor („Službeni glasnik RS“, broj 144/ 2022 i 101 od 20. decembra 2024.), koja uređuje primenu Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor.

Na osnovu člana 1. stav 3. prevode Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor rešenjem utvrđuje ministar finansija. Rešenjem Ministarstva finansija broj 403-00-996/2023-001-003 od 31. maja 2023. utvrđen je zvaničan prevod Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor – finansijsko izveštavanje na gotovinskoj osnovi računovodstva.

Međunarodni računovodstveni standardi za javni sektor (MRS JS) su visokokvalitetni globalni standardi finansijskog izveštavanja namenjeni entitetima u javnom sektoru. Oni su usredsređeni na principe i prakse izveštavanja, a njihovo donošenje izvršeno je radi stvaranja održivog računovodstvenog sistema, čiji rezultat su pouzdani, uporedivi i transparentni finansijski izveštaji. Sastavni deo MRS JS, pored 50 standarda zasnovana na obračunskoj osnovi, je i standard MRS JS zasnovan na gotovinskoj osnovi. Značaj ovog regulatornog okvira je prevashodno u tome što predstavlja most ka obračunskom računovodstvu koje obezbeđuje transparentno finansijsko izveštavanje javnog sektora i princip odgovornosti javnog sektora prema javnosti. Odgovornost prema javnosti, kao najznačajnijem krugu korisnika finansijskih izveštaja, zauzima značajno mesto u poslovanju entiteta javnog sektora.

Članom 4. Pravilnika o računovodstvenim politikama određeno je značenje termina koji se koriste u ovom pravilniku na identičan način kako je to predviđeno MRS JS, tako da je Republika Srbija dosledno prihvatila Međunarodne računovodstvene standarde za javni sektor u svoj pravni sistem i računovodstvenu praksu.

Kvalitet informacija datih u finansijskim izveštajima određuje upotrebljivost tih izveštaja za korisnike (javnost). Primenjene računovodstvene politike, kao posebni principi, osnove,  pravila i prakse koje je usvojio entitet u pripremi i prezentaciji finansijskih izveštaja utiču na kvalitet tih izveštaja.

Kvalitativne karakteristike informacija u finansijskim izveštajima treba da budu: „razumljive; relevantne za potrebe odlučivanja i odgovornosti korisnika; uporedive; blagovremene; proverljive i da verno predstavljaju prilive gotovine, odlive gotovine i gotovinska salda entiteta i ostale obelodanjene informacije na način da su potpune, neutralne i bez materijalnih grešaka“.

Član 8. Propisuje da: „Materijalnu značajnost poseduje informacija ukoliko njeno izostavljanje ili netačno prikazivanje može uticati na odluke ili procene korisnika finansijskih izveštaja. Takođe, informacija je materijalno značajna ako bi njeno izostavljanje, odnosno pogrešno prikazivanje moglo uticati na oslobađanje od odgovornosti“.

2. POGLAVLJE II. Pravilnika o računovodstvenim politikama, koje se odnosi na računovodstvene politike, detaljnije određuje sledeće pojmove:

  • Računovodstvena osnova (član 9. ovog pravilnika propisuje da: „Entiteti za priznavanje prihoda i primanja, rashoda i izdataka koriste gotovinsku osnovu računovodstva prema kojoj se transakcije i događaji priznaju kada entitet primi ili isplati gotovinu ili gotovinske ekvivalente.)“,
  • Gotovina, gotovinski ekvivalenti i gotovinski tokovi (Izveštaj o novčanim tokovima),
  • Način izveštavanja na neto osnovi i datum odobravanja finansijskih izveštaja,
  • Strana valuta,
  • Završni račun, doslednost prezentacije i klasifikacije stavki u finansijskim izveštajima,
  • Način ispravljanja matematičkih grešaka, grešaka u primeni računovodstvenih politika, nastalih pogrešnim tumačenjem činjenica, proneverom ili previdima iz prethodnog perioda. (član 20. propisuje kao „materijalno značajnu grešku onu, čije bi izostavljanje ili netačno prikazivanje uticalo na odluke ili procene korisnika finansijskih izveštaja. Smatra se da je greška materijalno značajna ako je iznos greške jednak ili veći od 3% pojedine vrste priliva ili odliva gotovine na sintetičkom nivou ekonomske klasifikacije entiteta. U napomenama uz finansijske izveštaje, obelodanjuje se priroda greške, iznos ispravke, činjenica da je uporediva informacija ponovo iskazana, ili da je to neizvodljivo)“.

Računovodstvo zasnovano na gotovinskoj osnovi obuhvata gotovinu, depozite po viđenju i gotovinske ekvivalente, odnosno resurs za koji se entitet javnog sektora smatra odgovornim. Prema ovom računovodstvenom konceptu, evidencija transakcija i poslovnih događaja vrši se isključivo u momentu kada po njihovom osnovu nastaju gotovinski tokovi, i shodno tome osnovni finansijski izveštaj predstavlja Izveštaj o prilivima i odlivima gotovine, koji sadrži početna salda i sve promene na gotovini koje su nastale u izveštajnom periodu.

3. POGLAVLJE III. ovog pravilnika uređuje strukturu napomena, koje čine sastavni deo završnog računa i treba da:

  • prezentuju informacije i osnovu za pripremu finansijskih izveštaja i specifične računovodstvene politike, koje su odabrane i primenjene na značajne transakcije i ostale događaje;
  • pruže dodatne informacije koje nisu prikazane u finansijskim izveštajima, ali su neophodne za fer prezentaciju priliva i odliva gotovine i salda entiteta.

Član 22. propisuje obavezu entiteta da obelodanjuje u napomenama uz finansijske izveštaje opšte informacije o entitetu, podnosiocu izveštaja, ukoliko to nije obelodanjeno u informacijama objavljenim u finansijskim izveštajima i to: sedište, zakonski oblik entiteta i pravni sistem u kojem posluje; opis prirode poslova i glavnih aktivnosti entiteta; relevantne zakone koji regulišu poslovanje entiteta; kao i nazive značajnih entiteta ili državnih sektora koju su prezentovani u finansijskim izveštajima i promene u značajnim entitetima ili sektorima koji čine izveštajni entitet i bili su prezentovani u finansijskim izveštajima za prethodne periode.

Član 26. Propisuje obavezu entiteta da „obelodanjuje u napomenama uz finansijske izveštaje (sa komentarom) prirodu i iznos: većih gotovinskih salda koja nisu raspoloživa entitetu, većih gotovinskih salda koja podležu eksternim ograničenjima, kao i neiskorišćenih pozajmica, odnosno odobrenih, a nepovučenih kreditnih sredstava koje mogu biti na raspolaganju za buduće poslovne aktivnosti i za podmirivanje kapitalnih obaveza, navodeći ograničenja vezana za korišćenje ovih sredstava“.

Član 27. propisuje obavezu entiteta da „ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke iskazane u Izveštaju o izvršenju budžeta i prilivi i odlive iskazane u Izveštaju o novčanim tokovima usklađuju, uz identifikovanje svih razlika u pogledu vremena, osnove i entiteta“. Istim članom predviđena je tabela za usklađivanje i obelodanjivanje u napomenama i  prezentovanje sa dodatnim objašnjenjima.

Entiteti (korisnici sredstava budžeta Republike Srbije, korisnici budžeta Autonomne pokrajine – AP, korisnici budžeta jedinica lokalne vlasti – JLV, korisnici sredstava organizacija obaveznog socijalnog osiguranja – OOSO) u obavezi su da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika usklade svoja interna akta sa ovim pravilnikom.

3.1. REALIZACIJA PROGRAMA REFORME UPRAVLJANJA JAVNIM FINANSIJAMA 2021-2025

U sklopu daljeg unapređenja sistema računovodstva u javnom sektoru, Uprava za trezor je u 2024. godini bila posvećena sprovođenju Plana unapređenja računovodstva u javnom sektoru u fazama. U cilju harmonizacije računovodstvene regulative Republike Srbije sa međunarodnim računovodstvenim standardima i najboljom praksom, formirana Komisija za praćenje primene međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor, koja ima nadzornu ulogu u procesu praćenja primene Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor. Uprava za trezor je prepoznala značaj usklađenosti pravne regulative u oblasti računovodstva sa Međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor (MRS JS), tako da je u pripremila usklađivanje pravne regulative za gotovinsku osnovu i donošenje Računovodstvene politike za finansijsko izveštavanje u skladu sa MRS JS za gotovinsku osnovu, u skladu sa Merom 5.3 – Unapređenje obuhvata računovodstvenih podataka kroz primenu međunarodnih  računovodstvenih standarda za javni sektor. Uredbom o primeni međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor odložena je primena standarda na gotovinskoj osnovi, počev od izrade finansijskih izveštaja za 2025. godinu, tako da su na sednicama komisije razmatrani i analizirani pripremljeni nacrti:

  • Izmena Pravilnika o načinu pripreme, sastavljanja i podnošenja finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i budžetskih fondova;
  • Pravilnika o računovodstvenim politikama za finansijsko izveštavanje u skladu sa MRS JS za gotovinsku osnovu.

Usvajanje ranije pripremljenih nacrta regulative i pravnih propisa radi međusobnog usaglašavanja i usaglašavanje sa MRS JS ima za cilj unapređenje kompletnosti i obuhvata računovodstvenih podataka kroz adekvatno uvođenje računovodstvenih standarda, njihovo prikazivanje u finansijskim izveštajima zasnovanim na gotovinskoj osnovi u skladu sa MRS JS, kao i dalji razvoj sveobuhvatnosti Završnog računa. Navedeni koraci obezbediće dalje usaglašavanje računovodstvene regulative u Republici Srbiji sa MRS JS, sa jedne strane jačajući gotovinsku osnovu, a sa druge strane postepeno stvaranje uslova za prelazak na obračunsko računovodstvo.

4. ZAKLJUČAK – PREDSTOJEĆE OBAVEZE KORISNIKA BUDŽETA, LOKALNIH VLASTI I ENTITETA

Pravilnik o računovodstvenim politikama korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje stupio je na snagu 20. septembra 2025. godine, a primenjuje se od sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja za 2025. godinu. Entiteti (korisnici sredstava budžeta RS, korisnici budžeta AP korisnici budžeta JLV, korisnici sredstava OOSO) u obavezi su da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika (odnosno najkasnije do 20. marta 2026. godine) usklade svoja interna akta sa ovim pravilnikom. Na ovaj način ispunjavaju svoju zakonsku obavezu usklađivanja načina iskazivanja svojih finansijskih izveštaja u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor, što će svakako biti predmet sledećih eksternih revizija.

Član 16.stav 7. Uredbe o budžetskom računovodstvu („Sl. gl. RS“ br. 125/ 2003, 12/ 2006, 27/ 2020 i 3 od 10. januara 2025. godine propisuje da: „Korisnici budžetskih sredstava i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, kao i korisnici sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, internim opštim aktom definišu: organizaciju računovodstvenog sistema; interne računovodstvene kontrolne postupke; lica koja su odgovorna za zakonitost, ispravnost i sastavljanje isprava o poslovnoj promeni i drugom događaju; kretanje računovodstvenih isprava kao i rokove za njihovo dostavljanje“. U skladu sa ovom odredbom, potrebno je blagovremeno izvršiti izmenu internih opštih akata i uskladiti ih sa Pravilnikom o računovodstvenim politikama korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, odnosno Međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor.

Ljubinko Stanojević, diplomirani ekonomista, ovlašćeni računovođa i revizor, ovlašćeni interni revizor, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru

STANJE RAZVOJA IFKJ U REPUBLICI SRBIJI PREMA KONSOLIDOVANOM GODIŠNJEM IZVEŠTAJU ZA 2024. GODINU 1024 683 euiaps-vega

STANJE RAZVOJA IFKJ U REPUBLICI SRBIJI PREMA KONSOLIDOVANOM GODIŠNJEM IZVEŠTAJU ZA 2024. GODINU

1. KONSOLIDOVANI GODIŠNJI IZVEŠTAJ ZA 2024. GODINU O STANJU INTERNE FINANSIJSKE KONTROLE U JAVNOM SEKTORU U REPUBLICI SRBIJI

Ministarstvo finansija Republike Srbije je 22. septembra 2025. godine objavilo Konsolidovani godišnji izveštaj (KGI) o stanju interne finansijske kontrole u javnom sektoru (IFKJ) u Republici Srbiji za 2024. godinu. Izveštaj je pripremljen na osnovu pojedinačnih izveštaja koje su korisnici javnih sredstava bili u obavezi da dostave do 31. marta 2025. godine i izveste ministra finansija o stanju sistema finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije. KGI možete preuzeti direktno OVDE ili putem sajta na LINK-u.

1.1. KGI se, pre svega, zasniva na pojedinačnim godišnjim izveštajima o sistemu FUK i godišnjim izveštajima o obavljenim revizijama i aktivnostima IR koje dostavljaju KJS. Obrasci FUK i IR izveštaja su uglavnom ostali nepromenjeni u odnosu na prošlogodišnje, koji su kreirani u formi upitnika. Sastavni deo FUK izveštaja je i Izjava o internim kontrolama. Rukovodilac KJS potpisuje jednu od tri verzije Izjave, u zavisnosti od toga da li su u sistemu FUK uočene određene slabosti i da li te slabosti utiču ili ne utiču na rad organizacije. Od ukupnog broja pristiglih Izjava, prvu opciju (da se organizacijom upravlja u skladu sa principima zakonitosti, pravilnosti i dobrog finansijskog upravljanja) je dostavilo 3064 (62,66%) rukovodilaca KJS, za drugu opciju (da u sistemu internih kontrola postoje određene slabosti koje će biti otklonjene u najkraćem mogućem roku i da i pored uočenih slabosti, sistem internih kontrola funkcioniše efektivno i efikasno) se opredelilo 1758 (35,95%) rukovodilaca KJS, dok je samo 68 (1,39%) njih potvrdilo da u sistemu internih kontrola postoje slabosti odnosno odlučilo se za treću opciju (da u sistemu internih kontrola postoje slabosti koje mogu negativno uticati na poštovanje principa zakonitosti, pravilnosti i dobrog finansijskog upravljanja, a koje će biti otklonjene u najkraćem mogućem roku).

Stopa izveštavanja o sistemu FUK je ove godine zabeležila značajan porast, sa ukupno 4890 dostavljenih izveštaja u odnosu na 3779 za 2023. Najznačajnije institucije javnog sektora RS redovno dostavljaju FUK izveštaj. Visok obuhvat izveštaja pruža osnov za donošenje relevantnih zaključaka o stanju sistema FUK u javnom sektoru RS. Dostavljeni godišnji izveštaji, kako pojedinačno tako i objedinjeno, pružaju informacioni osnov za upravljanje sistemima internih kontrola na mikro i makro nivou. Imajući u vidu da se rezultati zasnivaju na samoproceni, neophodno je objektivnost pokazatelja posmatrati sa rezervom. Osim na rezultatima samoprocene, zaključci o stanju IFKJ se zasnivaju i na informacijama koje su rezultat sagledavanja kvaliteta sistema FUK i sagledavanja kvaliteta rada IR, koje sprovodi CJH.

