STANJE RAZVOJA IFKJ U REPUBLICI SRBIJI PREMA KONSOLIDOVANOM GODIŠNJEM IZVEŠTAJU ZA 2024. GODINU

1. KONSOLIDOVANI GODIŠNJI IZVEŠTAJ ZA 2024. GODINU O STANJU INTERNE FINANSIJSKE KONTROLE U JAVNOM SEKTORU U REPUBLICI SRBIJI

Ministarstvo finansija Republike Srbije je 22. septembra 2025. godine objavilo Konsolidovani godišnji izveštaj (KGI) o stanju interne finansijske kontrole u javnom sektoru (IFKJ) u Republici Srbiji za 2024. godinu. Izveštaj je pripremljen na osnovu pojedinačnih izveštaja koje su korisnici javnih sredstava bili u obavezi da dostave do 31. marta 2025. godine i izveste ministra finansija o stanju sistema finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije. KGI možete preuzeti direktno OVDE ili putem sajta na LINK-u.

1.1. KGI se, pre svega, zasniva na pojedinačnim godišnjim izveštajima o sistemu FUK i godišnjim izveštajima o obavljenim revizijama i aktivnostima IR koje dostavljaju KJS. Obrasci FUK i IR izveštaja su uglavnom ostali nepromenjeni u odnosu na prošlogodišnje, koji su kreirani u formi upitnika. Sastavni deo FUK izveštaja je i Izjava o internim kontrolama. Rukovodilac KJS potpisuje jednu od tri verzije Izjave, u zavisnosti od toga da li su u sistemu FUK uočene određene slabosti i da li te slabosti utiču ili ne utiču na rad organizacije. Od ukupnog broja pristiglih Izjava, prvu opciju (da se organizacijom upravlja u skladu sa principima zakonitosti, pravilnosti i dobrog finansijskog upravljanja) je dostavilo 3064 (62,66%) rukovodilaca KJS, za drugu opciju (da u sistemu internih kontrola postoje određene slabosti koje će biti otklonjene u najkraćem mogućem roku i da i pored uočenih slabosti, sistem internih kontrola funkcioniše efektivno i efikasno) se opredelilo 1758 (35,95%) rukovodilaca KJS, dok je samo 68 (1,39%) njih potvrdilo da u sistemu internih kontrola postoje slabosti odnosno odlučilo se za treću opciju (da u sistemu internih kontrola postoje slabosti koje mogu negativno uticati na poštovanje principa zakonitosti, pravilnosti i dobrog finansijskog upravljanja, a koje će biti otklonjene u najkraćem mogućem roku).

Stopa izveštavanja o sistemu FUK je ove godine zabeležila značajan porast, sa ukupno 4890 dostavljenih izveštaja u odnosu na 3779 za 2023. Najznačajnije institucije javnog sektora RS redovno dostavljaju FUK izveštaj. Visok obuhvat izveštaja pruža osnov za donošenje relevantnih zaključaka o stanju sistema FUK u javnom sektoru RS. Dostavljeni godišnji izveštaji, kako pojedinačno tako i objedinjeno, pružaju informacioni osnov za upravljanje sistemima internih kontrola na mikro i makro nivou. Imajući u vidu da se rezultati zasnivaju na samoproceni, neophodno je objektivnost pokazatelja posmatrati sa rezervom. Osim na rezultatima samoprocene, zaključci o stanju IFKJ se zasnivaju i na informacijama koje su rezultat sagledavanja kvaliteta sistema FUK i sagledavanja kvaliteta rada IR, koje sprovodi CJH.

U postupku sagledavanja kvaliteta sistema FUK, CJH je svim ministarstvima kod kojih je sprovedeno sagledavanje kvaliteta sistema FUK ukazala na ista sistemska unapređenja:

• Godišnje izveštaje o stanju sistema FUK koje KJS popunjavaju i šalju do 31. marta tekuće za prošlu godinu, Sektoru – CJH, trebalo bi da popunjavaju lica koja su istovremeno i članovi RG za uvođenje i razvoj sistema FUK, kao i da jasno, precizno i tačno definišu odgovor u skladu sa formulisanim pitanjima iz upitnika.
• Potrebno je da rukovodilac, pre samog potpisivanja Izjave o internim kontrolama razmatra sve slabosti iz Izveštaja, nalaza IR i eksterne revizije i sprovođenje preporuka, analizira greške i slabosti sistema što predstavlja osnov za korekciju i otklanjanje slabosti koje su identifikovane, kako bi se u narednom periodu uvrstile u aktivnosti prilikom ažuriranja Akcionog plana;
• Preporuka da se rukovodioci svih nivoa a naročito članovi RG, koordinatori za FUK, ukoliko su imenovani, interni revizori i ostali zaposleni upoznaju i završe video obuke koje je CJH pripremila iz oblasti FUK i IR, a koje su dostupne na NAJU platformi.