U postupku sagledavanja kvaliteta sistema FUK, CJH je svim ministarstvima kod kojih je sprovedeno sagledavanje kvaliteta sistema FUK ukazala na ista sistemska unapređenja:

  • Godišnje izveštaje o stanju sistema FUK koje KJS popunjavaju i šalju do 31. marta tekuće za prošlu godinu, Sektoru – CJH, trebalo bi da popunjavaju lica koja su istovremeno i članovi RG za uvođenje i razvoj sistema FUK, kao i da jasno, precizno i tačno definišu odgovor u skladu sa formulisanim pitanjima iz upitnika.
  • Potrebno je da rukovodilac, pre samog potpisivanja Izjave o internim kontrolama razmatra sve slabosti iz Izveštaja, nalaza IR i eksterne revizije i sprovođenje preporuka, analizira greške i slabosti sistema što predstavlja osnov za korekciju i otklanjanje slabosti koje su identifikovane, kako bi se u narednom periodu uvrstile u aktivnosti prilikom ažuriranja Akcionog plana;
  • Preporuka da se rukovodioci svih nivoa a naročito članovi RG, koordinatori za FUK, ukoliko su imenovani, interni revizori i ostali zaposleni upoznaju i završe video obuke koje je CJH pripremila iz oblasti FUK i IR, a koje su dostupne na NAJU platformi.

Praćenje (nadzor) i procena sistema FUK je, kao i u prethodnom periodu, najniže ocenjen element KOSO okvira, tako da je aktivnostima praćenja i unapređenja sistema FUK potrebno posvetiti veću pažnju u 2025. godini.

Dalje, potrebno je dodatno ojačati kapacitete tela za nadzor (upravnih/nadzornih odbora) i povećati njihov angažman u funkciji praćenja funkcionisanja svih komponenti sistema FUK. Posebnu pažnju treba posvetiti nalazu da tela za nadzor imaju izuzetno slabu direktnu komunikaciju sa internom i eksternom revizijom, kao i pokazatelju da se manje od polovine njih bavi praćenjem visokorizičnih oblasti (transakcije velike novčane vrednosti, složeni poslovi itd.). Komponenta Procena rizika je i dalje slabo ocenjena. Dokumentovanje rizika, u kontekstu izrade strategije za upravljanje rizicima i registara rizika, je još uvek na nezadovoljavajućem nivou. Posledično i kontrolne aktivnosti za ublažavanje rizika i odgovornosti za sprovođenje istih su upitne. Praćenje i ažuriranje je takođe nedovoljno zastupljeno. Imajući u vidu da se čak desetina KJS izjasnila da i dalje ne preduzima ništa od preporučenih metoda povodom razmatranja, analize, procene i određivanja kontrola i odgovornih lica za ublažavanje rizika, CJH zaključuje da KJS celom elementu KOSO okvira koji se odnosi na procenu rizika moraju posvetiti veću pažnju.

1.2. U oblasti IR je, ukupno gledano, evidentiran napredak kada je u pitanju broj KJS koji imaju uspostavljenu funkciju IR. Takođe, porastao je broj zaposlenih na poslovima IR, ali i broj sertifikovanih internih revizora. S druge strane, stagnira broj internih revizora u ministarstvima i uspostavljenim jedinicama za IR uopšte.

Analizom podataka prikazanih u Obrascima godišnjeg izveštaja o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije CJH zaključuje sledeće:

  • Kategorija APV ima propisan broj internih revizora prema Pravilniku za IR;
  • U kategoriji OOSO 3 od 4 KJS ima propisan broj internih revizora;
  • U kategoriji ministarstva sa organima uprave u sastavu, jedinicu za IR sa najmanje tri interna revizora ima 34%, što je na prošlogodišnjem nivou;
  • Devet ministarstva nema ni jednog internog revizora;
  • Prema pristiglim IR izveštajima, 93% gradova ima funkcionalnu IR, što je rast u odnosu na prethodnu godinu. U skladu sa Pravilnikom za IR, gradovi su u obavezi da imaju popunjenu jedinicu za IR, a 32% gradova ispunjava ovu obavezu;
  • U kategoriji Privredni subjekti u vlasništvu Republike Srbije (PSRS) prema Pravilniku za IR 16 ima obavezu da popuni jedinicu za IR, a ovu obavezu ispunjava njih 10;
  • Ostali DKBS, kao i opštine, nemaju zadovoljavajući nivo pokrivenosti funkcionalnom IR.

Analizom podataka prikazanih u Obrascima godišnjeg izveštaja o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije CJH zaključuje da je broj sistematizovanih radnih mesta porastao za 19% a broj popunjenih radnih mesta porastao za 4% u 2024. godini u odnosu na 2023. godinu. Ukupno gledano, postoji pozitivan trend razvoja funkcije IR u prethodnom periodu po svim pokazateljima. Međutim, CJH uočava stagnaciju broja internih revizora kod kategorija ministarstava, OOSO i ostalih DKBS na centralnom nivou, gde je glavni uzrok uglavnom prirodan odliv internih revizora, kao i nedovoljan priliv novih kadrova. Tokom 2024. godine je 13% KJS angažovalo nove interne revizore. Nešto veća aktivnost je zabeležena kada su u pitanju ministarstva sa organima uprave u sastavu, gde je u 30% slučajeva bilo novih raspoređivanja na mesta internih revizora. Međutim, imajući u vidu da broj internih revizora u ovoj kategoriji KJS nije doživeo veće promene, dodatna angažovanja su najčešće bila u funkciji zamene postojećeg kadra. Potrebno je da nova angažovanja ne rezultiraju isključivo održavanjem postojećeg broja internih revizora, već da se kapaciteti unapređuju.

Poteškoće u procesu podizanja kadrovskih kapaciteta IR rezultat su, bar jednim delom, prakse da se kao uslov za novo angažovanje na poslovima IR navodi posedovanje sertifikata OIRuJS. Sertifikat zahteva oko 40% svih KJS, a ova pojava je prisutnija na centralnom nivou u odnosu na lokal. Posebno zabrinjava podatak da u ovu grupu KJS spadaju dve trećine ministarstava sa organima uprave u sastavu i tri od četiri OOSO. Broj OIRuJS je još uvek relativno mali, a njih je gotovo nemoguće pronaći na tržištu rada. Praksa zahtevanja sertifikata može biti posledica neznanja, odnosno nerazumevanja činjenice da se sertifikat stiče naknadno, uz rad u KJS. Sa svoje strane, CJH se već angažovala na ovom polju, pripremivši materijale za pronalaženje adekvatnih IR kadrova u okviru organizacije. Ostaje da CJH dodatno pojača komunikaciju sa rukovodiocima KJS kako bi se ova samonametnuta prepreka uklonila. Naravno, ne bi bilo dobro ako bi se ispostavilo da praksa zahtevanja sertifikata OIRuJS ima za cilj da pruži izgovor za neodgovarajuće kadrovske kapacitete IR ili neuspostavljanje funkcije IR u skladu sa propisima. U tom slučaju je neophodno dodatno raditi na jačanju motivacije za adekvatno uspostavljanje funkcije IR. Sa svoje strane, CJH će nastaviti da priprema odgovarajuću regulativu, edukuje i promoviše IR kao korisnu funkciju, kao i da prati i izveštava o stanju na terenu, posebno kada su u pitanju najznačajniji KJS.

Zabeležen je pad ukupnog broja datih preporuka u 2024. godini u odnosu na 2023. godinu za nešto više od 1,6%. Gledajući po oblastima, porastao je broj preporuka koje se odnose na interna pravila i procedure, primanja i prihode,  zaposlene, plate i naknade, kao i na informacione sisteme (novi trend u oblasti revizije za koji je CJH organizovala obuke u prethodnim godinama). Podaci ukazuju da je potrebno više pažnje posvetiti oblasti koja se odnosi na osnovnu delatnost, jer CJH beleži pad ovih preporuka kada posmatra prethodne dve godine.

Od ukupno 6022 datih preporuka u 2024. godini, svi KJS su ukupno sproveli 3291 preporuku, što čini 55% ukupno datih preporuka. Za procenat nesprovedenenih preporuka od 45%, kao glavne razloge za nesprovođenje preporuka KJS navode nedostatak pažnje, vremena i ljudskih resursa za sprovođenje datih preporuka u subjektu revizije, nedovoljnu posvećenost rukovodstva i zaposlenih i nedostavljanje izveštaja o sprovedenim preporukama u skladu sa potpisanim planovima sprovođenja preporuka od strane subjekata revizije.

IR izveštaj, takođe, sadrži i deo za mišljenje internih revizora o uspostavljenom nivou sistema FUK u izveštajnom periodu. Prema dostavljenim IR izveštajima, najviše slabosti je utvrđeno u oblasti kontrolnih aktivnosti, zatim sledi upravljanje rizicima, a najmanje slabosti je iz elementa kontrolnog okruženja. Najveći deo utvrđenih slabosti se odnosi na neuspostavljanje, na neadekvatnost i na nepoštovanje poslovnih procedura.

CJH je izvršila sagledavanja kvaliteta rada IR u osam KJS, za period od 01.10.2023. godine do 30.09.2024. godine i utvrdila neophodnost da, u skladu sa svojim kadrovskim kapacitetima, KJS obezbede izvršioce za poslove IR, kako bi se održao kontinuitet ove funkcije i da bi se suštinski koristila od strane rukovodilaca kao alat za podršku upravljanju organizacijom.

Izvesna ograničenja su iskazana i u planovima jedinica za IR kod kojih je došlo do promene kadrovske strukture zbog odlaska iskusnih internih revizora i prijema novih, koji su uključeni u proces obuke.

Sagledavanjem kvaliteta rada IR, u cilju podizanja kvaliteta rada IR, CJH preporučuje:

  • u skladu sa svojim kadrovskim kapacitetima, KJS treba da obezbede izvršioce za poslove IR, kako bi se održao kontinuitet ove funkcije;
  • u postupku pripreme planova dokumentovati svaki pojedinačni korak i omogućiti dostupnost usvojenih planova svim višim rukovodiocima KJS;
  • unaprediti povezivanje i čuvanje radnih dokumenata revizije kada se revizorski dosijei formiraju u mešovitom papirnom i elektronskom obliku;
  • dosledno sprovođenje interne kontrole kvaliteta rada IR.

U prethodnom periodu je urađena priprema za usklađivanje sa novim Globalnim standardima IR. CJH je, uz podršku eksperta, pripremila analizu usklađenosti postojeće regulative sa izmenama standarda u IR i izrađen je plan aktivnosti za realizaciju.

Prema prikazanim podacima, uočeno je da je kod 508 KJS normativno uspostavljena funkcija IR, što predstavlja rast od 12% u 2024. godini u odnosu na prethodnu godinu. Takođe, kod 435 KJS je funkcionalno uspostavljena IR, što predstavlja rast od 16% u odnosu na 2023. godinu.

Za najveće slabosti koje su identifikovane u sistemu FUK i IR su u ovom KGI date odgovarajuće preporuke za njihovo otklanjanje, sa posebnom preporukom za prioritetnu grupu KJS (ministarstva, gradovi, PSRS i OOSO) kako bi se obezbedili adekvatni uslovi za uspostavljanje i razvoj sistema FUK i obavljanje IR u punom kapacitetu.

2. UNAPREĐENJE REGULATORNO METODOLOŠKOG OKVIRA IFKJ I KONCEPTA UPRAVLJAČKE ODGOVORNOSTI

Izmene i dopune ZoBS u 2024. godini su imale za cilj dalji razvoj i implementaciju IFKJ kroz:

  • obezbeđivanje jedinstvenog pristupa organizovanju funkcije IR na nivou jedinica lokalne samouprave, ujednačavanje radnih aspekata i doslednost položaja rukovodilaca jedinica IR;
  • propisivanje da IR ima neograničen pristup svim podacima organizacije, kao i omogućava rukovodstvu organizacije da zaštiti poverljivost izveštaja IR (ako je potrebno) u skladu sa propisima kojima se uređuje poverljivost podataka;
  • uspostavljanje i održavanje javnog registra od strane CJH sa usklađenim podacima o uspostavljenoj funkciji IR kod KJS, angažovanih revizora i dr.;
  • uvođenje kaznenih odredbi da budžetski korisnici, kao i OOSO postupaju u skladu sa obavezama utvrđenim navedenim zakonom, a koje se odnose na uspostavljanje i obezbeđivanje uslova za adekvatno funkcionisanje funkcije IR, kao i blagovremeno dostavljanje izveštaja o funkcionisanju IR i o stanju sistema FUK.

Izmene i dopune ZoBS, koje su stupile na snagu 28. novembra 2024. godine („Službeni glasnik RS“, 94/2024), a pre svega uvođenje kaznenih odredaba, u srednjem roku treba da imaju za posledicu podizanje svesti rukovodstva organizacija javnog sektora o značaju internih kontrola i funkcije praćenja, obezbeđenju nezavisnosti funkcije IR i kontinuitet funkcija rukovodilaca službe IR na lokalnom nivou, odnosno obezbeđivanje ubrzanja procesa uspostavljanja i redovnog izveštavanja.

Upravljačka odgovornost predstavlja fundamentalni princip u okviru IFKJ i uvedena je u sistem IFKJ dopunom ZoBS, a zatim dodatno precizirana Pravilnikom za FUK. Takođe, predstavlja važan stub reforme javne uprave. Upravljačka odgovornost se javlja u dva osnovna oblika, kao pravna odgovornost (usklađenost) i kao odgovornost za učinak (rezultate).

Vlada je 3. oktobra 2024. godine donela Rešenje o imenovanju predsednika, zamenika predsednika i članova radne grupe za upravljačku odgovornost u državnoj upravi. Vlada je usvojila Mapu puta za dalje unapređenje upravljačke odgovornosti u javnoj upravi Republike Srbije 26. decembra 2024. godine. Usvajanju su prethodili brojni sastanci radne grupe Vlade koju čine predstavnici: GenSek, Sekretarijata za zakonodavstvo, RSJP, MEI, MFIN, MDULS, SUK i NAJU. Mapa puta za upravljačku odgovornost obuhvata tri tematske oblasti sa razrađenim ciljevima i aktivnostima, rokovima i odgovornim institucijama, kao i izvorima verifikacije. Govoreći o tematskim oblastima Mape puta za upravljačku odgovornost, prva Organizaciona i regulatorna poboljšanja, posvećena je poboljšanju delegiranja u ministarstvima i koordinaciji između Vlade i ministarstava. Široka oblast upravljanja učinkom je druga tematska oblast i obuhvata aktivnosti za poboljšanje izveštavanja, sistemsko upravljanje organizacionim učinkom koje se spušta sa Vlade, stabilizaciju tematskih sektora, podršku za uspostavljanje analitičkih jedinica i kontrolne table za upravljanje, upravljanje učinkom na individualnom nivou i poboljšanje koordinacije nekoliko strateških dokumenata relevantnih za Upravni organ. Organizaciona kultura je treća tematska oblast i podrazumeva dalju promociju interne kontrole i IR kao alata za upravljanje. Pored toga, ova tematska oblast obuhvata aktivnosti koje se bave stručnim razvojem rukovodilaca u dobrom/odgovornom upravljanju.

U skladu sa ciljem iz ovog dokumenta „Afirmisanje finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije kao podrške upravljanju“ i podciljem „Upoznavanje rukovodilaca sa savetodavnim uslugama koje interna revizija treba da im pruži“, CJH je informisala KJS o aspektima rada IR koji mogu osnažiti koncept upravljačke odgovornosti koji se primenjuje u njihovoj organizaciji. IR u javnom sektoru predstavlja važan deo koncepta upravljačke odgovornosti. Ova funkcija „dodaje vrednost“ ne samo kroz analiziranje i izveštavanje o onome što se dogodilo, već i kroz „gledanje unapred“, odnosno identifikovanje oblasti u kojima su moguća poboljšanja i podsticanje dobre prakse. Na taj način IR doprinosi promovisanju poboljšanih standarda upravljanja, boljem rukovođenju i procesu donošenja odluka, kao i efektivnijem korišćenju sredstava poreskih obveznika. IR ima dve osnovne funkcije, da organizaciji pruži usluge uveravanja i savetodavne (konsalting) usluge. Mapa puta pokriva period do kraja 2027. godine. Namenjena je da se koristi kao fleksibilan dokument i ažurira po potrebi.

3. SLABOSTI I PREPORUKE

U oblasti sistema FUK, utvrđene su sledeće slabosti:- Iako najznačajnije institucije u RS (koje istovremeno i obuhvataju najveći deo budžeta RS) redovno izveštavaju CJH, regulativa propisuje obavezu izveštavanja CJH od strane svih KJS u RS zato što ovi izveštaji predstavljaju osnov za procenu stanja sistema FUK kod KJS i njegovo unapređenje kako u samom KJS tako i konsolidovano na nivou celog javnog sektora. Iz grupe prioritetnih KJS, pojedini PSRS nisu dostavili izveštaj o stanju sistema FUK.  Podaci sugerišu da je najveći izazov predstavlja upravljanje ljudskim resursima, pre svega zbog ograničenja postojećih mehanizama za privlačenje i zadržavanje kvalitetnih kadrova. Takođe, kontinuitet poslovanja nije u potpunosti obezbeđen, budući da kod značajnog broja KJS ne postoje planovi zamene i nije zaživela praksa primopredaje dužnosti. Potrebno je raditi na daljem razvoju sistema pojedinačne odgovornosti, pre svega u sferama merenja učinka, mehanizama podsticaja i sprečavanja prekomernog opterećenja zaposlenih jer je sa stanovišta internih kontrola poznato da ono dovodi do tendencije zaobilaženja kontrola i pojave grešaka u radu.  Registrovan je izvestan napredak kada je reč o primeni principa koji se odnose na procenu rizika, ali se mora naglasiti da se ovaj, inače kontinuirani proces, u pojedinim slučajevima shvata kao jednokratna aktivnost, bez odgovarajućih prilagođavanja /ažuriranja, odnosno bez neophodnih reakcija na interne i eksterne promene. Takođe, registri rizika se nedovoljno koriste kao alat u svakodnevnim aktivnostima organizacije. KJS u velikoj meri nisu definisali mere za ublažavanje rizika, a ako i jesu te mere se ne sprovode i ne ažuriraju redovno. Procesni pristup u upravljanju još uvek nije u dovoljnoj meri prisutan kod organizacija javnog sektora. Nisu u odgovarajućoj meri uspostavljeni mehanizmi za prijavu, evidentiranje na jednom mestu i odlučivanje kada je reč o sumnjama na korupciju, prevare, greške u finansijskom izveštavanju, nepravilnosti u vezi sa ugovaranjem, nepravilno rukovanje opremom, lažno prikazivanje i davanje netačnih informacija i ostale nepravilnosti. Sistem FUK u javnom sektoru je u izvesnoj meri rigidan, odnosno nedovoljno se prati i prilagođava/ unapređuje u skladu sa potrebama, čime se on obesmišljava u svojoj preventivnoj funkciji, a postaje administrativno opterećenje. Kod KJS koji imaju telo za nadzor u vidu upravnog/ nadzornog odbora, ova tela nisu u punoj meri involvirana u proces praćenja i unapređenja sistema FUK.

Radi otklanjanja uočenih slabosti, CJH je predložila, a Vlada zaključkom usvojila sledeće preporuke:

  • Potrebno je da se rukovodioci svih nivoa, a naročito članovi RG, koordinatori za FUK, ukoliko su imenovani, kao i interni revizori i ostali zaposleni treba da se upoznaju i završe video obuke koje je CJH pripremila iz oblasti FUK i IR, a koje su dostupne na NAJU platformi.
  • Svi KJS, koji to do sada nisu učinili, treba da se uključe u izveštavanje o sistemu FUK i radu IR.
  • Po pitanju upravljanja kadrovskim potencijalom, potrebno je obezbediti mehanizme privlačenja i zadržavanja kvalitetnih kadrova. Takođe, KJS treba da sačine planove zamene i uspostave praksu primopredaje dužnosti.
  • Korisno je da organizacije dokumentuju bar ključne poslovne procese, odnosno da identifikuju i opišu poslovne procese na način koji sadrži cilj i rezultat, odgovorna lica, tok poslovnog procesa i ulaznu i izlaznu dokumentaciju.
  • Neophodno je da KJS usvoje strategiju upravljanja rizicima i sačine registar rizika. Registar rizika se mora redovno ažurirati u skladu sa okolnostima i koristiti u svakodnevnim aktivnostima organizacije. U ovom segmentu je oportuno koristiti Smernice za upravljanje rizicima koje je pripremila CJH.
  • Za rizike koje je rukovodstvo odlučilo da ih je potrebno tretirati, potrebno je definisati i implementirati mere za ublažavanje rizika.
  • Potrebno je da KJS uspostave adekvatan sistem za upravljanje nepravilnostima, koristeći Smernice za upravljanje nepravilnostima. U tom smislu je neophodno:
  • uspostaviti bezbedan kanal komunikacije za prijavu (može i anonimnu) sumnje na nepravilnost, koji može da se koristi i od strane zaposlenih, ali i eksternih lica;
  • odrediti lice zaduženo za beleženje i ažuriranje baze nepravilnosti;
  • razmatrati/rešavati nepravilnosti na nivou organizacije (npr. komisijski);
  • prijaviti nepravilnosti nadležnim organima u slučaju da se ne mogu rešiti na nivou organizacije;
  • u sklopu samoprocene sistema FUK obaviti analizu ažurirane baze nepravilnosti sa stanovišta uočavanja sistemskih problema u funkcionisanju organizacije.
  • Potrebno je unaprediti dinamiku sistema FUK. U cilju procene sistema i njegovog unapređenja je oportuno prilikom obavljanja samoprocene sistema FUK utvrditi/diskutovati (na RG za FUK/kroz mejlove/kontrolne liste) sledeće:
  • stopu implementacije mera za ublažavanje rizika;
  • da li baza nepravilnosti ukazuje na sistemske probleme i koje;
  • da li su sve važeće interne politike i procedure poznate i dostupne relevantnim zaposlenima;
  • da li su postojeće procedure adekvatne sa stanovišta vlasnika procedure (uključiti i osvrt na relevantne nalaze IR, DRI i eksterne revizije, kao i prihvaćene mere za ublažavanje rizika);
  • da li se procedure sprovode.

Identifikovane slabosti sistema potrebno je otkloniti u narednom periodu (AP za unapređenje sistema FUK).

U slučaju da u organizaciji postoji nadzorni/upravni odbor, potrebno je članovima predočiti izveštaj o sistemu FUK i izveštaj o radu IR, kako bi bili upoznati sa eventualnim slabostima sistema i propratili njihovo otklanjanje. Takođe, nadzorni/upravni odbor treba da zauzme stav o adekvatnosti postojećih kadrovskih kapaciteta IR i da podstakne rukovodstvo da obezbedi odgovarajući broj zaposlenih internih revizora.

3.1. Mada je funkcija interne revizije (IR) uspostavljena i funkcioniše kod sve većeg broja KJS, u ovoj oblasti su identifikovane sledeće slabosti:

  • U kategoriji ministarstava zabeležena je stagnacija u broju zaposlenih internih revizora u odnosu na prethodnu godinu. Od ukupno 25 ministarstva, funkcija IR je uspostavljena kod 18 ministarstava, od kojih u dva na osnovu ugovora o obavljanju poslova IR sa OIRuJS kao prelazno rešenje do zapošljavanja izvršilaca za poslove IR. U samo 7 ministarstava su zaposlena, minimalno propisana, tri interna revizora.
  • U kategoriji gradova, od ukupno njih 28, funkcija IR je uspostavljena u 26, od kojih u jednom na osnovu ugovora o obavljanju poslova IR sa OIRuJS kao prelazno rešenje do zapošljavanja izvršilaca za poslove IR. U 8 gradova su zaposlena, minimalno propisana, tri interna revizora.
  • 83% svih KJS koji imaju zaposlene interne revizore, imaju manje od 3 zaposlena interna revizora, što dovodi u sumnju da se mogu u potpunosti poštovati standardi IR.
  • U pripremi planova interni revizori se konsultuju sa višim rukovodstvom, ali najčešće usmeno na sastancima ili putem elektronske komunikacije (elektronska pošta) i ne poseduju uvek revizorski trag o donetim zaključcima prilikom konsultacija sa višim rukovodstvom. Zbog nedostatka obrazloženja, u pojedinim slučajevima, nije jasna povezanost izbora predmeta i subjekta revizije u godišnjim planovima u odnosu na strateški plan IR.
  • Rast broja sistematizovanih radnih mesta za poslove IR je veći od rasta broja popunjenih radnih mesta, što je pokazatelj otežanog privlačenja i zadržavanja kvalitetnih kadrova. Manji je broj i kandidata prijavljenih za pohađanje osnovne obuke iz IR.
  • Značajan broj jedinica za IR nije usvojio program obezbeđenja i unapređenja kvaliteta i ne vrši potpuno interno ocenjivanje rada IR, sem redovnog nadzora od strane rukovodioca jedinice za IR. Razlozi za takvo stanje su nepopunjena radna mesta, odnosno samo je jedan izvršilac u jedinici za IR ili je upražnjeno mesto rukovodioca jedinice za IR, pa nije moguće primeniti periodično samoocenjivanje.
  • Značajan je procenat nesprovedenih preporuka zbog ograničenih kadrovskih kapaciteta kod subjekata revizije, nedostatka pažnje i dovoljne posvećenosti rukovodstva i zaposlenih u subjektu revizije.

Radi otklanjanja uočenih slabosti, CJH daje a Vlada zaključkom usvaja sledeće preporuke:

  • U skladu sa Pravilnikom za IR, KJS treba da usklade sistematizaciju, opise poslova i broj potrebnih izvršilaca za radna mesta internih revizora, i da popune radna mesta za interne revizore. Broj potrebnih internih revizora određuje KJS na osnovu procene rizika, obima i složenosti poslovnih procesa, obima sredstava kojima raspolaže i broja zaposlenih.
  • Zbog stagnacije broja internih revizora u uspostavljenim jedinicama interne revizije i nesrazmernosti sistematizovanih u odnosu na popunjena radna mesta internih revizora neophodno je da KJS blagovremeno pokrenu proces za preraspodelu postojećeg i zapošljavanje novih kadrova za poslove IR, i da u internim aktima za sistematizaciju i opise poslova, zbog kompleksnosti, odgovornosti i neophodne sertifikovane stručnosti, na odgovarajući način vrednuju poslove interne revizije. Za upražnjena radna mesta IR kao neophodan uslov nije potrebno navoditi položen ispit za OIRuJS obzirom na to da se ispit polaže tokom rada na radnom mestu.
  • U postupku pripreme planova, dokumentovati svaki pojedinačni korak i omogućiti dostupnost usvojenih planova višem rukovodstvu KJS.
  • Potrebno je da rukovodioci jedinica za IR, donesu program obezbeđenja i unapređenja kvaliteta rada jedinica za IR i da vrše internu ocenu kvaliteta rada IR u skladu sa Pravilnikom za IR i preporučenim Modelom za internu ocenu kvaliteta rada jedinica za IR.
  • S obzirom na to da je značajan broj nesprovedenih preporuka kod svih kategorija KJS osim OOSO, neophodno je da se u godišnje planove rada IR uvrste revizije za naknadnu proveru izvršenja datih preporuka („follow up“ revizije).
  • Potrebno je unaprediti povezivanje i čuvanje radnih dokumenata revizije kada se revizorski dosijei formiraju u mešovitom papirnom i elektronskom obliku.

4. ZAKLJUČAK

Razvoj adekvatnog sistema IFKJ ne predstavlja samo zahtev koji nameće proces pristupanja EU, već pre svega korak u pravcu obezbeđivanja transparentnog, efikasnog i efektivnog trošenja javnih sredstava, a sve u funkciji kvalitetnijeg zadovoljavanja potreba građana RS. Konsolidovani godišnji izveštaj o stanju IFKJ predstavlja nezamenjiv alat u ovom reformskom procesu. U tom smislu analiza stanja sistema služi kao osnov za upravljanje, odnosno za identifikaciju i sprovođenje odgovarajućih aktivnosti usmerenih na unapređenje IFKJ na mikro i makro nivou.

Nastavljen je trend rasta kada je reč o broju dostavljenih FUK izveštaja. Izveštaj za 2024. godinu je dostavljen od strane 4890 KJS, a ukupni rashodi i izdaci svih DKBS na nivou RS (ministarstva sa organima uprave u sastavu, pravosudni organi, direkcije, kancelarije, agencije, zavodi, službe…), koji su obuhvaćeni KGI za 2024. godinu, čine 99,57% od ukupnih rashoda i izdataka budžeta RS za 2024. godinu. Kada je reč o prioritetnim KJS, najznačajnije institucije redovno izveštavaju. Ove godine izveštaj su dostavila sva ministarstva, OOSO i gradovi, kao i najveća privredna društva koja čine novu kategoriju PSRS. PSRS su u ovom KGI obuhvaćeni kao nova kategorija umesto dosadašnje kategorije javnih preduzeća koja je tradicionalno bila jedna od najboljih. Sa pridruženjem novih članova ovoj kategoriji, u narednom periodu je neophodno da ona urednije izveštava CJH. Zakon u upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije poseban akcenat stavlja na unapređenje korporativnog upravljanja, pa se time očekuje i napredak u oblasti internih kontrola, kao bitnog segmenta u funkciji ostvarivanja organizacionih ciljeva.

Ukupno gledano, nastavlja se pozitivan trend u razvoju sistema internih kontrola, imajući u vidu da je ostvaren rast po gotovo svim pojedinačnim pitanjima. Najveće slabosti u sistemima internih kontrola na nivou čitavog javnog sektora su identifikovane u segmentima upravljanja ljudskim resursima, aktivnosti nadzornih/upravnih odbora, procene rizika, upravljanja nepravilnostima i praćenja i ažuriranja sistema FUK. U cilju ispravljanja utvrđenih slabosti su date i odgovarajuće preporuke.

Kadrovski kapaciteti IR su, iako beleže stabilan rast, i dalje nedovoljni. Broj sistematizovanih radnih mesta za poslove IR je porastao za 19%, a broj popunjenih radnih mesta za 4% u 2024. godini u odnosu na 2023. godinu. Ukupno gledano, postoji pozitivan trend razvoja funkcije IR u prethodnom periodu po gotovo svim pokazateljima. Međutim, CJH uočava stagnaciju broja internih revizora kod kategorija ministarstava, OOSO i ostalih DKBS na centralnom nivou, gde je glavni uzrok uglavnom prirodan odliv internih revizora, kao i nedovoljan priliv novih kadrova.