Praćenje (nadzor) i procena sistema FUK je, kao i u prethodnom periodu, najniže ocenjen element KOSO okvira, tako da je aktivnostima praćenja i unapređenja sistema FUK potrebno posvetiti veću pažnju u 2025. godini.

Dalje, potrebno je dodatno ojačati kapacitete tela za nadzor (upravnih/nadzornih odbora) i povećati njihov angažman u funkciji praćenja funkcionisanja svih komponenti sistema FUK. Posebnu pažnju treba posvetiti nalazu da tela za nadzor imaju izuzetno slabu direktnu komunikaciju sa internom i eksternom revizijom, kao i pokazatelju da se manje od polovine njih bavi praćenjem visokorizičnih oblasti (transakcije velike novčane vrednosti, složeni poslovi itd.). Komponenta Procena rizika je i dalje slabo ocenjena. Dokumentovanje rizika, u kontekstu izrade strategije za upravljanje rizicima i registara rizika, je još uvek na nezadovoljavajućem nivou. Posledično i kontrolne aktivnosti za ublažavanje rizika i odgovornosti za sprovođenje istih su upitne. Praćenje i ažuriranje je takođe nedovoljno zastupljeno. Imajući u vidu da se čak desetina KJS izjasnila da i dalje ne preduzima ništa od preporučenih metoda povodom razmatranja, analize, procene i određivanja kontrola i odgovornih lica za ublažavanje rizika, CJH zaključuje da KJS celom elementu KOSO okvira koji se odnosi na procenu rizika moraju posvetiti veću pažnju.

1.2. U oblasti IR je, ukupno gledano, evidentiran napredak kada je u pitanju broj KJS koji imaju uspostavljenu funkciju IR. Takođe, porastao je broj zaposlenih na poslovima IR, ali i broj sertifikovanih internih revizora. S druge strane, stagnira broj internih revizora u ministarstvima i uspostavljenim jedinicama za IR uopšte.

Analizom podataka prikazanih u Obrascima godišnjeg izveštaja o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije CJH zaključuje sledeće:

• Kategorija APV ima propisan broj internih revizora prema Pravilniku za IR;
• U kategoriji OOSO 3 od 4 KJS ima propisan broj internih revizora;
• U kategoriji ministarstva sa organima uprave u sastavu, jedinicu za IR sa najmanje tri interna revizora ima 34%, što je na prošlogodišnjem nivou;
• Devet ministarstva nema ni jednog internog revizora;
• Prema pristiglim IR izveštajima, 93% gradova ima funkcionalnu IR, što je rast u odnosu na prethodnu godinu. U skladu sa Pravilnikom za IR, gradovi su u obavezi da imaju popunjenu jedinicu za IR, a 32% gradova ispunjava ovu obavezu;
• U kategoriji Privredni subjekti u vlasništvu Republike Srbije (PSRS) prema Pravilniku za IR 16 ima obavezu da popuni jedinicu za IR, a ovu obavezu ispunjava njih 10;
• Ostali DKBS, kao i opštine, nemaju zadovoljavajući nivo pokrivenosti funkcionalnom IR.

Analizom podataka prikazanih u Obrascima godišnjeg izveštaja o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije CJH zaključuje da je broj sistematizovanih radnih mesta porastao za 19% a broj popunjenih radnih mesta porastao za 4% u 2024. godini u odnosu na 2023. godinu. Ukupno gledano, postoji pozitivan trend razvoja funkcije IR u prethodnom periodu po svim pokazateljima. Međutim, CJH uočava stagnaciju broja internih revizora kod kategorija ministarstava, OOSO i ostalih DKBS na centralnom nivou, gde je glavni uzrok uglavnom prirodan odliv internih revizora, kao i nedovoljan priliv novih kadrova. Tokom 2024. godine je 13% KJS angažovalo nove interne revizore. Nešto veća aktivnost je zabeležena kada su u pitanju ministarstva sa organima uprave u sastavu, gde je u 30% slučajeva bilo novih raspoređivanja na mesta internih revizora. Međutim, imajući u vidu da broj internih revizora u ovoj kategoriji KJS nije doživeo veće promene, dodatna angažovanja su najčešće bila u funkciji zamene postojećeg kadra. Potrebno je da nova angažovanja ne rezultiraju isključivo održavanjem postojećeg broja internih revizora, već da se kapaciteti unapređuju.