Identifikovan je manji pad broja nesprovedenih usluga uveravanja u odnosu na 2023. godinu, što može ukazati na unapređenje procesa planiranja IR. S druge strane, dublja eksterna analiza kvaliteta rada IR koju u RS obavlja CJH metodom kolegijalnog pregleda, ukazuje na određene nedostatke u ovom segmentu u prošlogodišnjem uzorku organizacija, a koji se odnose pre svega na dokumentovanje informacija koje su od uticaja na planiranje.

CJH je u ovom periodu sertifikovala 87 OIRuJS, i uz pomoć iskusnih OIRuJS a nakon specijalističke obuke za mentore u IR implementirana je opcija internog mentorstva koja pokazuje odlične rezultate. Takođe, CJH je ojačala svoje mentorske kapacitete dodatnim angažmanom OIRuJS čime je kandidatima za polaganje ispita skraćen period čekanja slobodnog mentora za praktičan deo obuke.

Posle godinu dana primene izmena dva pravilnika iz oblasti IR, očigledni su prvi efekti, pre svega kada je u pitanju povećan broj sertifikovanih internih revizora i uspostavljenih funkcija IR.

Na kraju, potrebno je naglasiti da ključni faktor u unapređenju IFKJ predstavlja posvećenost KJS, a pre svega njihovih rukovodilaca, na kojima je i najveća odgovornost.

Autori teksta:

Ljubinko Stanojević, diplomirani ekonomista, ovlašćeni računovođa i revizor, ovlašćeni interni revizor, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru

Nemanja Radović, mast. ekon.

STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE ZA VOĐENJE POSLOVNIH KNJIGA NA GOTOVINSKOJ OSNOVI 1024 683 euiaps-vega

STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE ZA VOĐENJE POSLOVNIH KNJIGA NA GOTOVINSKOJ OSNOVI

Novi  Pravilnici: – o programu stručnog osposobljavanja za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja; – o računovodstvenim politikama korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje; – o načinu pripreme, sastavljanja i podnošenja finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, stupili su na snagu 20. septembra 2025. godine.

1. STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE ZA VOĐENJE POSLOVNIH KNJIGA

U skladu sa propisanim zakonskim ovlašćenjem, na predlog Komisije za praćenje primene Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor, Ministar finansija doneo je 1. septembra 2025. godine Pravilnik o programu stručnog osposobljavanja za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom za javni sektor na gotovinskoj osnovi, koji je objavljen u Službenom glasniku Republike Srbije, broj 78 od 12. septembra 2025. godine, a stupa na snagu 20.09.2025. godine.

Ovim pravilnikom propisuju se uslovi za osposobljavanje stručnih lica u smislu uredbe kojom se uređuje budžetsko računovodstvo, za vođenje poslovnih knjiga, pripremu, podnošenje i objavljivanje finansijskih izveštaja u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom za javni sektor na gotovinskoj osnovi, korisnika budžetskih sredstava i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, kao i korisnika sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a sve u skladu sa Programom stručnog osposobljavanja za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor na gotovinskoj osnovi (u daljem tekstu: Program), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 2. ovog pravilnika predviđa da su: „Korisnici Programa zaposleni kod korisnika budžetskih sredstava i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, kao i korisnika sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje koji imaju:

  • srednju, višu i visoku stručnu spremu i
  • odgovarajuće radno iskustvo od najmanje tri godine na poslovima računovodstva“.

Član 3. istog pravilnika predviđa pravo da: „Lice iz člana 2. ovog pravilnika obaveštava korisnika javnih sredstava kod kojeg je zaposleno o obukama koje je potrebno da pohađa u cilju osposobljavanja“. Obaveza Korisnika javnih sredstava je da organizatora obuke obaveštava o zaposlenima koji će pohađati obuku.

Cilj Programa je stručno osposobljavanje zaposlenih kod korisnika budžetskih sredstava i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, kao i korisnika sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, za vođenje poslovnih knjiga, pripremu, podnošenje i objavljivanje finansijskih izveštaja u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor na gotovinskoj osnovi.

Član 2. Programa predviđa da se Program realizuje pohađanjem obuka, stručnih kurseva, seminara i predavanja (u daljem tekstu: Obuke). Obuke se sprovode kontinuirano tokom cele godine po oblastima utvrđenim pravilnikom kojim je propisan ovaj program.

Član 3. Programa predviđa da Obuke obuhvataju sledeće oblasti:

  • Međunarodni računovodstveni standardi za javni sektor;
  • Javne finansije;
  • Budžetsko računovodstvo.

Član 4. Programa predviđa da Obuke organizuju državni organi i organizacije koji su za to stručno, kadrovski i tehnički osposobljeni (u daljem tekstu: Organizator). Predavači na Obukama mogu biti državljani Republike Srbije i strani državljani.

Član 5. Programa predviđa da je nakon završetka Obuke, Organizator u obavezi da polazniku izda potvrdu o pohađanju Obuke.

Član 6. Programa propisuje da se za sprovođenje ovog programa obezbeđuju sredstva u budžetu Republike Srbije.

Programom nije bliže određen cilj i očekivani ishod Obuke, opis sadržaja, oblik i metode rada i trajanje programa u satima, pa se nameće zaključak da će ova oblast biti sprovedena u skladu sa Opštim programom obuke državnih službenika – Program kontinuiranog stručnog usavršavanja državnih službenika u državnim organima, koji utvrđuje Nacionalna akademija za javnu upravu za programsku oblast finansijsko-materijalno poslovanje.

2. SPROVOĐENJE MERA PROGRAMA REFORME UPRAVLJANJA JAVNIM FINANSIJAMA (PRUJF) 2021-2025

Donošenje Pravilnika o programu stručnog osposobljavanja za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom za javni sektor na gotovinskoj osnovi, za čije sprovođenje se obezbeđuju sredstva u budžetu Republike Srbije, predviđeno je: „Merom 5.2 – Unapređenje profesionalne kompetentnosti računovođa u  javnom  sektoru sprovođenjem  adekvatnih  obuka“. Na ovaj način stvoren je osnovni preduslov za adekvatno sprovođenje reforme računovodstva, odnosno usvajanje međunarodne prakse izveštavanja, za kompetentnost računovođa i rukovodilaca u javnom sektoru.

U okviru Posebnog cilja V,  unapređeno računovodstvo u javnom sektoru primenom međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor, u okviru Planiranih reformskih mera u periodu 2021-2025, u Meri 5.3. predviđeno je: „Unapređenje obuhvata računovodstvenih podataka kroz primenu međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor“. U cilju sprovođenja ove mere u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 78/2025 od 12.9.2025. godine, objavljena su potpuno nova dva pravilnika u oblasti budžetskog računovodstva, i to:

  • Pravilnik o računovodstvenim politikama korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje – koji stupa na snagu 20.09.2025. godine, a primenjuje se od sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja za 2025. godinu. Navedeni entiteti su u obavezi da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika usklade svoja interna akta sa ovim pravilnikom;
  • Pravilnik o načinu pripreme, sastavljanja i podnošenja finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje – ovaj pravilnik stupa na snagu 20.09.2025. godine, a primenjuje se počev od pripreme, sastavljanja i podnošenja godišnjih finansijskih izveštaja za 2025. godinu.

Na opisani način je praktično zaokružen sistem budžetskog računovodstva u Republici Srbiji primenom međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor na gotovinskoj osnovi (IPSAS – skraćenica na engleskom od International Public Sector Accounting Standards), tako da je konačno usvojena preporuka SIGMA/OECD, odnosno EU.

3. REZIME

Izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu od 28.11.2024. godine, Uredbom o izmenama Uredbe o budžetskom računovodstvu, objavljenoj u Službenom glasniku Republike Srbije, 3 od 10. januara 2025. godine i Pravilnikom o programu stručnog osposobljavanja za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom za javni sektor na gotovinskoj osnovi, koji  stupa na snagu 20.09.2025. godine, zaokruženo je pitanje stručnog osposobljavanja za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja u skladu sa (MRS JS) na gotovinskoj osnovi, koje je prethodne godine izazivalo nedoumice kod dela zaposlenih na poslovima računovodstva u javnom sektoru.

Autor teksta: Ljubinko Stanojević, diplomirani ekonomista, ovlašćeni računovođa i revizor, ovlašćeni interni revizor, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru

IZVEŠTAVANJE RUKOVODIOCA KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA PREMA CENTRALNOJ JEDINICI ZA HARMONIZACIJU ZA 2024. GODINU 1024 683 euiaps-vega

IZVEŠTAVANJE RUKOVODIOCA KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA PREMA CENTRALNOJ JEDINICI ZA HARMONIZACIJU ZA 2024. GODINU

Obaveštavamo vas da su obrasci Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole i Godišnjeg izveštaja o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije za 2024. godinu dostupni od 14.2.2025. godine na sajtu Centralne jedinice za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije.

Za školske ustanove i mesne zajednice pripremljeni su posebni obrasci Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole i Godišnjeg izveštaja o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije.

Na osnovu člana 81. stav 5. i člana 82. stav 10. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022, 118/2021 – dr. zakon, 92/2023 i 94/2024), člana 19. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, broj 89/2019) i člana 32. st. 1 i 4. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, br. 99/2011, 106/2013 i 84/2023) propisano je da su rukovodioci korisnika javnih sredstava obavezni da do 31. marta 2025. godine izveste ministra finansija o adekvatnosti i funkcionisanju sistema finansijskog upravljanja i kontrole (FUK) i interne revizije (IR) za 2024. godinu, na obrascima koje je pripremila i objavila na svojoj internet stranici Centralna jedinica za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije (CJH).

Prema odredbama člana 103. Zakona o budžetskom sistemu, novčanom kaznom od 10.000,00 do 2.000.000,00 dinara kazniće se odgovorno lice korisnika budžetskih sredstava, odgovorno lice korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje ili drugo odgovorno lice, za sledeće prekršaje:

  • ukoliko ne dostavi izveštaj o adekvatnosti i funkcionisanju sistema finansijskog upravljanja i kontrole u skladu sa članom 81. stav 5. ovog zakona;
  • ukoliko ne uspostavi i ne obezbedi uslove za adekvatno funkcionisanje interne revizije u skladu sa članom 82. stav 2. ovog zakona, a na način propisan podzakonskim aktom iz člana 82. stav 14. ovog zakona;
  • ne dostavi izveštaj o funkcionisanju sistema interne revizije u skladu sa članom 82. stav 13. ovog zakona.

Izveštavanje rukovodioca korisnika javnih sredstava se vrši popunjavanjem dva Godišnja izveštaja, od kojih se jedan odnosi na sistem finansijskog upravljanja i kontrole (FUK), a drugi na sistem interne revizije (IR). Da bi godišnji izveštaji prikazali realno stanje, neophodno je da u njihovu pripremu budu uključeni rukovodioci svih nivoa organizacije.

Na sajtu Centralne jedinice za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije postavljenu su sledeći dokumenti kojima možete pristupiti preko linka:

Da bi se godišnji izveštaji smatrali dostavljenim, potrebno je da svaki korisnik javnih sredstava po završetku popunjavanja upitnika u aplikaciji, dostavi Centralnoj jedinici za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije sledeće dokumente, koje automatski generiše aplikacija za izveštavanje:

1. Za Godišnji izveštaj o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole:

  • Izjavu o internim kontrolama, i
  • Verifikaciju sadržaja izveštaja.

Izjava o internim kontrolama: rukovodilac korisnika javnih sredstava potpisuje i dostavlja jednu od tri ponuđene verzije, a u zavisnosti od toga da li je, na osnovu izvršene samoprocene iz Upitnika za samoocenjivanje interne kontrole, izveštaja interne revizije, izveštaja Državne revizorske institucije, odnosno izveštaja eksterne revizije i drugih dostupnih informacija, stekao razuman nivo uverenosti da u sistemu internih kontrola postoje, ili ne postoje, određene slabosti.

2. Za Godišnji izveštaj o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije:

  • Verifikaciju sadržaja izveštaja.

3. Za školske ustanove i mesne zajednice Godišnji izveštaj o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole i Godišnji izveštaj o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije:

  • Izjavu o internim kontrolama, i
  • Verifikaciju sadržaja izveštaja.

Navedena dokumenta (Izjava o internim kontrolama i Verifikacija sadržaja izveštaja) moraju biti potpisana od strane rukovodioca korisnika javnih sredstava i to možete učiniti na dva načina:

  • pomoću elektronskog potpisa ili
  • potpisivanjem dokumenata u papirnoj formi.

U članu 20. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru koji je stupio na snagu 1.1.2021. godine Izjava o internim kontrolama je sastavni deo godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole. U slučaju da su dokumenta (Izjava o internim kontrolama i Verifikacija sadržaja izveštaja)  elektronski potpisana i priložena u aplikaciji, nije potrebno redovnom poštom dostavljati bilo kakvu dokumentaciju. U slučaju da se potpisuju dokumenta (Izjava o internim kontrolama i Verifikacija sadržaja izveštaja) u papirnoj formi, neophodno ih je dostaviti redovnom poštom na adresu Ministarstvo finansija Republike Srbije.

Ukoliko vam je potrebna pomoć oko popunjavanja i podnošenja Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole i Godišnjeg izveštaja o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije za 2024. godinu stojimo Vam na raspolaganju.

ZAKLJUČCI SA INTERAKTIVNE PANEL DISKUSIJE OD 12. DO 15. NOVEMBRA 2024. GODINE 1024 768 euiaps-vega

ZAKLJUČCI SA INTERAKTIVNE PANEL DISKUSIJE OD 12. DO 15. NOVEMBRA 2024. GODINE

Upoznajte se sa zaključcima sa interaktivne panel diskusije: „Fokus ka napretku i zatvaranju Poglavlja 32 u Republici Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i iskustva nakon zatvaranja Poglavlja 32 iz Republike Hrvatske“.  Međunarodno udruženje ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru EUIAPS i SEVOI Financial Consulting inicirali su i organizovali međunarodni seminar na temu: „Stepen razvoja finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije u Republici Srbiji i regionu“, koji se održao u periodu od 12. do 15. novembra 2024. godine, na Zlatiboru.

Opšti zaključak panelista, kao i učesnika je da je upravo ovaj vid interakcije i saradnje eksperata iz regiona najbolji put za unapređenje profesije interne revizije.

Zaključke sa interaktivne panel diskusije možete preuzeti ovde.

IZMENE I DOPUNE PROPISA KOJI SE ODNOSE NA STRUČNO OSPOSOBLЈAVANЈE ZA VOĐENЈE POSLOVNIH KNЈIGA I INTERNU REVIZIJU – KAZNENE ODREDBE 1024 683 euiaps-vega

IZMENE I DOPUNE PROPISA KOJI SE ODNOSE NA STRUČNO OSPOSOBLЈAVANЈE ZA VOĐENЈE POSLOVNIH KNЈIGA I INTERNU REVIZIJU – KAZNENE ODREDBE

Najnovije izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu objavljene su u Službenom glasniku Republike Srbije broj 94 od 28. novembra 2024. godine, a stupile su na snagu 29.11.2024. godine.

Ovaj stručni tekst obrađuje dve aktuelne teme, značajne za računovođe i interne revizore u javnom sektoru.

1. STRUČNO OSPOSOBLЈAVANЈE ZA VOĐENЈE POSLOVNIH KNЈIGA

Tema „STICANЈE STRUČNIH ZVANЈA U RAČUNOVODSTVU JAVNOG SEKTORA“ obrađena je u stručnom tekstu sa informacijama aktuelnim do 03. juna 2024. godine.

Nakon tumačenja obrađenim u tom napisu, Ministarstvo finansija je 12. septembra 2024. godine izdalo OBAVEŠTENЈE O ODLAGANЈU obaveze primene Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor sledeće sadržine: „Obaveštavamo vas da će Ministarstvo finansija, u cilju obezbeđivanja korisnicima dodatnog vremena za pripremu implementacije Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor, u što skorijem roku, preduzeti neophodne radnje u cilju izmene Uredbe o primeni Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor („Službeni glasnik RS“, broj 144/22), kao i odgovarajućih izmena Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 73/10, 93/12, 142/14, 103/15, 99/16, 113/17, 72/19 i 92/23), kako bi se obaveza izrade finansijskih izveštaja iz člana 2. Uredbe, u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor odložila počev od izrade finansijskih izveštaja za 2025. godinu.

Takođe vas obaveštavamo da sama primena Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor na gotovinskoj osnovi ne iziskuje sertifikaciju. Na osnovu navedenog potrebno je da vaše zaposlene na poslovima računovodstva obavestite o pomenutom odlaganju primene Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor za 2025. godinu“.

1.1 IZMENE I DOPUNE ZAKONA O BUDŽETSKOM SISTEMU OD 28.11.2024. GODINE

Krajem 2024. poslovne godine, u „Službenom glasniku RS“, br. 94/2024 objavljen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu (ZBS), kojim je izmenjen član 75a stav3. tačka 6) tako da sada glasi: „6) priprema predlog načina i programa stručnog osposobljavanja za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja, u skladu sa MRS JS“.  Obrazloženje za ovu izmenu je razlog što primena Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor (MRS JS) za gotovinsku osnovu ne iziskuje polaganje stručnog ispita za sticanje sertifikata stručnih lica (računovođa, samostalni računovođa i ovlašćeni računovođa).

Na ovaj način povoljno su rešene nedoumice i strahovanja računovođa u javnom sektoru i njihovih pretpostavljenih od iznenadnog rizika neočekivanih izdataka za stručno osposobljavanje namenjeno sticanju stručnih zvanja zaposlenih na poslovima računovodstva u javnom sektoru. Takođe, usklađeni su zadaci Komisije za praćenje primene međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor sa „Merom 5.2 – Unapređenje profesionalne kompetentnosti računovođa u  javnom  sektoru  sprovođenjem  adekvatnih  obuka“, predviđenom Program reforme upravljanja javnim finansijama (PRUJF) 2021-2025.

Inače, da pojasnimo, član 75a propisuje da Vlada, na predlog Ministarstva, obrazuje Komisiju za praćenje primene međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor (u daljem tekstu: Komisija). Komisija daje mišljenje na nacrte akata ministra iz člana 75. ovog zakona, koji se odnose na primenu Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor – (u daljem tekstu MRS JS) (International Public Sector Accounting Standards – IPSAS), koje su u obavezi da primenjuju svi korisnici javnih sredstava, shodno ovom zakonu, osim javnih preduzeća i drugih organizacionih oblika javnog sektora koji primenjuju Međunarodne računovodstvene standarde – MRS (International Accounting Standards – IAS). Stav 2. ovog člana propisuje poslove koje Komisija obavlja.

U istom članu 75a dodat je novi stav 9, koji glasi: „Komisija je dužna da Ministarstvu najmanje jednom kvartalno dostavlja izveštaj o svome radu“.

1.2 IZMENA UREDBE O PRIMENI MEĐUNARODNIH RAČUNOVODSTVENIH STANDARDA ZA JAVNI SEKTOR

Vlada Republike Srbije je 20. decembra 2024. godine donela Uredbu o izmeni uredbe o primeni međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor, koja je objavljena u „Službenom glasniku RS“, br. 101 od 20. decembra 2024. godine, stupa na snagu 21. decembra 2024. godine.

U Uredbi o primeni Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor („Službeni glasnik RS“, broj 144/22), izmenjen je član 2. koji sada glasi: „Međunarodni računovodstveni standardi za javni sektor na gotovinskoj osnovi, primenjivaće se na vođenje poslovnih knjiga, počev od 1. januara 2025. godine, a za sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i objavljivanje finansijskih izveštaja direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, budžetskih fondova Republike Srbije i budžetskih fondova autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: lokalne vlasti), počev od izrade finansijskih izveštaja za 2025. godinu“.

Izmenom Uredbe o primeni Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor, odnosno odlaganje njene primene počev od izrade finansijskih izveštaja za 2025. godinu, Vlada Republike Srbije je prihvatila najavljenu inicijativu Ministarstva finansija.

1.3 IZMENE UREDBE O BUDŽETSKOM RAČUNOVODSTVU

Vlada Republike Srbije je 10. januara 2025. godine donela Uredbu o izmeni o budžetskom računovodstvu, koja je objavljena u „Službenom glasniku RS“, br. 3 od 10. januara 2025. godine, a stupa na snagu 18. januara 2025. godine.

U Uredbi o budžetskom računovodstvu („Službeni glasnik RS“, br. 125/03, 12/06 i 27/20), u članu 4. tačka 8) izmenjena je, tako da sada  glasi:

„8) Stručno lice je lice koje u cilju profesionalnog usavršavanja pohađa obuke, stručne kurseve, seminare i predavanja u skladu sa načinom i programom stručnog osposobljavanja za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja i u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor i koje nije kažnjavano za krivična dela koja ga čine nepodobnim za obavljanje poslova iz oblasti računovodstva“. Briše se tačka 9) koja je glasila: „Sertifikat je javna isprava izdata fizičkom licu o položenom stručnom ispitu, stečenom zvanju i ispunjenim uslovima predviđenim kodeksom etike za profesionalne računovođe“. (uvedena izmenama Uredbe od 13. marta 2020. godine)

Istom izmenom uredbe, član 19. izmenjen je tako da sada glasi:

„Vođenje poslovnih knjiga, pripremu, podnošenje i objavljivanje finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, kao i korisnika sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, obavlja stručno lice iz člana 4. tačka 8) ove uredbe.

Uslovi za osposobljavanje stručnih lica bliže se uređuju na način i u skladu sa programom iz člana 4. tačka 8) ove uredbe koji donosi ministar nadležan za poslove finansija, na predlog Komisije za praćenje primene Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor, u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem“.

Donošenjem Uredbe o izmeni o budžetskom računovodstvu zaokružena je izmena pravnog okvira (započeta Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu od 28.11.2024. godine i nastavljena Uredbom o izmeni uredbe o primeni međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor od 20. decembra 2024. godine) u oblasti stručnog osposobljavanja za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja.

2. DOPUNE U OBLASTI ORGANIZOVANЈA FUNKCIJE INTERNE REVIZIJE U LOKALNOJ SAMOUPRAVI, HARMONIZACIJE I SANKCIJE

Pomenutim Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu dopunjen je i član 82. stavom 3, koji glasi: „U jedinicama lokalne samouprave interna revizija se po pravilu uspostavlja aktom skupštine kao samostalna služba, kojom rukovodi službenik koga raspoređuje predsednik opštine, odnosno gradonačelnik, u skladu sa propisanim uslovima“.

Obrazloženje za ovu dopunu je da organizacioni položaj interne revizije zahteva njenu organizacionu i funkcionalnu nezavisnost, a na ovaj način je određen njen samostalan položaj, izdvojen iz lokalne uprave, kao posebno pravilo u odnosu na opšte propise o unutrašnjoj organizaciji jedinica lokalne samouprave. Pored toga, istom odredbom je predviđeno da predsednik opštine, odnosno gradonačelnik raspoređuje rukovodioca službe interne revizije, kako bi se obezbedila neposredna odgovornost interne revizije prema rukovodiocu korisnika javnih sredstava i precizirao radno-pravni položaj rukovodioca interne revizije u svojstvu službenika.

Navedena pravna norma je rezultat široke javne rasprave o najboljem položaju funkcije interne revizije u jedinici lokalne samouprave, koju su organizovali Ministarstvo finansija – Sektor centralna jedinica za harmonizaciju (CJH), Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i Stalna konferencija gradova i opština (SKGO).

Jedinice lokalne samouprave su u obavezi da usklade svoje opšte akte sa odredbama člana 11. stav 1. ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

2.1 DOSTUPNOST TAJNIH PODATAKA INTERNIM REVIZORIMA U JAVNOM SEKTORU

Osim navedene dopune, posle dosadašnjeg stava 9, koji postaje stav 10, dodati su novi stavovi 11. i 12, koji glase:

„Interni revizori imaju pravo neograničenog pristupa svim podacima potrebnim za sprovođenje revizije, uključujući i poverljive podatke, s tim da je za pristup podacima sa oznakom tajnosti potreban odgovarajući sertifikat, odnosno dozvola, u skladu sa propisima o tajnosti podataka. Rukovodilac iz stava 2. ovog člana određuje stepen tajnosti primljenog izveštaja o sprovedenoj pojedinačnoj  reviziji u skladu sa posebnim propisima“.

Ovom dopunom rešena je dugogodišnja nedoumica obima dokumentacije i podataka, koji su dostupni internim revizorima u obavljanju njihovog posla, u svetlu Zakona o tajnosti podataka („Službeni glasnik RS“, broj 104 od 2009. godine). Ovim zakonom uređen je jedinstven sistem određivanja i zaštite tajnih podataka koji su od interesa za nacionalnu i javnu bezbednost, odbranu, unutrašnje i spoljne poslove Republike Srbije, zaštite stranih tajnih podataka, pristup tajnim podacima i prestanak njihove tajnosti, nadležnost organa i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kao i odgovornost za neizvršavanje obaveza iz ovog zakona i druga pitanja od značaja za zaštitu tajnosti podataka. Pravo pristupa tajnim podacima označenim stepenom tajnosti „INTERNO“ je članom 40. ovog zakona definisano tako da: „Funkcioneri, zaposlena lica, odnosno lica koja obavljaju poslove u organima javne vlasti imaju pristup tajnim podacima označenim stepenom tajnosti „INTERNO“. Lica iz stava 1. ovog člana potpisuju izjavu, kojom potvrđuju da će postupati sa tajnim podacima u skladu sa zakonom i drugim propisom“. Član 42. istog zakona predviđa da: „Fizičko i pravno lice – korisnik tajnog podatka, ima pravo pristupa tajnim podacima koji su neophodni za obavljanje poslova iz delokruga njegovog rada i koji su po stepenu tajnosti određeni u sertifikatu za pristup tajnim podacima (u daljem tekstu: sertifikat), odnosno dozvoli. Izuzetno od stava 1. ovog člana, u slučaju izuzetne hitnosti u postupanju, lice kome je izdat sertifikat, odnosno dozvola za pristup tajnim podacima označenim nižim stepenom tajnosti, može biti upoznato sa tajnim podatkom označenim neposredno višim stepenom tajnosti. Lice iz stava 2. ovog člana je dužno da potpiše izjavu, kojom potvrđuje da će postupati sa tajnim podacima, u skladu sa zakonom i drugim propisom“.

Postupak izdavanja sertifikata je propisan članom 43. tako da: „Pre izdavanja sertifikata, odnosno dozvole, lice kome se izdaje sertifikat dužno je da potpiše izjavu, kojom potvrđuje da će postupati sa tajnim podacima u skladu sa zakonom i drugim propisom.

Ako lice iz stava 1. ovog člana ne potpiše izjavu, postupak izdavanja sertifikata, odnosno dozvole se obustavlja. Pisana izjava čini sastavni deo dokumentacije na osnovu koje je izdat sertifikat, odnosno dozvola“. Postupak za izdavanje sertifikata odnosno dozvole i uslovi za izdavanje sertifikata fizičkom licu propisani su članovima 48. – 70. istog zakona.

Dosadašnji stav 11, koji je glasio: „Ministar propisuje zajedničke kriterijume za organizovanje i standarde i metodološka uputstva za postupanje i izveštavanje interne revizije i bliže uređuje poslove interne revizije u javnom sektoru“ postaje stav 14, menja se i glasi: „Ministar propisuje zajedničke kriterijume za organizovanje i izveštavanje o funkcionisanju interne revizije, standarde i metodološka uputstva za njeno postupanje i izveštavanje i bliže uređuje poslove interne revizije u javnom sektoru“. Na ovaj način je terminološki jasnije Zakonom o budžetskom sistemu određena funkcija interne revizije, njeno postupanje i izveštavanje.

2.2 HARMONIZACIJA – VOĐENЈE REGISTRA USPOSTAVLЈENIH INTERNIH REVIZIJA U JAVNOM SEKTORU

U članu 83. stav 2. kojim su određeni poslovi  Centralne jedinice za harmonizaciju (CJH), dato je novo ovlašćenje, tako što je posle tačke 4) dodata tačka 4a), koja glasi: „4a) vođenje registra uspostavljenih internih revizija u javnom sektoru, sa podacima o načinu uspostavljanja, angažovanim internim revizorima i drugim podacima o funkcionisanju interne revizije“.

Na ovaj način izvršeno je preciziranje oblika i načina vođenja službene evidencije o internim revizijama, koje izviru iz postojećih poslova i zaduženja te jedinice (CJH), koja prati primenu i sagledava kvalitet interne revizije u javnom sektoru.

2.3 UVOĐENЈE SANKCIJA U OBLASTI INTERNE REVIZIJE

Najvažnija izmena u oblasti interne finansijske kontrole u javnom sektoru (glava VI. Zakona o budžetskom sistemu od njenog uvođenja 03.10.2006. godine, prestavlja uvođenje sankcija za korisnike javnih sredstava koji se ne pridržavaju pravnih normi iz članova 81. i 82. ovog sistemskog zakona.

U glavi  X. KAZNENE ODREDBE – Prekršaji,  član 103., koji u stavu 1. propisuje: „Novčanom kaznom od 10.000 do 2.000.000 dinara kazniće se odgovorno lice korisnika budžetskih sredstava, odgovorno lice  korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje ili  drugo odgovorno lice, za sledeće prekršaje“ dopunjen je tačkama 10) – 12), koje glase:

  • „10) ukoliko ne dostavi izveštaj o adekvatnosti i funkcionisanju sistema finansijskog upravljanja i kontrole u skladu sa članom 81. stav 5. ovog zakona;
  • 11) ukoliko ne uspostavi i ne obezbedi uslove za adekvatno funkcionisanje interne revizije u skladu sa članom 82. stav 2. ovog zakona, a na način propisan podzakonskim aktom iz člana 82. stav. 14. ovog zakona;
  • 12) ne dostavi izveštaj o funkcionisanju sistema interne revizije u skladu sa članom 82. stav 13. ovog zakona“.

Ovlašćenje za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka iz člana 103, 103a i 103b ovog zakona je članom 104. dodeljeno budžetskoj inspekciji.

Prekršajni postupak iz čl. 103, 103a i 103b  ovog zakona ne može se pokrenuti ako protekne pet  godina od dana kada je prekršaj učinjen. Prekršajni postupak iz stava 1. ovog člana vodi se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju prekršaji.