Poteškoće u procesu podizanja kadrovskih kapaciteta IR rezultat su, bar jednim delom, prakse da se kao uslov za novo angažovanje na poslovima IR navodi posedovanje sertifikata OIRuJS. Sertifikat zahteva oko 40% svih KJS, a ova pojava je prisutnija na centralnom nivou u odnosu na lokal. Posebno zabrinjava podatak da u ovu grupu KJS spadaju dve trećine ministarstava sa organima uprave u sastavu i tri od četiri OOSO. Broj OIRuJS je još uvek relativno mali, a njih je gotovo nemoguće pronaći na tržištu rada. Praksa zahtevanja sertifikata može biti posledica neznanja, odnosno nerazumevanja činjenice da se sertifikat stiče naknadno, uz rad u KJS. Sa svoje strane, CJH se već angažovala na ovom polju, pripremivši materijale za pronalaženje adekvatnih IR kadrova u okviru organizacije. Ostaje da CJH dodatno pojača komunikaciju sa rukovodiocima KJS kako bi se ova samonametnuta prepreka uklonila. Naravno, ne bi bilo dobro ako bi se ispostavilo da praksa zahtevanja sertifikata OIRuJS ima za cilj da pruži izgovor za neodgovarajuće kadrovske kapacitete IR ili neuspostavljanje funkcije IR u skladu sa propisima. U tom slučaju je neophodno dodatno raditi na jačanju motivacije za adekvatno uspostavljanje funkcije IR. Sa svoje strane, CJH će nastaviti da priprema odgovarajuću regulativu, edukuje i promoviše IR kao korisnu funkciju, kao i da prati i izveštava o stanju na terenu, posebno kada su u pitanju najznačajniji KJS.

Zabeležen je pad ukupnog broja datih preporuka u 2024. godini u odnosu na 2023. godinu za nešto više od 1,6%. Gledajući po oblastima, porastao je broj preporuka koje se odnose na interna pravila i procedure, primanja i prihode,  zaposlene, plate i naknade, kao i na informacione sisteme (novi trend u oblasti revizije za koji je CJH organizovala obuke u prethodnim godinama). Podaci ukazuju da je potrebno više pažnje posvetiti oblasti koja se odnosi na osnovnu delatnost, jer CJH beleži pad ovih preporuka kada posmatra prethodne dve godine.

Od ukupno 6022 datih preporuka u 2024. godini, svi KJS su ukupno sproveli 3291 preporuku, što čini 55% ukupno datih preporuka. Za procenat nesprovedenenih preporuka od 45%, kao glavne razloge za nesprovođenje preporuka KJS navode nedostatak pažnje, vremena i ljudskih resursa za sprovođenje datih preporuka u subjektu revizije, nedovoljnu posvećenost rukovodstva i zaposlenih i nedostavljanje izveštaja o sprovedenim preporukama u skladu sa potpisanim planovima sprovođenja preporuka od strane subjekata revizije.

IR izveštaj, takođe, sadrži i deo za mišljenje internih revizora o uspostavljenom nivou sistema FUK u izveštajnom periodu. Prema dostavljenim IR izveštajima, najviše slabosti je utvrđeno u oblasti kontrolnih aktivnosti, zatim sledi upravljanje rizicima, a najmanje slabosti je iz elementa kontrolnog okruženja. Najveći deo utvrđenih slabosti se odnosi na neuspostavljanje, na neadekvatnost i na nepoštovanje poslovnih procedura.

CJH je izvršila sagledavanja kvaliteta rada IR u osam KJS, za period od 01.10.2023. godine do 30.09.2024. godine i utvrdila neophodnost da, u skladu sa svojim kadrovskim kapacitetima, KJS obezbede izvršioce za poslove IR, kako bi se održao kontinuitet ove funkcije i da bi se suštinski koristila od strane rukovodilaca kao alat za podršku upravljanju organizacijom.

Izvesna ograničenja su iskazana i u planovima jedinica za IR kod kojih je došlo do promene kadrovske strukture zbog odlaska iskusnih internih revizora i prijema novih, koji su uključeni u proces obuke.

Sagledavanjem kvaliteta rada IR, u cilju podizanja kvaliteta rada IR, CJH preporučuje:

• u skladu sa svojim kadrovskim kapacitetima, KJS treba da obezbede izvršioce za poslove IR, kako bi se održao kontinuitet ove funkcije;
• u postupku pripreme planova dokumentovati svaki pojedinačni korak i omogućiti dostupnost usvojenih planova svim višim rukovodiocima KJS;
• unaprediti povezivanje i čuvanje radnih dokumenata revizije kada se revizorski dosijei formiraju u mešovitom papirnom i elektronskom obliku;
• dosledno sprovođenje interne kontrole kvaliteta rada IR.