2.4 USPOSTAVLЈANЈE INTERNE REVIZIJE

Uvođenjem sankcija u oblasti interne finansijske kontrole u javnom sektoru, zakonodavac je uvažio dugogodišnje predloge ovlašćenih internih revizor u javnom sektoru za poboljšanje efikasnosti sistema finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije.

Takođe, na ovaj način su uvažene i preporuke Državne revizorske institucije (DRI), utvrđene nakon sprovedenih revizija svrsishodnosti interne finansijske kontrole u javnom sektoru Republike Srbije. Kao primer navodimo „Izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja – Efikasnost uspostavljanja interne finansijske kontrole u javnim preduzećima i društvima kapitala koja obavljaju delatnost od opšteg interesa  od 1. decembra 2022. godine“, u kome DRI utvrđuje problem: „Proverom uspostavljanja i obezbeđivanja uslova za funkcionisanje interne revizije u javnim preduzećima i društvima kapitala kod kojih su izvršene revizije u 2020. i 2021. godini (njih 71), a koja imaju obavezu uspostavljanja, njih 33 odnosno 46% nije uspostavilo internu reviziju“.

Izmenom i dopunom Zakona o budžetskom sistemu u oblasti interne revizije izvršena je i aktivnost  4.2.6: Unapređenje postojećeg pravnog okvira u cilju optimizacije organizacije interne revizije i izveštavanja IR (koja je zamenjena 25. decembra 2023. godine nazivom: „Analiza primene i eventualno unapređenje postojećeg pravnog okvira u cilju optimizacije organizacije interne revizije i izveštavanja IR“), u okviru Mere 4.2: Unapređena funkcija interne revizije u javnom sektoru u skladu sa međunarodnim standardima i načelima, predviđenom Programom reforme upravljanja javnim finansijama (PRUJF) 2021-2025, u okviru posebnog cilja IV: Unapređenje primene sistema interne finansijske kontrole u javnom sektoru.

Prošlogodišnjim (2023.) izmenama i dopunama Pravilnika o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru, objavljenom u Službenom glasniku RS br. 84 od 5. oktobra 2023. godine, ispunjeni su formalno pravni uslovi za postizanje boljeg stepena pokrivenosti funkcijom interne revizije (IR) na nivou cele Republike Srbije (RS) i za jačanje kapaciteta ključnih jedinica IR u sistemu, uz istovremeno smanjivanje ukupnog broja potrebnih revizora na nivou RS.

Uvođenje kaznene odredbe za one rukovodioce korisnika javnih  sredstava koji  ne uspostave i ne obezbede uslove za  adekvatno funkcionisanje interne revizije ima za cilj i ažurnije ispunjavanje međunarodnih obaveza Republike Srbije, preuzetih u okviru pretpristupnih pregovora sa Evropskom komisijom i poglavlja 32 – Finansijski nadzor.

Vlada Srbije usvojila je 3. oktobra 2024. godine, Reformsku agendu Republike Srbije, dokument čiji je cilj da ubrza sve pokrenute reforme, onako kako su već trasirane u pregovorima o članstvu sa EU. U četiri reformske oblasti predviđeno je 98 mera, odnosno koraka koji će, kada budu realizovani, biti uslov za isplatu, kako bi povukli novac namenjen Srbiji iz Evropskog fonda za rast u iznosu od oko 112 miliona evra za prvu tranšu od ukupno 1,58 milijardi evra, koliko će Republici Srbiji biti na raspolaganju do kraja 2027. godine.

Republika Srbija ima delotvorne i efikasne institucije javnog sektora sa sistemom interne kontrole za otkrivanje i ispravljanje nepravilnosti, prevare, korupcije i sukoba interesa u skladu sa međunarodno priznatim principima interne kontrole, uključujući razdvajanje funkcija i aranžmane za izveštavanje i praćenje, što se ogleda i u redovnom sistemu upravljanja nacionalnim budžetom. Pravna osnova sistema interne finansijske kontrole u javnom sektoru (IFKJ) nameće uvođenje i usklađivanje sistema interne kontrole sa međunarodno prihvaćenim standardima, izveštavanje o uspostavljanje sistema i proveru kvaliteta aktivnosti sistema interne kontrole. Interni revizori u javnom sektoru RS sertifikovani su u skladu sa nacionalnom šemom sertifikacije koja odgovara međunarodnim sertifikatima za interne revizore u javnom sektoru. Program stručne obuke i ispit za sertifikaciju organizuje MF/CJH. Sertifikacija internih revizora je već priznata od strane Evropske komisije (EK). Pošto postoje zakonski i metodološki okvir, Republika Srbija je sada fokusirana na unapređenje sprovođenja interne kontrole i interne revizije, na osnovu identifikovanih slabosti i preporuka iz godišnjih izveštaja CJH i godišnjih izveštaja Evropske komisije o proširenju.

U okviru planiranih unapređenja u oblasti IFKJ, Reformska agenda predviđa posvećenost osiguravanju da funkcija interne revizije bude obezbeđena u svim institucijama gde je to neophodno i da jedinice interne revizije imaju dovoljan broj revizora. Izmene podzakonskih akata koji se odnose na internu reviziju i sertifikaciju, usvojene u oktobru 2023. godine, imaju za cilj rešavanje ovog nedostatka omogućavanjem većeg obuhvata funkcije interne revizije u javnom sektoru Republike Srbije, daljim preciziranjem kriterijuma za uspostavljanje funkcije interne revizije, povećanjem koncentracije internih revizora u ključnim državnim organima i jačanjem kapaciteta za obuku i ubrzavanje procesa sertifikacije internih revizora.

Navedene činjenice ukazuju na širi kontekst i značaj izmena ZBS i uvođenja sankcija u oblasti IFKJ.

2.5 IZVEŠTAVANJE O INTERNOJ REVIZIJI I FINANSIJSKOM UPRAVLJANJU I KONTROLI

Prema Konsolidovanom godišnjem izveštaju za 2023. godinu o stanju interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji od jula 2024. godine, koji CJH priprema za Vladu, „FUK izveštaj za 2023. godinu je dostavljen od strane 3779 KJS. Od ovog broja, 1590 izveštaja je dostavljeno od strane školskih ustanova, a 2189 od ostalih KJS“.

Prema spisku „Korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije“ od 30.11.1024. registrovano je njih 10.430. – na način propisan Pravilnikom o načinu utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstava i o uslovima i načinu za otvaranje i ukidanje podračuna konsolidovanog računa trezora kod Uprave za trezor („Službeni glasnik RS“, br. 11/2023 i 84/2023). 3779 KJS koji su dostavili svoje FUK izveštaje za 2023. godinu predstavljaju 36% svih korisnika javnih sredstava koji su prema članu 81. stav 5. Zakona o budžetskom sistemu dužni da dostavljaju svoje godišnje izveštaje o adekvatnosti i funkcionisanju sistema finansijskog upravljanja i kontrole. Uvođenjem sankcija za preostalih 64% odnosno 6651 KJS koji do sada nisu dostavljali svoje izveštaje, zakonodavac nastoji da poveća obuhvat i verodostojnost prikupljenih podataka.

3. ZAKLЈUČAK

Izmenom člana 75a stav 3. tačka 6) ZBS tako da sada glasi: „6) priprema predlog načina i programa stručnog osposobljavanja za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja, u skladu sa MRS JS“ povoljno su rešene nedoumice i strahovanja računovođa u javnom sektoru i njihovih pretpostavljenih od rizika neočekivanih izdataka za stručno osposobljavanje namenjeno sticanju stručnih zvanja zaposlenih na poslovima računovodstva u javnom sektoru.

Izmenom Uredbe o primeni Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor, odložena je njena primene počev od izrade finansijskih izveštaja za 2025. godinu.

Izmena Uredbe o budžetskom računovodstvu detaljnije propisuje obaveze stručnog lica za vođenje poslovnih knjiga, pripremu, podnošenje i objavljivanje finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, kao i korisnika sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Uvođenjem sankcija za:

  • nedostavljanje izveštaja o adekvatnosti i funkcionisanju sistema finansijskog upravljanja i kontrole, propisano članom 81. stav 5. ZBS;
  • neuspostavljanje i neobezbeđivanje uslova za adekvatno funkcionisanje interne revizije propisano članom 82. stav 2. ZBS i
  • nedostavljanje izveštaja o funkcionisanju sistema interne revizije propisano članom 82. stav 13. ZBS.

Zakonodavac nastoji da uspostavi efikasniji sistem interne revizije i izveštavanja o funkcionisanju sistema FUK i IR, kako bi Republika Srbija ostvarila značajan napredak u ispunjavanju svojih međunarodnih obaveza, preuzetih u okviru pretpristupnih pregovora sa Evropskom komisijom i poglavlja 32 – Finansijski nadzor, kao i najnovijom Reformskom agendom (instrument za reformu i rast za Zapadni Balkan).

Autor teksta: Ljubinko Stanojević, diplomirani ekonomista, ovlašćeni računovođa i revizor, ovlašćeni interni revizor, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru

NOVČANOM KAZNOM OD 10.000,00 DO 2.000.000,00 DINARA KAZNIĆE SE RUKOVODIOCI KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA ZA PREKRŠAJE U SKLADU SA ČLANOM 81. I ČLANOM 82. ZAKONA O BUDŽETSKOM SISTEMU 1024 683 euiaps-vega

NOVČANOM KAZNOM OD 10.000,00 DO 2.000.000,00 DINARA KAZNIĆE SE RUKOVODIOCI KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA ZA PREKRŠAJE U SKLADU SA ČLANOM 81. I ČLANOM 82. ZAKONA O BUDŽETSKOM SISTEMU

Narodna skupština Republike Srbije је 27. novembra 2024. godine usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Prema odredbama člana 103. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54 od 17. jula 2009, 73 od 12. oktobra 2010, 101 od 29. decembra 2010, 101 od 30. decembra 2011, 93 od 28. septembra 2012, 62 od 16. jula 2013, 63 od 19. jula 2013 – ispravka, 108 od 6. decembra 2013, 142 od 25. decembra 2014, 68 od 4. avgusta 2015 – dr. zakon, 103 od 14. decembra 2015, 99 od 12. decembra 2016, 113 od 17. decembra 2017, 95 od 8. decembra 2018, 31 od 29. aprila 2019, 72 od 7. oktobra 2019, 149 od 11. decembra 2020, 118 od 9. decembra 2021, 118 od 9. decembra 2021 – dr. zakon, 138 od 12. decembra 2022, 92 od 27. oktobra 2023, 94 od 28. novembra 2024.), novčanom kaznom od 10.000,00 do 2.000.000,00*** dinara kazniće se odgovorno lice korisnika budžetskih sredstava, odgovorno lice korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje**** ili drugo odgovorno lice, za sledeće prekršaje:

  • ukoliko ne dostavi izveštaj o adekvatnosti i funkcionisanju sistema finansijskog upravljanja i kontrole u skladu sa članom 81. stav 5. ovog zakona;*****
  • ukoliko ne uspostavi i ne obezbedi uslove za adekvatno funkcionisanje interne revizije u skladu sa članom 82. stav 2. ovog zakona, a na način propisan podzakonskim aktom iz člana 82. stav 14. ovog zakona;*****
  • ne dostavi izveštaj o funkcionisanju sistema interne revizije u skladu sa članom 82. stav 13. ovog zakona.*****

***Službeni glasnik RS, broj 93/2012

****Službeni glasnik RS, broj 142/2014

*****Službeni glasnik RS, broj 94/2024

Prema odredbama člana 81. Zakona o budžetskom sistemu, za uspostavljanje, održavanje i redovno ažuriranje sistema finansijskog upravljanja i kontrole, odgovoran je rukovodilac korisnika javnih sredstava. Rukovodilac korisnika javnih sredstava do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu na propisani način izveštava ministra o adekvatnosti i funkcionisanju sistema finansijskog upravljanja i kontrole.* Ministar utvrđuje zajedničke kriterijume*, metodologiju** i standarde za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru.

Prema odredbama člana 82. Zakona o budžetskom sistemu, Za uspostavljanje i obezbeđenje uslova za adekvatno funkcionisanje interne revizije odgovoran je rukovodilac korisnika javnih sredstava.* Rukovodilac korisnika javnih sredstava do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu na propisani način izveštava ministra o funkcionisanju sistema interne revizije. Ministar propisuje zajedničke kriterijume za organizovanje i izveštavanje o funkcionisanju interne revizije, standarde i metodološka uputstva za njeno postupanje i izveštavanje i bliže uređuje poslove interne revizije u javnom sektoru.**

*Službeni glasnik RS, broj 73/2010

**Službeni glasnik RS, broj 94/2024

Nadzorni odbor zdravstvene ustanove u ulozi revizorskog odbora 1024 678 euiaps-vega

Nadzorni odbor zdravstvene ustanove u ulozi revizorskog odbora

1. UVOD

Nedavno je praksi iskrslo pitanje odnosa Nadzornog odbora zdravstvene ustanove i internog revizora. Naime, izmenama statuta zdravstvene ustanove (ZU) ustanovljena je obaveza internog revizora da svoje izveštaje podnosi Nadzornom odboru.

U cilju razjašnjenja razloga nastanka ovakve situacije, pripremljen je uporedni pregled načina uređenja ovog pitanja u zakonskim i podzakonskim aktima Republike Srbije po sektorima.

1.1. Naime, Zakonom o bankama („Službeni glasnik“, RS br. 107/2005, 91/2010 i 15/2015) u članu 73. kao Delokrug Upravnog odbora banke  je propisano da: „….10) nadzire rad izvršnog odbora banke; 11) uspostavlja sistem unutrašnjih kontrola i vrši nadzor nad njegovom efikasnošću; 12) usvaja program i plan unutrašnje revizije banke i metodologiju njenog rada; 13) razmatra izveštaje spoljne i unutrašnje revizije o rezultatima izvršene revizije, kao i izveštaje o aktivnostima i radu unutrašnje revizije, te odobrava godišnji izveštaj o adekvatnosti upravljanja rizicima i unutrašnjoj kontroli banke“.

Organi banke, kao što su Upravni odbor i interni revizor, su po Zakonu o bankama, organi unutrašnjeg nadzora, obrazovani u cilju zaštite akcionara i njihovog nadzora nad poslovanjem ban-ke i to: nadzor nad revizijom i računovodstvenim politikama banke, izborom menadžmenta, određivanjem naknada rukovodstvu i drugim pitanjima. Cilj ove odredbe je jačanje internih kontrola u bankama, kako bi se zaštitili akcionari, koji nisu neposredno angažovani u upravljanju bankom. Na ovaj način akcionari bi trebalo da budu zaštićeni od raznih zloupotreba u banci, koje mogu dovesti do umanjenja vrednosti njihove imovine (akcija). Poslovi unutrašnjeg nadzora naročito obuhvataju: 1) kontrolu usklađenosti poslovanja banke sa zakonom, drugim propisima i aktima banke; 2) nadzor nad sprovođenjem računovodstvenih  politika i finansijskim izveštavanjem; 3) proveru sprovođenja politika upravljanja rizicima; 4) praćenje usklađenosti organizacije i delovanja banke sa kodeksom korporativnog upravljanja; 5) vrednovanje politika i procesa u banci, kao i predlaganje njihovog unapređenja.