U prethodnom periodu je urađena priprema za usklađivanje sa novim Globalnim standardima IR. CJH je, uz podršku eksperta, pripremila analizu usklađenosti postojeće regulative sa izmenama standarda u IR i izrađen je plan aktivnosti za realizaciju.

Prema prikazanim podacima, uočeno je da je kod 508 KJS normativno uspostavljena funkcija IR, što predstavlja rast od 12% u 2024. godini u odnosu na prethodnu godinu. Takođe, kod 435 KJS je funkcionalno uspostavljena IR, što predstavlja rast od 16% u odnosu na 2023. godinu.

Za najveće slabosti koje su identifikovane u sistemu FUK i IR su u ovom KGI date odgovarajuće preporuke za njihovo otklanjanje, sa posebnom preporukom za prioritetnu grupu KJS (ministarstva, gradovi, PSRS i OOSO) kako bi se obezbedili adekvatni uslovi za uspostavljanje i razvoj sistema FUK i obavljanje IR u punom kapacitetu.

2. UNAPREĐENJE REGULATORNO METODOLOŠKOG OKVIRA IFKJ I KONCEPTA UPRAVLJAČKE ODGOVORNOSTI

Izmene i dopune ZoBS u 2024. godini su imale za cilj dalji razvoj i implementaciju IFKJ kroz:

• obezbeđivanje jedinstvenog pristupa organizovanju funkcije IR na nivou jedinica lokalne samouprave, ujednačavanje radnih aspekata i doslednost položaja rukovodilaca jedinica IR;
• propisivanje da IR ima neograničen pristup svim podacima organizacije, kao i omogućava rukovodstvu organizacije da zaštiti poverljivost izveštaja IR (ako je potrebno) u skladu sa propisima kojima se uređuje poverljivost podataka;
• uspostavljanje i održavanje javnog registra od strane CJH sa usklađenim podacima o uspostavljenoj funkciji IR kod KJS, angažovanih revizora i dr.;
• uvođenje kaznenih odredbi da budžetski korisnici, kao i OOSO postupaju u skladu sa obavezama utvrđenim navedenim zakonom, a koje se odnose na uspostavljanje i obezbeđivanje uslova za adekvatno funkcionisanje funkcije IR, kao i blagovremeno dostavljanje izveštaja o funkcionisanju IR i o stanju sistema FUK.

Izmene i dopune ZoBS, koje su stupile na snagu 28. novembra 2024. godine („Službeni glasnik RS“, 94/2024), a pre svega uvođenje kaznenih odredaba, u srednjem roku treba da imaju za posledicu podizanje svesti rukovodstva organizacija javnog sektora o značaju internih kontrola i funkcije praćenja, obezbeđenju nezavisnosti funkcije IR i kontinuitet funkcija rukovodilaca službe IR na lokalnom nivou, odnosno obezbeđivanje ubrzanja procesa uspostavljanja i redovnog izveštavanja.

Upravljačka odgovornost predstavlja fundamentalni princip u okviru IFKJ i uvedena je u sistem IFKJ dopunom ZoBS, a zatim dodatno precizirana Pravilnikom za FUK. Takođe, predstavlja važan stub reforme javne uprave. Upravljačka odgovornost se javlja u dva osnovna oblika, kao pravna odgovornost (usklađenost) i kao odgovornost za učinak (rezultate).

Vlada je 3. oktobra 2024. godine donela Rešenje o imenovanju predsednika, zamenika predsednika i članova radne grupe za upravljačku odgovornost u državnoj upravi. Vlada je usvojila Mapu puta za dalje unapređenje upravljačke odgovornosti u javnoj upravi Republike Srbije 26. decembra 2024. godine. Usvajanju su prethodili brojni sastanci radne grupe Vlade koju čine predstavnici: GenSek, Sekretarijata za zakonodavstvo, RSJP, MEI, MFIN, MDULS, SUK i NAJU. Mapa puta za upravljačku odgovornost obuhvata tri tematske oblasti sa razrađenim ciljevima i aktivnostima, rokovima i odgovornim institucijama, kao i izvorima verifikacije. Govoreći o tematskim oblastima Mape puta za upravljačku odgovornost, prva Organizaciona i regulatorna poboljšanja, posvećena je poboljšanju delegiranja u ministarstvima i koordinaciji između Vlade i ministarstava. Široka oblast upravljanja učinkom je druga tematska oblast i obuhvata aktivnosti za poboljšanje izveštavanja, sistemsko upravljanje organizacionim učinkom koje se spušta sa Vlade, stabilizaciju tematskih sektora, podršku za uspostavljanje analitičkih jedinica i kontrolne table za upravljanje, upravljanje učinkom na individualnom nivou i poboljšanje koordinacije nekoliko strateških dokumenata relevantnih za Upravni organ. Organizaciona kultura je treća tematska oblast i podrazumeva dalju promociju interne kontrole i IR kao alata za upravljanje. Pored toga, ova tematska oblast obuhvata aktivnosti koje se bave stručnim razvojem rukovodilaca u dobrom/odgovornom upravljanju.