Međutim, Zakonom o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik“, RS br. 25/2019 i 92/2023), kao ni Zakonom o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 , 108/2013, 142/2014, 68/2015, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022, 118/2021 i 92/2023) ovakav odnos i podređenost funkcije interne revizije Nadzornom odboru u javnom sektoru nije predviđen, o čemu ćemo detaljnije u nastavku ovog bloga – stručnog teksta.

2. ULOGA NADZORNOG ODBORA ZDRAVSTVENE USTANOVE

Zakonom o zdravstvenoj zaštiti u članu 121. propisane su sledeće nadležnosti: „Nadzorni odbor zdravstvene ustanove nadzire rad zdravstvene ustanove. Nadzorni odbor podnosi osnivaču izveštaj o svom radu, najmanje dva puta godišnje. Izveštaj obuhvata, između ostalog, izveštaj o nadzoru nad radom direktora i upravnog odbora zdravstvene ustanove, koji uključuje realizaciju finansijskog plana na osnovu godišnjeg finansijskog izveštaja zdravstvene ustanove, završni račun zdravstvene ustanove, godišnji izveštaj o radu i poslovanju zdravstvene ustanove, izveštaj o korišćenju sredstava zdravstvene ustanove u skladu sa zakonom, kao i druga pitanja koja su od značaja za finansijsku održivost zdravstvene ustanove“.

3. ULOGA REVIZORSKOG ODBORA U JAVNOM SEKTORU

Zakon o budžetskom sistemu članom 82. propisuje  da: „Korisnici javnih sredstava uspostavljaju internu reviziju. Za uspostavljanje i obezbeđenje uslova za adekvatno funkcionisanje interne revizije odgovoran je rukovodilac korisnika javnih sredstava. Interna revizija je organizaciono nezavisna od delatnosti koju revidira, nije deo ni jednog poslovnog procesa, odnosno organizacionog dela organizacije, a u svom radu je neposredno odgovorna rukovodiocu korisnika javnih sredstava. Funkcionalna nezavisnost interne revizije se obezbeđuje samostalnim odlučivanjem o: području revizije na osnovu procene rizika, načinu obavljanja revizije i izveštavanju o obavljenoj reviziji“.

Pravilnik o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, br. 99/ 2011, 106/ 2013 i 84/ 2023.) članom 7. predviđa mogućnost da: „Rukovodilac korisnika javnih sredstava (KJS) može da obrazuje revizorski odbor, kao savetodavno telo za pitanja interne kontrole i interne revizije, a koji naročito: 1) razmatra izveštaje o radu interne revizije i izveštaje o sprovedenim pojedinačnim revizijama;  2) daje prethodno mišljenje na nacrt povelje interne revizije, strateški i godišnji plan interne revizije, odnosno izmene i dopune ovih akata; 3) razmatra plan aktivnosti i sprovođenje datih preporuka interne revizije; i 4) razmatra izveštaje o stanju finansijskog upravljanja i kontrole“.

3.1 Konsolidovani godišnji izveštaj za 2023. godinu o stanju interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji od jula 2024. navodi:

„Pravilnikom IR je propisano da rukovodilac KJS može da obrazuje revizorski odbor, kao savetodavno telo za pitanja interne kontrole i IR. S obzirom na to da je posebnim zakonom propisana obaveza da JP formiraju komisiju za reviziju, celokupan broj formiranih revizorskih odbora se nalazi u ovoj kategoriji KJS. Revizorski odbor, kao savetodavno telo za pitanja IR, osnovan je kod 29 JP i privrednih društava na centralnom nivou“.

Od 197 korisnika RFZO, koji su dostavili  svoje godišnje izveštaje o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije za 2023. godinu, njih 96 je normativno uspostavilo IR, a 81 funkcionalno uspostavilo IR. Na osnovu prikazanih podataka o KJS na centralnom nivou, može se uočiti rast od 22% u broju normativno uspostavljene funkcije interne revizije, 70% u broju funkcionalno uspostavljene funkcije interne revizije, u 2023. u odnosu na 2022. godinu. Ovom rastu najviše je doprineo rast kod kategorije korisnika RFZO, tj. zdravstvenih ustanova u javnom sektoru i kategorije drugi i ostali KJS, zbog angažovanja pojedinačnih ovlašćenih internih revizora ugovorom o obavljanju poslova interne revizije.

3.2 Model Povelje Odbora za reviziju, koji je sačinio Institut internih revizora 2013.

U cilju boljeg razumevanja uloge Revizorskog odbora u sistemu javnih internih kontrola u javnom sektoru, u nastavku dajemo prikaz njegove uloge, nadležnosti i načina rada, kako je predviđeno Međunarodnim  standardima interne revizije.

SVRHA

Koristi Upravnom odboru u ispunjavanju njegovih odgovornosti vezanih za nadzor nad procesom finansijskog izveštavanja, sistemom internih kontrola, procesom revizije i nadzor nad procesom praćenja usklađenosti sa zakonima i propisima, kao i sa kodeksom ponašanja.

OVLAŠĆENJA

Odbor za reviziju ima ovlašćenje da sprovodi ili da odobri istrage o bilo kom pitanju u okviru svojih odgovornosti. On je ovlašćen da:

  • postavlja, određuje naknade i sprovodi nadzor nad radom svakog ovlašćenog revizorskog društva koje organizacija angažuje;
  • razrešava svaku vrstu nesuglasica između rukovodstva i revizora, vezano za finansijsko izveštavanje;
  • prethodno odobri sve revizorske i ne-revizorske usluge;
  • angažuje nezavisne savetnike, računovođe ili druge stručnjake kako bi savetovali Odbor ili pomagali u sprovođenju istraga;
  • zahteva od zaposlenih bilo koju vrstu informacija koje su neophodne – svih od kojih se zahteva puna saradnja vezana za zahteve Odbora – kao i od trećih lica;
  • se, po potrebi, sastaje sa službenicima kompanije, eksternim revizorima ili eksternim konsultantima.

SASTAV

Odbor za reviziju sastoji se od najmanje tri, a najviše šest članova Upravnog odbora. Članove i predsedavajućeg Odbora za reviziju imenuje Upravni odbor ili njegov Odbor za imenovanje.

Svaki član Odbora će biti nezavisan i finansijski obrazovan. Najmanje jedan član će biti postavljen kao „finansijski stručnjak“, kao što je definisano važećim zakonima i propisima.

SEDNICE

Odbor će se sastajati najmanje četiri puta godišnje, sa ovlašćenjem da saziva i dodatne sednice, ukoliko se ukaže potreba. Od svih članova Odbora očekuje se da prisustvuju svakoj sednici, uživo ili putem video konferencije. Odbor će pozivati članove rukovodstva, revizore i druge da prisustvuju sednicama i da pruže značajne informacije, ukoliko bude potrebno. Održavaće i zasebne sastanke sa revizorima i sastanke sa izvršnim rukovodstvom. Članovima će unapred biti dostavljen dnevni red sednica, zajedno sa odgovarajućim informativnim materijalom. Zapisnici će biti vođeni.

ODGOVORNOST

Odbor će imati sledeće odgovornosti:

Finansijski izveštaji

  • Pregled značajnih računovodstvenih i pitanja izveštavanja, uključujući kompleksne ili neuobičajene transakcije i oblasti sa visokim stepenom procene, kao i novije stručne i regulatorne objave i razumevanje njihovog uticaja na finansijske izveštaje.
  • Pregled rezultata revizije, sa rukovodstvom i eksternim revizorima, uključujući sve poteškoće sa kojima su se susreli.
  • Pregled godišnjih finansijskih izveštaja, uz razmatranje njihove potpunosti, konzistentnosti sa informacijama kojima raspolažu članovi Odbora i razmatranje da li odražavaju odgovarajuće računovodstvene principe.
  • Pregled ostalih delova godišnjeg izveštaja i odgovarajućih zakonskih obrazaca pre njihovog objavljivanja i razmatranje tačnosti i potpunosti sadržanih informacija.
  • Pregled, sa rukovodstvom i eksternim revizorom, svih pitanja koja su obavezna da se predoče Odboru, u skladu sa Međunarodnim standardima revizije.
  • Razumevanje načina na koji rukovodstvo izrađuje periodične finansijske informacije, kao i prirodu i stepen uključivanja eksternih revizora u ovaj postupak.
  • Pregled periodičnih finansijskih izveštaja, sa rukovodstvom i eksternim revizorima, pre njihovog podnošenja zakonodavcu, i razmatranje da li su potpuni i konzistentni sa informacijama kojima raspolažu članovi Odbora.

Interne kontrole

  • Razmatranje efektivnosti sistema internih kontrola kompanije, uključujući bezbednost i kontrolu informacionih tehnologija.
  • Razumevanje obuhvata internih i eksternih revizora prilikom pregleda internih kontrola u finansijskom izveštavanju i dobijanje izveštaja o značajnim nalazima i preporukama, zajedno sa odgovorima rukovodstva.

Interna revizija

  • Odobrava povelje interne revizije.
  • Odobrava odluke vezne za postavljanje i razrešavanje izvršnog rukovodioca revizije. Utvrđuje da ne postoje neopravdane zabrane ili ograničenja, proverava i usaglašava se sa postavljenjem, smenom ili otpuštanjem izvršnog rukovodioca revizije.
  • Odobrava godišnji plan revizije i sve značajnije izmene plana. Pregleda učinak aktivnosti odeljenja interne revizije u odnosu na plan.
  • Zajedno sa izvršnim rukovodiocem revizije pregleda budžet interne revizije, plan resursa, aktivnosti i organizacionu strukturu funkcije interne revizije.
  • Najmanje jedanput godišnje pregleda učinak izvršnog rukovodioca revizije i saglašava se oko godišnje nadoknade i korekcije zarade.
  • Pregleda efektivnost funkcije interne revizije, uključujući usaglašenost sa definicijom interne revizije, etičkim kodeksom i međunarodnim standardima za profesionalnu praksu interne revizije, Instituta internih revizora.
  • Redovno se sastaje zasebno sa izvršnim rukovodiocem revizije radi diskusije o bilo kom pitanju koje Odbor ili interna revizija smatra da bi trebalo da bude diskutovano zasebno.

Eksterna revizija

  • Pregled opsega revizije i revizorskog pristupa predočenog od strane eksternog revizora, uključujući koordinaciju revizorskog posla sa internom revizijom.
  • Pregled učinka eksternih revizora i davanje finalnog odobrenja za imenovanje ili otpuštanje revizora.
  • Pregleda i potvrđuje nezavisnost eksternih revizora po prijemu izjava revizora o odnosu između revizora i kompanije, uključujući ne-revizorske usluge i razmatra međusobne odnose sa revizorima.
  • Redovno se sastaje zasebno sa eksternim revizorom radi diskusije o bilo kom pitanju koje Odbor ili revizori smatraju da bi trebalo biti diskutovano zasebno.

Usaglašenost

  • Pregled efektivnosti sistema za nadzor usklađenosti sa zakonima i propisima i rezultate istraga rukovodstva i praćenja napretka (uključujući disciplinske akcije) bilo kakvih slučajeva neusklađenosti.
  • Pregled nalaza svih nadzora sprovedenih od strane regulatora i svih njihovih zapažanja.
  • Pregled procesa upoznavanja zaposlenih sa kodeksom ponašanja i procesa za praćenje njihove usaglašenosti sa istim.
  • Redovno prima nove informacije od rukovodstva i pravnog zastupnika kompanije vezane za pitanja usklađenosti.

Izveštavanje

  • Redovno izveštava Upravni odbor o aktivnostima Odbora, nalazima i sa njima povezanim preporukama.
  • Obezbeđuje otvoren kanal komunikacije između interne revizije, eksternih revizora i Upravnog odbora.
  • Podnosi godišnji izveštaj akcionarima, opisujući sastav Odbora, odgovornosti, i način na koji su one sprovođene, kao i sve ostale informacije koje se zahtevaju pravilnikom, uključujući odobrenje ne-revizorskih usluga.
  • Pregleda sve ostale izveštaje koje kompanija izdaje, iz domena odgovornosti Odbora.

Ostale odgovornosti

  • Sprovodi ostale aktivnosti koje potiču iz ove povelje, u skladu sa zahtevima Upravnog odbora.
  • Inicira i nadzire specijalne istrage, ukoliko je potrebno.
  • Vrši godišnji pregled i ocenu adekvatnosti povelje odbora, zahtevajući od Upravnog odbora odobrenje predloženih promena i obezbeđuje odgovarajuća obelodanjivanja koja mogu biti zahtevana zakonom ili propisima.
  • Godišnje potvrđuje da su sve odgovornosti navedene u ovoj povelji zaista sprovedene.
  • Ocenjuje učinak Odbora i njegovih pojedinačnih članova, na redovnoj osnovi.

Navedeni Model Povelje Odbora za reviziju Instituta internih revizora predstavlja odličan alat za sve Odbore za reviziju i Komisije za reviziju u javnom sektoru Republike Srbije, kako bi organizovali svoje aktivnosti na ekonomičan, efikasan i delotvoran način.

4. ULOGA KOMISIJE ZA REVIZIJU U JAVNIM PREDUZEĆIMA

Zakonom o javnim preduzećima („Službeni glasnik RS“, br. 15/2016 i 88/2019)  u članu 55. predviđa da Javno preduzeće čiji je osnivač Republika Srbija ima komisiju za reviziju. Komisija za reviziju ima tri člana koje imenuje Nadzorni odbor. Nezavisan član Nadzornog odbora je predsednik komisije za reviziju. Najmanje jedan član komisije za reviziju mora biti lice koje je ovlašćeni revizor u skladu sa zakonom kojim se uređuje revizija ili koje ima odgovarajuća znanja i radno iskustvo u oblasti finansija i računovodstva.

Član 56. istog zakona propisuje sledeće obaveze Komisije za reviziju: 1) priprema, predlaže i proverava sprovođenje računovodstvenih politika i politika upravljanja rizicima; 2) ispituje primenu računovodstvenih standarda u pripremi finansijskih izveštaja i ocenjuje sadržinu tih izveštaja; 3) ispituje ispunjenost uslova za izradu konsolidovanih finansijskih izveštaja; 4) učestvuje u postupku izbora revizora i predlaže kandidata za revizora; 5) u slučaju potrebe daje obrazloženi predlog za otkaz ugovora sa revizorom; 6) vrši nadzor nad postupkom revizije, uključujući i određivanje ključnih pitanja koja treba da budu predmet revizije; 7) vrši proveru nezavisnosti i objektivnosti revizora; 8) vrši druge poslove koje joj poveri Nadzorni odbor. Najmanje jedanput godišnje komisija za reviziju podnosi Nadzornom odboru izveštaje o pitanjima iz ovog člana“.