U skladu sa ciljem iz ovog dokumenta „Afirmisanje finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije kao podrške upravljanju“ i podciljem „Upoznavanje rukovodilaca sa savetodavnim uslugama koje interna revizija treba da im pruži“, CJH je informisala KJS o aspektima rada IR koji mogu osnažiti koncept upravljačke odgovornosti koji se primenjuje u njihovoj organizaciji. IR u javnom sektoru predstavlja važan deo koncepta upravljačke odgovornosti. Ova funkcija „dodaje vrednost“ ne samo kroz analiziranje i izveštavanje o onome što se dogodilo, već i kroz „gledanje unapred“, odnosno identifikovanje oblasti u kojima su moguća poboljšanja i podsticanje dobre prakse. Na taj način IR doprinosi promovisanju poboljšanih standarda upravljanja, boljem rukovođenju i procesu donošenja odluka, kao i efektivnijem korišćenju sredstava poreskih obveznika. IR ima dve osnovne funkcije, da organizaciji pruži usluge uveravanja i savetodavne (konsalting) usluge. Mapa puta pokriva period do kraja 2027. godine. Namenjena je da se koristi kao fleksibilan dokument i ažurira po potrebi.

3. SLABOSTI I PREPORUKE

U oblasti sistema FUK, utvrđene su sledeće slabosti:- Iako najznačajnije institucije u RS (koje istovremeno i obuhvataju najveći deo budžeta RS) redovno izveštavaju CJH, regulativa propisuje obavezu izveštavanja CJH od strane svih KJS u RS zato što ovi izveštaji predstavljaju osnov za procenu stanja sistema FUK kod KJS i njegovo unapređenje kako u samom KJS tako i konsolidovano na nivou celog javnog sektora. Iz grupe prioritetnih KJS, pojedini PSRS nisu dostavili izveštaj o stanju sistema FUK.  Podaci sugerišu da je najveći izazov predstavlja upravljanje ljudskim resursima, pre svega zbog ograničenja postojećih mehanizama za privlačenje i zadržavanje kvalitetnih kadrova. Takođe, kontinuitet poslovanja nije u potpunosti obezbeđen, budući da kod značajnog broja KJS ne postoje planovi zamene i nije zaživela praksa primopredaje dužnosti. Potrebno je raditi na daljem razvoju sistema pojedinačne odgovornosti, pre svega u sferama merenja učinka, mehanizama podsticaja i sprečavanja prekomernog opterećenja zaposlenih jer je sa stanovišta internih kontrola poznato da ono dovodi do tendencije zaobilaženja kontrola i pojave grešaka u radu.  Registrovan je izvestan napredak kada je reč o primeni principa koji se odnose na procenu rizika, ali se mora naglasiti da se ovaj, inače kontinuirani proces, u pojedinim slučajevima shvata kao jednokratna aktivnost, bez odgovarajućih prilagođavanja /ažuriranja, odnosno bez neophodnih reakcija na interne i eksterne promene. Takođe, registri rizika se nedovoljno koriste kao alat u svakodnevnim aktivnostima organizacije. KJS u velikoj meri nisu definisali mere za ublažavanje rizika, a ako i jesu te mere se ne sprovode i ne ažuriraju redovno. Procesni pristup u upravljanju još uvek nije u dovoljnoj meri prisutan kod organizacija javnog sektora. Nisu u odgovarajućoj meri uspostavljeni mehanizmi za prijavu, evidentiranje na jednom mestu i odlučivanje kada je reč o sumnjama na korupciju, prevare, greške u finansijskom izveštavanju, nepravilnosti u vezi sa ugovaranjem, nepravilno rukovanje opremom, lažno prikazivanje i davanje netačnih informacija i ostale nepravilnosti. Sistem FUK u javnom sektoru je u izvesnoj meri rigidan, odnosno nedovoljno se prati i prilagođava/ unapređuje u skladu sa potrebama, čime se on obesmišljava u svojoj preventivnoj funkciji, a postaje administrativno opterećenje. Kod KJS koji imaju telo za nadzor u vidu upravnog/ nadzornog odbora, ova tela nisu u punoj meri involvirana u proces praćenja i unapređenja sistema FUK.

Radi otklanjanja uočenih slabosti, CJH je predložila, a Vlada zaključkom usvojila sledeće preporuke:

• Potrebno je da se rukovodioci svih nivoa, a naročito članovi RG, koordinatori za FUK, ukoliko su imenovani, kao i interni revizori i ostali zaposleni treba da se upoznaju i završe video obuke koje je CJH pripremila iz oblasti FUK i IR, a koje su dostupne na NAJU platformi.
• Svi KJS, koji to do sada nisu učinili, treba da se uključe u izveštavanje o sistemu FUK i radu IR.
• Po pitanju upravljanja kadrovskim potencijalom, potrebno je obezbediti mehanizme privlačenja i zadržavanja kvalitetnih kadrova. Takođe, KJS treba da sačine planove zamene i uspostave praksu primopredaje dužnosti.
• Korisno je da organizacije dokumentuju bar ključne poslovne procese, odnosno da identifikuju i opišu poslovne procese na način koji sadrži cilj i rezultat, odgovorna lica, tok poslovnog procesa i ulaznu i izlaznu dokumentaciju.
• Neophodno je da KJS usvoje strategiju upravljanja rizicima i sačine registar rizika. Registar rizika se mora redovno ažurirati u skladu sa okolnostima i koristiti u svakodnevnim aktivnostima organizacije. U ovom segmentu je oportuno koristiti Smernice za upravljanje rizicima koje je pripremila CJH.
• Za rizike koje je rukovodstvo odlučilo da ih je potrebno tretirati, potrebno je definisati i implementirati mere za ublažavanje rizika.
• Potrebno je da KJS uspostave adekvatan sistem za upravljanje nepravilnostima, koristeći Smernice za upravljanje nepravilnostima. U tom smislu je neophodno:
• uspostaviti bezbedan kanal komunikacije za prijavu (može i anonimnu) sumnje na nepravilnost, koji može da se koristi i od strane zaposlenih, ali i eksternih lica;
• odrediti lice zaduženo za beleženje i ažuriranje baze nepravilnosti;
• razmatrati/rešavati nepravilnosti na nivou organizacije (npr. komisijski);
• prijaviti nepravilnosti nadležnim organima u slučaju da se ne mogu rešiti na nivou organizacije;
• u sklopu samoprocene sistema FUK obaviti analizu ažurirane baze nepravilnosti sa stanovišta uočavanja sistemskih problema u funkcionisanju organizacije.
• Potrebno je unaprediti dinamiku sistema FUK. U cilju procene sistema i njegovog unapređenja je oportuno prilikom obavljanja samoprocene sistema FUK utvrditi/diskutovati (na RG za FUK/kroz mejlove/kontrolne liste) sledeće:
• stopu implementacije mera za ublažavanje rizika;
• da li baza nepravilnosti ukazuje na sistemske probleme i koje;
• da li su sve važeće interne politike i procedure poznate i dostupne relevantnim zaposlenima;
• da li su postojeće procedure adekvatne sa stanovišta vlasnika procedure (uključiti i osvrt na relevantne nalaze IR, DRI i eksterne revizije, kao i prihvaćene mere za ublažavanje rizika);
• da li se procedure sprovode.

Identifikovane slabosti sistema potrebno je otkloniti u narednom periodu (AP za unapređenje sistema FUK).

U slučaju da u organizaciji postoji nadzorni/upravni odbor, potrebno je članovima predočiti izveštaj o sistemu FUK i izveštaj o radu IR, kako bi bili upoznati sa eventualnim slabostima sistema i propratili njihovo otklanjanje. Takođe, nadzorni/upravni odbor treba da zauzme stav o adekvatnosti postojećih kadrovskih kapaciteta IR i da podstakne rukovodstvo da obezbedi odgovarajući broj zaposlenih internih revizora.