4.1. Državna revizorska institucija (DRI) je izvršila reviziju svrsishodnosti poslovanja „Efikasnost rada Komisije za reviziju kod javnih preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija“, na uzorku od tri javna preduzeća, o čemu je izdala Izveštaj broj: 400-872/2023-06/25od, 26. decembra 2023. godine, sa sledećim zaključcima:

  • Osnivanje i način rada komisija za reviziju (KR) revidiranih JP nisu uređeni na odgovarajući način zato što postupci predlaganja i izbora predsednika i članova komisije nisu u potpunosti definisani, nije utvrđen mandat komisije, nisu sve komisije donele poslovnik i planove rada i nisu redovno izveštavale Nadzorni odbor o svom radu, što se odrazilo na efikasnost rada komisija;
  • Postupak, pravila i praksa predlaganja i izbora predsednika i članova komisije za reviziju nisu u potpunosti uređeni Zakonom o javnim preduzećima, kao ni internim aktima izabranih javnih preduzeća i nisu uvek transparentni;
  • Trajanje i prestanak mandata članova komisije za reviziju nisu uređeni internim aktom;
  • U periodu 2020-2022. godine, dva od tri izabrana javna preduzeća čiji je osnivač RS nisu donela Poslovnik o radu, kojim bi bliže uredila delokrug i način rada komisije za reviziju, dok je kod sva tri izabrana preduzeća izostalo donošenje planova rada komisije kojima bi se blagovremeno identifikovala pitanja njene nadležnosti;
  • Komisije za reviziju izabranih javnih preduzeća čiji je osnivač RS, u periodu 2020-2022. godine, nisu ili su povremeno podnosile Nadzornom odboru godišnje izveštaje o radu, zbog čega Nadzorni odbor nije imao podršku u svom radu.
  • Rad komisija za reviziju tri izabrana javna preduzeća čiji je osnivač RS u najvećem delu se odnosio na davanje saglasnosti na sadržinu finansijskih i drugih izveštaja, ali bez analiziranja i davanja preporuka pre prosleđivanja Nadzornom odboru na usvajanje, što ukazuje na to da rad komisija za reviziju u periodu 2020-2022. godine nije bio u potpunosti efikasan; Komisija za reviziju JP PEU Resavica u periodu 2020-2022. godine nije pripremala, predlagala i proveravala sprovođenje računovodstvenih politika i politika upravljanja rizicima, nije u potpunosti pratila postupak finansijskog izveštavanja i nije vršila nadzor nad postupkom revizije, a nakon januara 2021. godine nije održavala sednice;
  • Komisija za reviziju JP Stara planina u periodu 2020-2022. godine na sednicama koje su uglavnom bile elektronske, nije analizirala i ispitivala primenu računovodstvenih standarda i računovodstvenih politika u pripremi finansijskih izveštaja, nije vršila nadzor nad postupkom revizije i nije učestvovala u politikama upravljanja rizicima,
  • Komisija za reviziju JP Srbijagas u periodu 2020-2021. godine nije održavala sednice, a njene aktivnosti u 2022. godini svodile su se na davanje saglasnosti na dostavljene izveštaje i prihvatanje istih u celosti bez analiziranja i davanja preporuka,
  • U periodu 2020-2022. godine komisije za reviziju tri izabrana javna preduzeća čiji je osnivač RS nisu ostvarile savetodavnu ulogu za pitanja sistema FUK i interne revizije, jedino je u JP Srbijagas interni revizor prepoznao značaj saradnje sa Komisijom za reviziju i Nadzornim odborom i to uredio svojim aktima o radu.
  • Interna revizija nije sistematizovana kao organizaciono i funkcionalno nezavisna aktivnost kod izabranih javnih preduzeća čiji je osnivač RS, koordinacija između komisija za reviziju i interne revizije nije uspostavljena i nije definisana internim aktom komisija za reviziju;
  • Komisija za reviziju JP Srbijagas je u 2022. godini pratila implementaciju sistema FUK u JP Srbijagas, ali ne i aktivnosti interne revizije, dok se KR JP PEU Resavica i KR JP Stara planina nisu bavile pitanjima FUK i interne revizije, zbog čega nisu ostvarile savetodavnu ulogu u tim oblastima iako su tu uočeni problemi.

Na osnovu utvrđenih zaključaka i nalaza, DRI je dala sledeće preporuke:

  • JP PEU „Resavica“ da: Donese proceduru/smernice za predlaganje, izbor i razrešenje članova Komisije za reviziju kojom će biti definisan postupak provere ispunjenosti propisanih uslova za imenovanje članova Komisije za reviziju, kao i uslova za njihovo razrešenje;
  • Imenuje nezavisnog člana Nadzornog odbora (NO) za predsednika Komisije za reviziju;
  • Internim aktima definiše mandat predsednika i članova Komisije za reviziju;
  • Nadzorni odbor JP PEU Resavica donese Poslovnik o radu komisije za reviziju kojim će urediti način rada KR i propisati obavezu donošenja godišnjih planova rada;
  • Komisija za reviziju sačini godišnji Izveštaj o radu koji sadrži pregled pitanja koja su razmatrana na sednicama KR, date preporuke, mišljenja i zaključke sa sednica KR tokom godine i da isti dostavi NO na usvajanje ;
  • Komisija za reviziju održava sednice saglasno svom poslovniku i planu rada, na sednicama analizira finansijske izveštaje i dokumentuje izvršene analize, preispita računovodstvene politike i politike upravljanja rizicima, vrši nadzor nad postupkom revizije i informiše Nadzorni odbor o najvažnijim pitanjima u formi zaključaka i preporuka;
  • Komisija za reviziju internim aktom o radu definiše saradnju sa internom revizijom i radnom grupom za finansijsko upravljanja i kontrolu (FUK) u cilju obavljanja savetodavne uloge za pitanja FUK i interne revizije i da o tome informiše Nadzorni odbor.

JP Stara planina  da donese proceduru/smernice za predlaganje, izbor i razrešenje članova Komisije za reviziju kojom će biti definisan postupak provere ispunjenosti propisanih uslova za imenovanje članova Komisije za reviziju, kao i uslova za njihovo razrešenje;

  • Komisija za reviziju JP Stara planina održava sednice saglasno svom poslovniku i planu rada, na sednicama analizira finansijske izveštaje i dokumentuje izvršene analize, preispita računovodstvene politike i politike upravljanja rizicima, vrši nadzor nad postupkom revizije i informiše Nadzorni odbor o najvažnijim pitanjima u formi zaključaka i preporuka.

Komisija za reviziju JP Srbijagas nastavi da održava sednice saglasno svom poslovniku i planu rada, nastavi da na sednicama analizira finansijske izveštaje i dokumentuje izvršene analize, vrši nadzor nad postupkom revizije i informiše Nadzorni odbor o najvažnijim pitanjima u formi zaključaka i preporuka;

  • Komisija za reviziju internim aktom o radu definiše saradnju sa internom revizijom i radnom grupom za FUK u cilju obavljanja savetodavne uloge za pitanja FUK i interne revizije i da o tome informiše Nadzorni odbor.

 

5. NADZORNI ODBOR ZDRAVSTVENE USTANOVE U ULOZI REVIZORSKOG ODBORA – REZIME

Na osnovu prethodno navedenih propisa i dosadašnje prakse revizorskih odbora u javnom sektoru Republike Srbije, možemo izvesti sledeće premise:

5.1 Zakonom o zdravstvenoj zaštiti u članu 121. propisane su nadležnosti Nadzornog odbora zdravstvene ustanove da, pored ostalih, podnosi osnivaču izveštaj o svom radu, koji obuhvata, između ostalog, izveštaj o korišćenju sredstava zdravstvene ustanove u skladu sa zakonom. Nisu propisane nikakve obaveze internog revizora da svoje izveštaje podnosi Nadzornom odboru zdravstvene ustanove.

5.2 Pravilnik o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru članom 7. predviđa mogućnost da „Rukovodilac korisnika javnih sredstava (KJS) može da obrazuje revizorski odbor, kao savetodavno telo za pitanja interne kontrole i interne revizije“, što znači da i direktor zdravstvene ustanove može da obrazuje revizorski odbor. Imajući u vidu zakonske odredbe o nadležnosti Nadzornog odbora zdravstvene ustanove, smatramo opravdanim da direktor zdravstvene ustanove dodeli Nadzornom odboru ulogu revizorsko odbora, kao savetodavnog tela za pitanja interne kontrole i interne revizije.

5.3 Nije osnovana izmena statuta zdravstvene ustanove, kojom bi bila ustanovljena obaveza internog revizora da svoje izveštaje podnosi Nadzornom odboru, jer ta mogućnost nije predviđena navedenim pozitivnim propisima koji uređuju ovu oblast.

 

6. ZAKLJUČAK

Ovaj stručni tekst je rezultat sprovedene uporedne analize propisa o revizorskom odboru, odnosno Komisiji za reviziju i to: Zakona o bankama, Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o javnim preduzećima, kao i Zakona o zdravstvenoj zaštiti, kako bismo na jedom mestu sagledali različita rešenja u raznim sektorima i delatnostima, koja uređuju nadležnost i rad revizorskog odbora u javnom sektoru. Cilj ovog teksta je bolje razumevanje ove kompleksne i specifične materije, kako bismo predupredili moguće nedoumice i nesporazume u pogledu dužnosti i obaveza internih revizora prema rukovodiocima KJS  i nadzornim organima, a izbegli ograničavanje njihove nezavisnosti.

Autor teksta: Ljubinko Stanojević, diplomirani ekonomista, ovlašćeni računovođa i revizor, ovlašćeni interni revizor, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru

Zaključci sa interaktivne panel diskusije od 2. do 5. jula 2024. Godine 1024 768 euiaps-vega

Zaključci sa interaktivne panel diskusije od 2. do 5. jula 2024. Godine

Upoznajte se sa zaključcima sa interaktivne panel diskusije „Novi standardi interne revizije – Put za usmeravanje profesionalne prakse i kvaliteta interne revizije u Republici Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini“.  Međunarodno udruženje ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru EUIAPS i SEVOI Financial Consulting inicirali su i organizovali seminar na temu: „Izmene standarda interne revizije i finansiranje, grantovi i subvencije Evropske unije“, koji se održao u periodu od 2. do 5. jula 2024. godine, na Zlatiboru.

Opšti zaključak panelista, kao i učesnika je da je upravo ovaj vid interakcije i saradnje eksperata iz regiona najbolji put za unapređenje profesije interne revizije.

Zaključke sa interaktivne panel diskusije možete preuzeti ovde.

 

IZVEŠTAJ O RADU DRŽAVNE REVIZORSKE INSTITUCIJE ZA 2023. GODINU – FINANSIJSKO UPRAVLJANJE I KONTROLA I INTERNA REVIZIJA 1024 768 euiaps-vega

IZVEŠTAJ O RADU DRŽAVNE REVIZORSKE INSTITUCIJE ZA 2023. GODINU – FINANSIJSKO UPRAVLJANJE I KONTROLA I INTERNA REVIZIJA

Državna revizorska institucija sprovodi revizije na osnovu programa koji donosi Savet pre kraja godine za narednu kalendarsku godinu. Saglasno Zakonu o Državnoj revizorskoj instituciji, Institucija samostalno odlučuje o subjektima revizije, predmetu, obimu i vrsti revizije, vremenu početka i trajanja revizije. Izbor subjekata revizije vrši se na osnovu utvrđenih kriterijuma.

Sprovođenje revizija u 2023. godini vršeno je u skladu sa Zakonom, Poslovnikom Državne revizorske institucije, donetim Programom revizije Državne revizorske institucije za 2023. godinu, osnovnim principima Međunarodnih standarda vrhovnih revizorskih institucija (ISSAI) i Međunarodnih standarda revizije (ISA), kao i sa metodološkim uputstvima i smernicama za izvođenje revizija Državne revizorske institucije.

Programom revizije za 2023. godinu planirano je sprovođenje revizija finansijskih izveštaja sa istovremenim sprovođenjem revizija pravilnosti poslovanja, sprovođenje revizija finansijskih izveštaja, sprovođenje revizija pravilnosti poslovanja, sprovođenje revizija pravilnosti i svrsishodnosti poslovanja i sprovođenje revizija svrsishodnosti poslovanja.

Na osnovu ispitivanja funkcionisanja internih kontrola kod većine subjekata, nije dobijeno uveravanje da je sistem finansijskog upravljanja i kontrole uspostavljen tako da svojim funkcionisanjem obezbeđuje poslovanje u skladu sa ciljevima tog sistema.

Najznačajniji nalazi po subjektima revizije u oblasti finansijskog upravljanja i kontrole su:

  • Nepostojanje ili nepotpuna interna akta;
  • Nepouzdana računovodstvena evidencija;
  • Pogrešna ekonomska klasifikacija;
  • Neusaglašenost internih/podzakonskih akata sa aktima više pravne snage.

Utvrđeno je da kod subjekata postoje nedostaci u sistemu internih kontrola u 86 odsto od ukupnog broja subjekata revizije. Proverom uspostavljanja i obezbeđivanja uslova za adekvatno funkcionisanje interne revizije utvrđeno je da od ukupnog broja subjekata revizije, koji ima obavezu uspostavljanja interne revizije, 53 odsto nije uspostavilo internu reviziju na odgovarajući način.

Subjektima revizije koji nisu u toku revizionog postupka otklonili otkrivene nepravilnosti i greške u izveštavanju radi otklanjanja nepravilnosti i unapređenja sistema internih kontrola u 2023. godini date su ukupno 1.054 preporuke. Najveći broj preporuka dat je u oblasti rashoda i izdataka, 24 odsto od ukupnog broja preporuka, a zatim u oblasti finansijskog upravljanja i kontrole, 15,84 odsto od ukupnog broja preporuka.

Od ukupnog broja preporuka, 39 odsto su preporuke prvog prioriteta (odnose se na nepravilnosti ili nesvrsishodnosti koje su subjekti revizije dužni da otklone u roku do 90 dana od dana uručenja Izveštaja o reviziji), 54 odsto su preporuke drugog prioriteta (odnose se na nepravilnosti ili nesvrsishodnosti koje su subjekti revizije dužni da otklone u roku do godinu dana), a sedam odsto su preporuke trećeg prioriteta (odnose se na nepravilnosti ili nesvrsishodnosti koje su subjekti revizije dužni da otklone u roku do tri godine). Dr Pejović je istakao da procenat izvršenja preporuka prvog prioriteta iznosi 92 odsto, dok procenat izvršenja preporuka drugog prioriteta iznosi 78 odsto. Izvršenje preporuka trećeg prioriteta biće analizirano istekom trogodišnjeg perioda u kojem su subjekti revizije su dužni da otklone utvrđene nepravilnosti odnosno nesvrsishodnosti.

Narodna skupština Republike Srbije, na sednici Prvog vanrednog zasedanja u Četrnaestom sazivu, održanoj 31. jula 2024. godine, donela je zaključak povodom razmatranja Izveštaja o radu Državne revizorske institucije za 2023. godinu: „Polazeći od nalaza Državne revizorske institucije da kod velikog broja revidiranih korisnika javnih sredstava nije uspostavljen sistem interne kontrole koji svojim funkcionisanjem obezbeđuje poslovanje u skladu sa propisima, internim aktima i ugovorima, kao i postizanje drugih ciljeva u skladu sa propisima, Narodna skupština konstatuje da je neophodno da Vlada, u skladu sa odgovornošću za izvršavanje zakona, obezbedi dosledno sprovođenje Zakona o budžetskom sistemu u delu koji se odnosi na obavezu uspostavljanja adekvatnog sistema finansijskog upravljanja i kontrole i uvođenja interne revizije kod korisnika javnih sredstava“.

Kompletan Izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2023. godinu možete preuzeti ovde.

  • 1
  • 2

    Prijavi se na Newsletter

    Poslaćemo vam biltene sa vestima i savetima. Nema neželjene pošte.