3.1. Mada je funkcija interne revizije (IR) uspostavljena i funkcioniše kod sve većeg broja KJS, u ovoj oblasti su identifikovane sledeće slabosti:

• U kategoriji ministarstava zabeležena je stagnacija u broju zaposlenih internih revizora u odnosu na prethodnu godinu. Od ukupno 25 ministarstva, funkcija IR je uspostavljena kod 18 ministarstava, od kojih u dva na osnovu ugovora o obavljanju poslova IR sa OIRuJS kao prelazno rešenje do zapošljavanja izvršilaca za poslove IR. U samo 7 ministarstava su zaposlena, minimalno propisana, tri interna revizora.
• U kategoriji gradova, od ukupno njih 28, funkcija IR je uspostavljena u 26, od kojih u jednom na osnovu ugovora o obavljanju poslova IR sa OIRuJS kao prelazno rešenje do zapošljavanja izvršilaca za poslove IR. U 8 gradova su zaposlena, minimalno propisana, tri interna revizora.
• 83% svih KJS koji imaju zaposlene interne revizore, imaju manje od 3 zaposlena interna revizora, što dovodi u sumnju da se mogu u potpunosti poštovati standardi IR.
• U pripremi planova interni revizori se konsultuju sa višim rukovodstvom, ali najčešće usmeno na sastancima ili putem elektronske komunikacije (elektronska pošta) i ne poseduju uvek revizorski trag o donetim zaključcima prilikom konsultacija sa višim rukovodstvom. Zbog nedostatka obrazloženja, u pojedinim slučajevima, nije jasna povezanost izbora predmeta i subjekta revizije u godišnjim planovima u odnosu na strateški plan IR.
• Rast broja sistematizovanih radnih mesta za poslove IR je veći od rasta broja popunjenih radnih mesta, što je pokazatelj otežanog privlačenja i zadržavanja kvalitetnih kadrova. Manji je broj i kandidata prijavljenih za pohađanje osnovne obuke iz IR.
• Značajan broj jedinica za IR nije usvojio program obezbeđenja i unapređenja kvaliteta i ne vrši potpuno interno ocenjivanje rada IR, sem redovnog nadzora od strane rukovodioca jedinice za IR. Razlozi za takvo stanje su nepopunjena radna mesta, odnosno samo je jedan izvršilac u jedinici za IR ili je upražnjeno mesto rukovodioca jedinice za IR, pa nije moguće primeniti periodično samoocenjivanje.
• Značajan je procenat nesprovedenih preporuka zbog ograničenih kadrovskih kapaciteta kod subjekata revizije, nedostatka pažnje i dovoljne posvećenosti rukovodstva i zaposlenih u subjektu revizije.

Radi otklanjanja uočenih slabosti, CJH daje a Vlada zaključkom usvaja sledeće preporuke:

• U skladu sa Pravilnikom za IR, KJS treba da usklade sistematizaciju, opise poslova i broj potrebnih izvršilaca za radna mesta internih revizora, i da popune radna mesta za interne revizore. Broj potrebnih internih revizora određuje KJS na osnovu procene rizika, obima i složenosti poslovnih procesa, obima sredstava kojima raspolaže i broja zaposlenih.
• Zbog stagnacije broja internih revizora u uspostavljenim jedinicama interne revizije i nesrazmernosti sistematizovanih u odnosu na popunjena radna mesta internih revizora neophodno je da KJS blagovremeno pokrenu proces za preraspodelu postojećeg i zapošljavanje novih kadrova za poslove IR, i da u internim aktima za sistematizaciju i opise poslova, zbog kompleksnosti, odgovornosti i neophodne sertifikovane stručnosti, na odgovarajući način vrednuju poslove interne revizije. Za upražnjena radna mesta IR kao neophodan uslov nije potrebno navoditi položen ispit za OIRuJS obzirom na to da se ispit polaže tokom rada na radnom mestu.
• U postupku pripreme planova, dokumentovati svaki pojedinačni korak i omogućiti dostupnost usvojenih planova višem rukovodstvu KJS.
• Potrebno je da rukovodioci jedinica za IR, donesu program obezbeđenja i unapređenja kvaliteta rada jedinica za IR i da vrše internu ocenu kvaliteta rada IR u skladu sa Pravilnikom za IR i preporučenim Modelom za internu ocenu kvaliteta rada jedinica za IR.
• S obzirom na to da je značajan broj nesprovedenih preporuka kod svih kategorija KJS osim OOSO, neophodno je da se u godišnje planove rada IR uvrste revizije za naknadnu proveru izvršenja datih preporuka („follow up“ revizije).
• Potrebno je unaprediti povezivanje i čuvanje radnih dokumenata revizije kada se revizorski dosijei formiraju u mešovitom papirnom i elektronskom obliku.

4. ZAKLJUČAK

Razvoj adekvatnog sistema IFKJ ne predstavlja samo zahtev koji nameće proces pristupanja EU, već pre svega korak u pravcu obezbeđivanja transparentnog, efikasnog i efektivnog trošenja javnih sredstava, a sve u funkciji kvalitetnijeg zadovoljavanja potreba građana RS. Konsolidovani godišnji izveštaj o stanju IFKJ predstavlja nezamenjiv alat u ovom reformskom procesu. U tom smislu analiza stanja sistema služi kao osnov za upravljanje, odnosno za identifikaciju i sprovođenje odgovarajućih aktivnosti usmerenih na unapređenje IFKJ na mikro i makro nivou.

Nastavljen je trend rasta kada je reč o broju dostavljenih FUK izveštaja. Izveštaj za 2024. godinu je dostavljen od strane 4890 KJS, a ukupni rashodi i izdaci svih DKBS na nivou RS (ministarstva sa organima uprave u sastavu, pravosudni organi, direkcije, kancelarije, agencije, zavodi, službe…), koji su obuhvaćeni KGI za 2024. godinu, čine 99,57% od ukupnih rashoda i izdataka budžeta RS za 2024. godinu. Kada je reč o prioritetnim KJS, najznačajnije institucije redovno izveštavaju. Ove godine izveštaj su dostavila sva ministarstva, OOSO i gradovi, kao i najveća privredna društva koja čine novu kategoriju PSRS. PSRS su u ovom KGI obuhvaćeni kao nova kategorija umesto dosadašnje kategorije javnih preduzeća koja je tradicionalno bila jedna od najboljih. Sa pridruženjem novih članova ovoj kategoriji, u narednom periodu je neophodno da ona urednije izveštava CJH. Zakon u upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije poseban akcenat stavlja na unapređenje korporativnog upravljanja, pa se time očekuje i napredak u oblasti internih kontrola, kao bitnog segmenta u funkciji ostvarivanja organizacionih ciljeva.

Ukupno gledano, nastavlja se pozitivan trend u razvoju sistema internih kontrola, imajući u vidu da je ostvaren rast po gotovo svim pojedinačnim pitanjima. Najveće slabosti u sistemima internih kontrola na nivou čitavog javnog sektora su identifikovane u segmentima upravljanja ljudskim resursima, aktivnosti nadzornih/upravnih odbora, procene rizika, upravljanja nepravilnostima i praćenja i ažuriranja sistema FUK. U cilju ispravljanja utvrđenih slabosti su date i odgovarajuće preporuke.

Kadrovski kapaciteti IR su, iako beleže stabilan rast, i dalje nedovoljni. Broj sistematizovanih radnih mesta za poslove IR je porastao za 19%, a broj popunjenih radnih mesta za 4% u 2024. godini u odnosu na 2023. godinu. Ukupno gledano, postoji pozitivan trend razvoja funkcije IR u prethodnom periodu po gotovo svim pokazateljima. Međutim, CJH uočava stagnaciju broja internih revizora kod kategorija ministarstava, OOSO i ostalih DKBS na centralnom nivou, gde je glavni uzrok uglavnom prirodan odliv internih revizora, kao i nedovoljan priliv novih kadrova.

Identifikovan je manji pad broja nesprovedenih usluga uveravanja u odnosu na 2023. godinu, što može ukazati na unapređenje procesa planiranja IR. S druge strane, dublja eksterna analiza kvaliteta rada IR koju u RS obavlja CJH metodom kolegijalnog pregleda, ukazuje na određene nedostatke u ovom segmentu u prošlogodišnjem uzorku organizacija, a koji se odnose pre svega na dokumentovanje informacija koje su od uticaja na planiranje.

CJH je u ovom periodu sertifikovala 87 OIRuJS, i uz pomoć iskusnih OIRuJS a nakon specijalističke obuke za mentore u IR implementirana je opcija internog mentorstva koja pokazuje odlične rezultate. Takođe, CJH je ojačala svoje mentorske kapacitete dodatnim angažmanom OIRuJS čime je kandidatima za polaganje ispita skraćen period čekanja slobodnog mentora za praktičan deo obuke.

Posle godinu dana primene izmena dva pravilnika iz oblasti IR, očigledni su prvi efekti, pre svega kada je u pitanju povećan broj sertifikovanih internih revizora i uspostavljenih funkcija IR.

Na kraju, potrebno je naglasiti da ključni faktor u unapređenju IFKJ predstavlja posvećenost KJS, a pre svega njihovih rukovodilaca, na kojima je i najveća odgovornost.

Autori teksta:

Ljubinko Stanojević, diplomirani ekonomista, ovlašćeni računovođa i revizor, ovlašćeni interni revizor, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru

Nemanja Radović, mast. ekon.